Članica Gradskog veća Danijela Mirjanić položila je venac na spomenik  „Večna vatra” povodom obeležavanja početka agresije NATO. Venac je položio i predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Bora Ercegovac i predstavnici drugih organizacija.

– Danas se navršava tačno 22 godine od NATO agresije nad Jugoslavijom. Ukupno 78 dana je trajala agresija na jednu slobodnu, suverenu zemlju, bez odobrenja Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija. Ovo je jedan od najtragičnijih trenutaka savremene srpske istorije. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a. Tokom akcije koju su nazvali „Milosredni anđeo” poginulo je 80 dece, a na meti nisu bili samo vojni objekti već i mostovi, bolnice, medijske kuće i ambasade – istakla je Danijela Mirjanić.

Prema njenim rečima, Grad Beograd je pretrpeo ogromnu štetu čije se posledice osećaju i danas. Istakla je takođe da proleće 1999. godine ne smemo zaboraviti.

– Da pamtimo ono što se desilo obavezuju nas životi svih onih sugrađana koji nisu preživeli to sumorno proleće. Civilizovan svet više nikada ne sme da dozvoli da se tako nešto ponovi. Srbija je naučila da se iz pepela podigne i gradi budućnost. Zato ostajemo hrabri i koračamo ka novom, boljem sutra. Izgubljene živote ne možemo nadoknaditi, ali ih moramo poštovati i brinuti se o onima koji su ostali bez svojih najmilijih – zaključila je Danijela Mirjanić.

Smrt dece svedoči o strahotama strašnog proleća 1999.

Ministarka Darija Kisić Tepavčević i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić položili su na Tašmajdanu vence na Spomenik deci stradaloj u NATO bombardovanju i ocenili da sve žrtve, a posebno prekinuta detinjstva obavezuju da pamtimo strahote proleća 1999.

„Nikada nećemo dozvoliti da žrtve tog tragičnog događaja budu zaboravljene, a ono što svakog čoveka najviše boli to su dečje žrtve i decije suze. Milica iz Batajnice, Sanja iz Varvarina, Branimir iz Aleksinca i brojna druga prekinuta detinjstva podsecaju nas na sve strahote strašnog proleća 1999. godine“, rekla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijana pitanja.

Odajući poštu svoj deci stradaloj u NATO bombarodovanju šaljemo poruku da se takvo zlo više nikada i nigde ne ponovi, navela je ona.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da smrt male Milice Rakić pokazuje koliko je nevinih ljudi stradalo u NATO bombardovanju.

„Izgubljeni dečji životi pokazuju svu besmislenost te agresije“, rekao je Vesić koji je podsetio i da je bomabrovanje 1999. godine bilo peto bombardovanje Beograda u 20. veku.

Srbija će, kako kaže, zato raditi sve da kao zemlja bude „dovoljno snažna“ da se takvi dogadaji nikada više ne ponove.

„Ako se neko pita zašto je Srbija ekonomski i vojno jača, neka se seti 1999, 1941. i 1944. i odgovor će biti jasan“, rekao je Vesić na dan kada je pre 22 godine počelo NATO bombardovanje, jedan od najtužnijih i najpotresnijih dogadaja u našoj istoriji.

Na spomenik stradaloj deci vence je položila i delegacija iz Trebinja predvođena gradonačelnikom Mirkom Ćurićem.

Položeni venci na spomenik „Zašto”

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović položio je  venac na spomenik „Zašto” povodom 22. godišnjice bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije.

On je ovom prilikom istakao da je 24. mart datum koji je crnim slovima upisan u noviju istoriju srpskog naroda i naše zemlje.

– Kod spomenika „Zašto” okupljamo se više puta tokom godine i sećamo se 16 radnika RTS-a koji su stradali tokom NATO bombardovanja. Ovo bombardovanje je u novijoj istoriji Evrope i sveta pokazalo da je sve moguće. Moguće je bombardovati jednu suverenu demokratsku zemlju u Evropi, moguće je to uraditi bez odluke Saveta bezbednosti. Bilo je moguće da se 19 zemalja članica NATO pakta u 78 dana neprekidnim bombardovanjem obruše na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a sve u cilju da se otme sastavni deo naše zemlje, Kosovo i Metohija – rekao je Mladenović.

On je istakao da je obnovljeno sve ono što je bilo porušeno, ali nikada se neće moći vratiti životi koji su otrgnuti od nas tokom 78 dana NATO agresije.

