Povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Stanisavljevićeva je istakla da se broj osoba sa invaliditetom u Srbiji procenjuje između 700 i 800 hiljada dok u Beogradu živi oko sto hiljada sugrađana koji imaju neki oblik invaliditeta.

– Invaliditet može biti urođeni ili stečeni, a na današnji dan šaljemo poruku da smo svi jednaki i da želimo da se borimo protiv svih vrsta predrasuda ili diksriminacije kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Važno nam je da ih ljudi prihvate, da razumeju da su to osobe poput svih nas, da imaju iste potrebe kao i mi, ali da je pristup tim potrebama kod njih različit. Mi smo tu da im omogućimo jednak pristup i zato gradimo društvo jednakih šansi i Beograd bez barijera – rekla je sekretarka za socijalnu zaštitu.

Ona je podsetila da je Grad Beograd ove godine podržao 37 udruženja putem kojih  je 30.000 osoba primilo neku vrstu pomoći.

– Mi ne obeležavamo samo današnji dan, već celu nedelju posvećujemo osobama sa invaliditetom – ukupno 15 udruženja imaće svoje aktivnosti. Najveći problemi su pristupačnost i zato smo pre šest godina pokrenuli akciju „Beograd bez barijera” u okviru koje smo obezbedili 600 rampi za stambene zgrade kako bi osobe sa invaliditetom mogle da izlaze van svojih domova. Mnogo smo uradili i kada je u pitanju pristup zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim uslugama, a veliku prekretnicu smo imali uvođenjem usluge ličnog pratioca za decu sa smetnjama u razvoju pre šest godina. Na današnji dan ih ima 580 a do kraja godine biće ih 600 – istakla je Nataša Stanisavljević.

Ona je još jednom podvukla činjenicu da smo svi jednaki i da moramo biti solidarni sa osobama sa invaliditetom.

– Poruka današnjeg i svakog drugog dana mora biti da smo spremni da rušimo barijere, bilo da su one fizičke, emotivne ili psihičke, kao i da prihvatimo da su osobe sa invaliditetom iste kao i svi drugi, ali da prema njima moramo biti solidarni. Kao sekretar za socijalnu zaštitu mogu da poručim da smo mi tu 365 dana u godini za njih i da ćemo se u Gradu Beograd uvek boriti za prava osoba sa invaliditetom – poručila je Nataša Stanisavljević.

Predsednica udruženja „Maska” Natalija Lazić podsetila je da će večeras u 20 časova u Malom pozorištu „Duško Radović” biti održana premijera predstave o srpskim tradicijama i običajima koju igraju osobe sa smetnjama u razvoju. Ona je, pozvavši publiku da prisustvuje predstavi, istakla da ovo pozorište ima uređen prilaz za osobe sa invaliditetom, da je program urađen u Brajevom pismu i da će u celom događaju učestvovati i tumač za srpski znakovni jezik.

Vesić: Nastavićemo da radimo na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom

Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je Gradsku organizaciju slepih Beograda, koja slavi 75 godina postojanja i 25 godina postojanja salona za masažu u kojem rade slepi i slabovidi fizioterapeuti u okviru ove organizacije. Događaju je prisustvovala sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević i predsednik Gradske organizacije slepih Beograda Nikola Đorđević.

Vesić je prisutnima čestitao Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i naglasio da današnji dan nije jedini kada Grad Beograd i celokupno društvo rade na poboljšanju položaja i kvaliteta života osoba sa invaliditetom.

– Prema nekim procenama, oko 100.000 ljudi sa određenom vrstom invaliditeta živi u Beogradu. Stoga je za nas veoma važno da uradimo sve što možemo kako bi se svako od njih osećao ravnopravnim članom društva. Uradili smo dosta, ali dovoljno svakako još uvek nismo i ako nastavimo ovim tempom, uradićemo još mnogo dobrih stvari koje će osobama sa invaliditetom olakšati svakodnevno funkcionisanje. Pomenuli smo u razgovorima „zvučne raskrsnice” i veoma sam zadovoljan činjenicom da smo u 2019. i 2020. godini „ozvučili” 89 raskrsnica. Nažalost, ranije je bilo problema sa „ozvučenim raskrsnicama” jer su se stanari žalili zbog zvuka, ali smo ponovo dali nalog da se ozvuče jer niko nema pravo da se žali da mu nešto oduzima komfor ukoliko je u pitanju nešto što pomaže osobama sa invaliditetom – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju dodatno olakšavanje korišćenja gradskog prevoza za osobe sa invaliditetom, radi se na tome da se u vozilima javnog prevoza zvučnim signalom najavi dolazak vozila na određenu stanicu.

