Sa Hakimom sviraće i francuski umetnici basista Linli Mart i lider benda „Grand Baton“, gitarista porekom sa Kariba JC Mailard.

Omar Hakim, rođen u Njujorku 1959. godine, bez sumnje je jedan od najcenjenijih i najtraženijih bubnjara tokom poslednjih decenija.

Bubnjeve je počeo da svira sa pet godina i zahvaljujući tome što je njegov otac Hasan (trombonista u big bendovima Ðuka Elingtona i Kaunta Bejsija) bio dobar prijatelj Džona Koltrejna, Omar je imao priliku da još pre tinejdžerskih godina uči od legendi kakve su Elvin Džons i Art Bleki, a sa 11 godina ga je „pod svoje“ uzeo Klajd Lukas – bubnjar Bejsijevog orkestra.

Kao petnaestogodišnjak je 1974. krenuo na svoju prvu američku turneju sa „Jae Mason Group“.

Prvi značajniji džez angažman dobio je u bendu vibrafoniste Majka Mainierija (kasnije lidera „Steps Ahead“) sa kojim ga je upoznao prijatelj iz detinjstva Markus Miler, a u žižu džez javnosti došao je kada se priklujučio džez rok velikanima – grupi „Weather Report“.

Njegove džez reference sadrže i nastupe i snimanja sa Majlsom Devisom, Herbijem Henkokom, Vejnom Šorterom, Stenlijem Klarkom, Džonom Skofildom, Roj Ejersom, Džordžom Bensonom.

Iako je u džez krugovima aklamacijom prihvaćen kao vrhunski bubnjar, ali i kompozitor, aranžer, producent, Omar Hakim nikada nije imao prerasude ni prema drugim muzičkim pravcima i kako sam kaže, posebno ceni britansku alternativnu scenu.

Sarađivao je sa Stingom, Dejvidom Bouvijem, Madonom, Majklom Džeksonom, Mik Džegerom, Kejt Buš, Brajanom Ferijem, Marajom Keri, Selin Dion, kao i sa grupama „Daft Punk“, „Journey“ i „Dire Straits“.

Legenda kaže da je, kada je ustanovljeno da su bubnjarske deonice originalnog bubnjara za album „Dire Straits“-a – „Brothers in Arms“ neupotrebljive, pozvali su Hakima i on ih je ponovo snimio za dva dana.

S druge strane, Hakimova saputnica – i u muzici i u životu – Rejčel Z kaže da je od detinsjtva, ali i tokom studija džeza (Berkli, Nju Ingland) bila veliki džez čistunac i da su jedine stvari iz popularnih stilova koje je smatrala vrednim bile grupe „Steely Dan“, „Yes“ i „Police“.

Snimala je i nastupala sa Vejnom Šorterom, grupom „Steps Ahead“ (1988 – 1996), a o tome kakav status je još u to vreme imala u džez krugovima govori i podatak da su joj na prvom od devet solo albuma („Thrust the universe“ iz 1994) gostovale istinske legende: na „akustičnoj strani“ Čarnet Mofet i Al Foster, a na „električnoj“ Leni Vajt i Viktor Bejli.

Gostovala je i na albumima i nastupala na turnejama sa Al Di Meolom, Bobijem Votsonom, Redžinom Karter, Teri Lin Kerington…

Kao i Omar postala je jedan od najsvestranijih muzičara, pa njene reference van džeza obuhvatuaju turneje i snimanja sa Piterom Gebrijelom (dva albuma) i Pinom Danielem (čak šest albuma).

Iako se njih dvoje poznaju već dve decenije, a čak su zajedno i učestvovali na projektima nekih drugih muzičara, saradnja na Rejčelinom albumu „I Will Pošeš Your Heart“ (2009) na kojem je Hakim odsvirao polovinu numera, označila je novo poglavlje u njihovim karijerama.

Kada je u pitanju postava „“OZ Experience“, organizatori Nišvila ističu da je teško pronaći džez sastav koji na istom koncertu izvodi i Šorterovu „E.S.P.“ i „Sour Girl“ grupe „Stone Temple Pilot“.

Kao što je Majls Dejvis tokom pedesetih na svoj repertoar stavljao i popularne pesme poput “Surrey with the Fringe on Top” i “Someday My Prince Will Come”, a Koltrejn tokom šezdesetih obrađivao “šlagere” kao što su “Someday Mz Prince will Come” ili “Chim-Chim-Cheree”, tako Omar i Raćel danas stavljaju lični pečat na pop muziku svog vremena.