foto tanjug

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je  Paviljon „Srbija“ na 59. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji, gde našu zemlju predstavlja projekat „Hod sa vodom“, delo umetnika Vladimira Nikolića i kustosa Biljane Ćirić.

„Ova smotra, jedinstveni praznik kulture, skoro 140 godina na jednom mestu okuplja najznačajnije savremene autore, ljubitelje i poštovaoce umetnosti. I za našu zemlju ovo je jedan od najvažnijih kulturnih događaja, koji pruža autentničnu sliku svetske scene i daje mogućnost da se učesnici prikažu u najboljem svetlu“, istakla je Gojković.

Ona je rekla i da je Venecijansko bijenale prilika da se postave najraznovrsnija pitanja i na njih daju, ili barem nagoveste, odgovori koje savremena umetnost može da pruži, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Prema rečima Gojković, izložba „Hod sa vodom“ „otvoreno i suštinski odgovara na temu ovogodišnjeg Bijenala “Mleko snova“, koju je definisala umetnička direktorka Chećilija Alemani“.

„Neposredan odgovor na pitanje stalnih promena prirode i društva, koje su pečat modernog doba, dat je iskorakom u magični svet umetnika. U njemu, kroz element vode, budi se i inspiracija za traženje odgovora na više nego aktuelno pitanje odgovornosti pojedinca prema planeti, drugim ljudima i oblicima života“, istakla je ministarka kulture.

Gojković je ukazala na značaj uloge kneza Pavla Karađorđevića u izgradnji Paviljona, u čemu je imao pomoć najeminentnijih muzejskih stručnjaka tog doba na čelu sa Milanom Kašaninom, a zahvaljujući tom vizionarskom činu od 1938. godine organizuju se nastupi naše zemlje u Veneciji.

Prema njenim rečima, nastup na Bijenalu umetnosti u Veneciji značajno doprinosi kulturnoj reputaciji naše države u međunarodnim okvirima, i učešće na toj manifestaciji daje umetnicima veću vidljivost i lakši pristup izložbenim prostorima širom sveta.

„A da u našoj zemlji postoji neiscrpan izvor stvaralaštva i imaginacije, svedoči i ova izložba. Verujem da će autori koji ove godine predstavljaju Srbiju, kao i mnogi drugi afirmisani i talentovani stvaraoci, nastaviti putem koji su trasirali velikani naše umetnosti koji su ovde izlagali“, zaključila je Gojković.

Ministarstvo je saopštilo i da je Chirić istakla da „Hod sa vodom“ podseća na činjenicu da smo „svi mi sačinjeni od vode, da nas voda u nama i oko nas primorava da se pozabavimo relacionom ontologijom i našim sopstvenim odnosom sa drugim vodenim telima i površinama“.

Izložba se sastoji od dva nova rada „800 metara“ i „Dokumenta“, koji su rezultat Nikolićevog odnosa sa vodom i tehnologijom, a Chirić je skrenula pažnju da je umetnik stvorio oba rada u poslednje tri godine tokom svog kontinuiranog istraživanja na temu filma, slikarstva i ljudskih odnosa sa svetom koji ne pripada samo ljudima.

Komesar nastupa Srbije u Veneciji i direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić je napomenula da je na raspisanom javnom konkursu za srpskog predstavnika na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji pristiglo 35 projekata, koji su po svojim umetničkim kvalitetima takođe bili izuzetni, kaže se u saopštenju.

„Kolarić je istakla da je posebno značajno što smo u vreme brojnih izazova uspeli da ove godine uložimo i više sredstava nego što je prvobitno bilo predviđeno u obnovu i uređenje Paviljona kao i produkciju izložbe, na čemu je zahvalila ministarki Gojković“, ističe se u saopštenju.

Knjeginja Jelisaveta Karađorđvić je kao gošća Paviljona „Srbija“ izrazila uverenje da nema boljeg načina za promociju jedne države od onog u kome umetnost igra glavnu ulogu.

Podsetila je da je Kraljevina Jugoslavija prvi put uzela učešće na Venecijanskom bijenalu 1938. godine, a njen otac Pavle Karađorđević je otvorio naš paviljon u Ðardinima, u kome su bili izloženi radovi izabranih jugoslovenskih umetnika Ljube Babića, Vladimira Becića, Petra Dobrovića, Matije Jame, Mila Milunovića i Tome Rosandića.

„Poznajući svog oca, velikog zaljubljenika u umetnost, sigurna sam da je učešće Jugoslavije na najprestižnijoj umetničkoj manifestaciji na svetu, smatrao jednim od najznačajnijih postignuća u životu“, rekla je Karađorđević.

Prema njenim rečima, knez Pavle je „verovao da umetnost ima moć da više kaže o nekoj državi, da promoviše njene najveće vrednosti, od bilo kog drugog sadržaja”.