– Takođe, pripremamo aplikaciju koja će omogućiti da osoba sa invaliditetom, koja se nalazi na stanici, najavi vozaču svoj ulazak u autobus, kako bi bio pažljiviji prilikom ulaska i izlaska putnika. Vozači će takođe imati aplikaciju u vozilu i na taj način će znati da osoba sa invaliditetom čeka na sledećoj stanici. U prethodnom periodu, od 2013, odnosno 2014. godine urađeno je oko 26,2 kilometra taktilnih staza, od kojih je poslednja urađena u „zelenom bulevaru” u dužini od 3,6 kilometara i oko 200 metara na Trgu Nikole Pašića. Kada Grad Beograd daje uslove za bilo koju građevinsku dozvolu, jedan od uslova je i izgradnja taktilnih staza. U okviru projekta „Beograd bez barijera” postavljeno je oko 500 rampi za osobe sa invaliditetom i u ovom trenutku nemamo nikoga na listi čekanja ko je tražio od Grada postavljanje rampe. To ne znači da rampe postoje na svakom mestu gde su potrebne, jer verovatno postoji neko ko se nije prijavio iz različitih razloga. Nedavno smo tako rešili problem jedne sugrađanke iz Jajinaca, koja se javila tokom mog gostovanja na jednoj televiziji, pa smo problem odmah rešili – rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je rekao da je ponosan na činjenicu da je u prethodnih sedam godina za 20 odsto povećani broj dece koja su korisnici dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju.

– Povećan je i broj ličnih pratilaca, kojih ima 580, ali veoma uskoro obezbedićemo još 20 i imaćemo ukupno 600 ličnih pratilaca. U Mladenovcu i na opštini Stari grad izgradili smo dva nova objekta, a rekonstruisali i objekat u Lazarevcu. Nastojimo da pokažemo da su osobe sa invaliditetom jednaki članovi društva. U narednom periodu očekuje nas mnogo posla, poput prilagođavanja svih institucija osobama sa invaliditetom i to je nešto na čemu moramo da insistiramo. Sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević zajedno sa mnom insistira da se povećaju kazne za kompanije koje ne poštuju propise o zapošljavanju izvesnog broja osoba sa invaliditetom, jer je u ovom trenutku njima isplativije da plate kaznu nego da zaposle osobu sa invaliditetom. Uputili smo predlog Vladi Srbije da se kazne povećaju, kako bismo ih stimulisali da poštuju zakon. Plaćanjem kazni oni su ispunjavali svoju poslovnu, ali ne i ljudsku, odnosno moralnu obavezu – naglasio je Vesić.

On je rekao da je Grad otvoren za svaku inicijativu i vrstu saradnje kako bi svi ljudi u našem gradu bili ravnopravni članovi društva.

– Verujem da, ukoliko pokažemo solidarnost i da nam je stalo do svakog građanina, možemo da postanemo bolje društvo. Smatram da se zrelost jednog društva ogleda u načinu na koji se ophodimo prema najmlađima i najstarijima, kao i prema osobama sa invaliditetom. Nismo još uvek uradili sve što je potrebno i ne bi trebalo da se zavaravamo i pričamo da smo idealno društvo, jer nismo. Ipak, da smo dosta uradili – jesmo, ali je potrebno još, i to je jedan od razloga zbog kojih postoje udruženja osoba sa invaliditetom, kako bi do donosioca odluka stigle ideje i predlozi. Na taj način je do mene stigla informacija o potrebi za zvučnim signalima u autobusima, kao i o aplikaciji koja postoji u nekim zemljama za najavu ulaska osobe sa invaliditetom u vozilo na narednoj stanici. To je primer da smo rešili nekoliko problema isključivo zbog toga što su osobe koje su imale problema istakle šta ih muči. Naša ekonomija je sve jača i na raspolaganju je sve više novca, što se svakako odražava i na finansiranje određenih projekata koji se tiču osoba invaliditetom – zaključio je Vesić.

Sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević istakla je da se Grad Beograd bavi potrebama i problemima osoba sa invaliditetom tokom čitave godine.

– Današnji dan obeležavamo svečano i na neki način polažemo račune o svemu što je urađeno i što će biti u narednom periodu. Veliko mi je zadovoljstvo da sa pozicije gradske sekretarke mogu svakodnevno da pomažem u rešavanju problema sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom da razgovaram sa  njima. Velika stvar je da smo pre sedam godina, na inicijativu Gorana Vesića, pokrenuli projekat „Beograd bez barijera”. Nastojimo da uklonimo sve vrste barijera, kako fizičke tako i emotivne i psihičke. Mogu da obećam da ćemo u 2022. godini, ali i u narednim godinama nastaviti da podržavamo sva udruženja i organizacije osoba sa invaliditetom. Ove godine smo podržali 39 udruženja osoba sa invaliditetom sa preko 30.000 članova – rekla je Nataša Stanisavljević.

Predsednik Gradske organizacije slepih Beograda Nikola Đorđević je podsetio da je organizacija, na čijem je čelu, osnovana 1946. godine.

– Organizacija je nekoliko puta menjala sedište i organizacione celine, ali se 75 godina bori za bolji položaj slepih i slabovidih osoba u Beogradu i celoj Srbiji. Najviše se radi na obrazovanju slepih i slabovidih, koje se ranije najviše odvijalo u školi „Veljko Ramadanović”. Ipak, sada se to radi i u redovnim školama, ali uz veliku podršku škole „Veljko Ramadanović” – rekao je Đorđević.