– Uspeli smo da obnovimo puteve, mostove, bolnice pa čak i deo zgrade RTS-a, dok će jedan deo postati svojevrsni spomenik. Porodice 16 žrtava ne mogu da prežale svoje gubitke i ne prestaju da se pitaju svakog dana zašto se to desilo, a desilo se kako bi moćnici pokazali da bez ikakvih odluka mogu da bombarduju jednu suverenu zemlju u Evropi, te da protivpravno otrgnu deo teritorije. Na taj način izvršili su agresiju, prvu posle Drugog svetskog rata na teritoriji Evrope koja je sprovedena iz vazduha – kazao je Mladenović.

Naglasio je da iako su prošle 22 godine, bol za onima koji su izgubili život ostaje.

– Više od hiljadu vojnika je izgubilo život, 2.500 civila i veliki broj ljudi je ranjen. Takođe, neki su izgubili život nakon NATO agresije usled posledica koje su izazvali događaji tokom 78 dana. Danas treba da se zapitamo zašto se to desilo te da svima u svetu pošaljemo poruku kako se ovako nešto više nikome ne bi nikada dogodilo – zaključio je Mladenović.

U ime porodica poginulih radnika RTS-a, Miroslav Medić je istakao da iako su prošle 22 godine od bombardovanja i gubitka, tuga nije ništa manja. Čuvamo sećanje na najmilije i sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku kako se ovako nešto nikada nikome ne bi ponovilo.

 Godišnjica NATO agresije obeležena u Zemunu

Povodom godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju, 24. marta, Komanda Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije organizovala je Dan sećanja sa polaganjem venaca na spomen-obeležje poginulim pripadnicima ovog roda vojske na platou ispred zgrade Komande RViPVO u Zemunu.

Vence na spomen-obeležje položili su predsednik Gradske opštine Zemun Gavrilo Kovačević sa predsednikom Skupštine Gradske opštine Zemun Miroslavom Gajićem i komandant RViPVO general-major Duško Žarković.

“Svake godine na ovom mestu evociramo uspomenu i odajemo počast, ne samo nastradalim pripadnicima RViPVO, već svim žrtvama NATO agresije. Vršeći svoju vojničku dužnost 41 pripadnik ratnog vazduhoplovstva, od vojnika do generala, položio je svoj život za slobodu otadžbine, dostojanstvo svog naroda i čast profesije. Njihova neizmerna hrabrost, junaštvo, profesionalizam i patriotizam, sve one vrline koje su oduvek krasile srpskog vojnika zauvek će biti u našim sećanjima“, rekao je komandat Žarković.

Dan sećanja obeležen je i u Batajnici gde je Udruženje boraca i ratnih vojnih invalida ratova od 1990. Opštine Zemun – Mesni odbor Batajnica organizovalo polaganje venaca na spomen ploču “Herojima našeg neba“ – pukovniku pilotu Milenku Pavloviću i majoru pilotu Zoranu Radosavljeviću, kao i na spomenik u centru Batajnice. U ime Gradske opštine Zemun vence su položili članovi Veća Boško Radovanović i Đorđe Dukić. Vence u Batajnici položili su i predstavnici Mesne zajednice Batajnica, Vojske Srbije, SUBNOR-a i članovi porodica.

Major pilot Zoran Radosavljević se dobrovoljno javio na borbeni zadatak, a stradao je 26. marta 1999. godine u MiG-29 u borbi sa višestruko nadmoćnijim agresorom. Pukovnik pilot Milenko Pavlović poginuo je 4. maja 1999. godine u bici protiv šesnaest NATO aviona. Centralne ulice u Batajnici danas nose njihova imena.

U kasarni “Radovan Medić“ položeni su venci na spomen-bistu zastavniku Radovanu Mediću, prvoj žrtvi NATO bombardovanja, koji je poginuo 24. marta 1999. godine.

Obeležena 22. godišnjica bombardovanja na Straževici

Predsednik opštine Rakovica Miloš Simić položio je venac na spomen-obeležje „Glasnik sa Straževice” povodom obeležavanja 22. godišnjice početka NATO agresije, saopšteno je iz ove opštine.

Venac je položio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović. Zbog pandemije virusa korona izostao je tradicionalni kulturno-umetnički program.

Brdo Straževica bila je prva meta NATO avijacije u Beogradu, samo deset minuta nakon početka napada na našu zemlju. To je jedina lokacija koja je bombardovana svih 78 dana, koliko je trajao napad na SR Jugoslaviju. Na brdu Straževica poginuli su zastavnici Vojske Jugoslavije Vlastimir Lazarević i Vladimir Vujović.