Predstavnici Gradske organizacije slepih Beograda su tokom proslave jubileja uručili Goranu Vesiću i Nataši Stanisavljević zahvalnice za podršku u radu ovog udruženja.

Radojičić: Beskompromisno nastavljamo da unapređujemo položaj osoba sa invaliditetom

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić je povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, koji se svake godine širom sveta obeležava 3. decembra, izjavio da Grad Beograd ostaje čvrsto opredeljen da nastavi svoju stratešku politiku u pravcu inkluzije, zaštite prava, osnaživanja i poboljšanja kvaliteta života građana sa invaliditetom.

Ovogodišnji moto obeležavanja ovog dana glasi „Osnaživanje osoba sa invaliditetom i osiguravanje inkluzije i ravnopravnosti”, čime se težište stavlja na osnaživanje ovih građana, njihovu inkluziju u društvo, lični razvoj i pravedniji tretman u zajednici.

– Grad Beograd je i ove godine ostvario niz projekata čiji je cilj bio osnaživanje i poboljšanje kvaliteta života građana koji pripadaju ovoj ranjivoj grupaciji. Deca su nam uvek u fokusu tako da smo dosta toga uradili u proteklom periodu da poboljšamo kvalitet života dece sa nekim oblikom invaliditeta. Navešću samo neke od projekata koje zajedno realizujemo kako sa ministarstvima tako i sa organizacijama civilnog društva. Pre svega, to je projekat inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Grada Beograda i „Novak Đoković fondacije”, koji se ostvaruje uz finansijsku podršku Svetske banke. Projektom je planirano otvaranje oko 11.000 novih soba na nivou Srbije za sprovođenje različitih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja kroz izgradnju novih objekata, adaptaciju i prenamenu postojećih objekata i njihovo opremanje koje će posebno biti prilagođeno mališanima sa invaliditetom . Planirana vrednost sredstava koja će iz projekta biti namenjeni za Grad Beograd je oko 8 miliona evra. Pored toga, u saradnji sa Unicefom, NCR-om i KSS-om ove godine smo završili prvo potpuno inkluzivno igralište za decu u Beogradu, na Adi Ciganliji – rekao je gradonačelnik Radojičić.

On je podsetio da u ovom trenutku imamo 22 igrališta na kojima se nalaze neke od sprava koje deci sa invaliditetom omogućavaju lakšu i bezbedniju igru, a koje održava JKP „Zelenilo –Beograd”. U budućnosti Grad Beograd će nastaviti da još veći broj igrališta opremi na ovakav način. To je samo deo onoga što Grad Beograd čini u cilju realizovanja odgovorne socijalne politike i tako će biti i u budućnosti – istakao je gradonačelnik.
Radojičić je kazao da od 2014. godine Grad Beograd finansira i uslugu personalnog asistenta i dodao da je Grad svake godine izdvojio više sredstava u budžetu za finansiranje ove usluge.

– Svestan sam da je jedan od najvećih problema u Gradu za ove osobe pristupačnost i zato smo pre šest godina pokrenuli akciju „Beograd bez barijera” u okviru koje smo obezbedili 600 rampi za stambene zgrade, kako bi osobe sa invaliditetom mogle nesmetano da izlaze van svojih domova, a znatno smo unapredili i pristup zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim ustanovama. Osim ovoga, Grad je obezbedio i povećao sredstva za pružanje usluge personalnog asistenta za 2022. To znači da će u narednom periodu biti povećan i broj korisnika ove usluge, a kojih je trenutno 81. Vrednost projekta iznosi oko 92 miliona dinara, a usluga personalne asistencije će se pružati u periodu od godinu dana, sa najmanje 80 angažovanih saradnika sa završenom osnovnom obukom za pružanje usluge personalne asistencije za najmanje 80 korisnika u trajanju od najmanje 20, a najviše 40 sati nedeljno. Iako su potrebe za personalnim asistentom znatno veće, trudimo se da što više smanjimo listu lekanja – naglasio je Radojičić.

Radojičić je podsetio da se procenjuje da je u Srbiji procenat svih osoba sa invaliditetom između osam i deset odsto, dakle između 700 i 800 hiljada ljudi, dok u Beogradu živi oko sto hiljada sugrađana koji imaju neki oblik invaliditeta, kao i da je Grad Beograd ove godine podržao 37 udruženja putem kojih je 30.000 osoba primilo neku vrstu pomoći.

Kako je naveo, od ove godine je i Sekretarijat za zdravstvo Grada Beograda u oblasti društvene brige za zdravlje stanovništva realizovao različite programe koji pružaju podršku osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama, a ukupno je izdvojeno 30 miliona dinara za realizaciju ovih programa.

– Povodom ovog dana prilika je da ukažemo na to šta je Grad Beograd uradio kako bi unapredio položaj ovih osoba. Sve ovo ukazuje na to da Grad Beograd beskompromisno nastavlja da pomaže svojim najugroženijim građanima kojima je pomoć najpotrebnija. Oni su ravnopravni članovi društva, na koje Grad misli svakog dana u godini, a ne samo danas – zaključio je gradonačelnik Radojičić.