Zamenica predsednika Skupštine Grada Beograda Andrea Radulović na današnjoj sednici istakla je da je reč o delu leve obale Save od mosta Gazela do Brankovog mosta.

– Aleksandar Vučić je želeo da sačuva sećanje i zaštiti uspomenu na stradalnike iz sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu. Jasenovačke žrtve predstavljaju najstrašniji simbol stradanja pripadnika srpskog, jevrejskog, romskog, kao i drugih naroda tokom Drugog svetskog rata na području Jugoslavije. Jasenovac predstavlja gubilište na nekadašnjim jugoslovenskim i jedan od najužasnijih na sveukupnim evropskim prostorima tokom Drugog svetskog rata. Logor Jasenovac, kao sistem logora pod komandom iz logora Jasenovac, bio je najveći koncentracioni i logor smrti na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. Logor je formirala Nezavisna Država Hrvatska istočno od istoimenog gradića u avgustu 1941. godine, a uništile su ga ustaše u aprilu 1945. godine da bi sakrile i umanjile zločin koji su počinile – rekla je Andrea Radulović.

Takođe, pred odbornicima su se našle i odluke na osnovu inicijativa zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, koje je podneo u svojstvu građanina, da se u Beogradu imenuju ulice po caru Justinijanu Prvom, caru Irakliju, knezu Pavlu Karađorđeviću i princezi Oliveri.

– Kada je reč o imenovanju ulice po caru Justinijanu Prvom, predlog je bio da se preimenuje Splitska ulica na teritoriji Voždovca, kao i da se Ulica Augusta Cesarca na teritoriji opštine Savski venac preimenuje u Ulicu cara Iraklija. Takođe, predlog je bio i da se Štrosmajerova ulica preimenuje u Ulicu kneza Pavla Karađorđevića, odnosno Ulica Petra Zrinjskog u Ulicu princeze Olivere. Obe ulice nalaze se na teritoriji gradske opštine Zemun – navela je Andrea Radulović.

Skupština grada donela je i odluku da se imenuju ulice po značajnim ženama Srbije i šire, po Draginji Gavrilović, Kosari Cvetković i Jelki Bojkić Makavejev. Sušačka ulica na teritoriji Voždovca preimenovana je u Ulicu Draginje Gavrilović, Supilova ulica na teritoriji Zvezdare u Ulicu Kosare Cvetković i Ulica Matije Gupca na teritoriji Rakovice u Ulicu Jelke Bojkić Makavejev.

– Jelka Bojkić Makavejev bila je prva žena diplomirana veterinarka u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Osim što je bila prva žena iz regiona koja je završila Veterinarski fakultet, svakodnevno se borila za prava žena i svojih koleginica, što je dovelo do toga da je postala predsednica Ženske studentske organizacije Sveučilišta u Zagrebu. Jelka je sve do oslobođenja u Drugom svetskom ratu 1945. godine radila u bivšem Pasterovom zavodu. Kada je reč o Kosari Cvetković, ona je bila srpska književnica, prevoditeljka, likovna umetnica, fotografkinja, pedagoškinja, književna i pozorišna kritičarka. Godine 1903. objavila je zbirku „Pripovetke za devojčice i dečake”, a 1907. i zbirku „Sedam priča za devojčice i dečake”, sa prevodima dela ruskih književnika. Objavljivanje ovih knjiga predstavljalo je značajan književni događaj, jer je do tada dečja literatura na srpskom jeziku, pored poezije, bila vrlo oskudna. Jedna je od dve žene koje su tajnim glasanjem izabrane za članice Srpskog književničkog društva 1906. godine. Autorka dela „Devojački roman”, koji se smatra prvim ženskim romanom kod Srba, napisala je Draga ili Draginja Karolina Gavrilović, prva srpska pripovedačica i romansijerka. Njena dela za života nisu štampana u obliku zasebnih knjiga, sve do 1990. godine kada su objavljena njena „Sabrana dela”, u dve knjige. Jelka Bojkić Makavejev, Kosara Cvetković i Draginja Gavrilović su samo neke od žena koje su svojim znanjem, umećem, humanitarnim radom i zalaganjem doprinele što boljem razvoju društva u svim segmentima i zbog toga je potrebno uzdignuti ih i zahvaliti im za svako opšte dobro čiji su deo bile – pojasnila je Andrea Radulović.

Takođe, usvojeno je da ulicu u prestonici Srbije na prostoru Beograda na vodi dobije vožd Đorđe Stratimirović. Ulica koja će poneti ime vožda Đorđa Stratimirovića proteže se od zgrade Pošte na Savskom trgu do glavne kule na prostoru Beograda na vodi. Inicijativu je podneo Centar za razvoj Šajkaške, a na poslednjoj sednici ju je usvojila komisija. Imenovana je i Ulica Svetog Vladike Nikolaja Žičkog na osnovu podnete i usvojene inicijative građana naseljenog mesta Resnik u opštini Rakovica. Predloženo je bilo da jedan deo Podavalske ulice na ovoj opštini ponese ime Svetog Vladike Nikolaja Žičkog.

Na osnovu usvojenih inicijativa koje je podnela prof. dr Irena Arsić, ulice u Beogradu dobili su i dubrovački Srbi Ivan Stojanović i Nikša Gradi. Predlog je bio da Ulica bana Mladena na opštini Zvezdara ponese ime Nikše Gradija, dok je Gospićka ulica na opštini Voždovac preimenovana u Ulicu Ivana Stojanovića.

Takođe, Beograd je dobio i Ulicu Vladete Jerotića, srpskog neuropsihijatra, psihoterapeuta, filozofa, književnika i akademika Srpske akademije nauka i umetnosti i dobitnika mnogobrojnih nagrada i priznanja. Predlog je bio da Dalmatinska ulica od Takovske do Džordža Vašingtona bude preimenovana u Ulicu Vladete Jerotića.

– Želeli bismo da vam zahvalimo na podnetim inicijativama i pruženoj podršci da značajne ličnosti dobiju svoje obeležje u našem gradu. Kulturna politika naše prestonice jeste očuvanje sećanja na ljude koji su svojim istorijskim ili kulturološkim momentom značajno uticali na razvoj društva – zaključila je Andrea Radulović.

Vesić: Poštujemo svoju istoriju i ne zaboravljamo ljude koji su zadužili Srbiju

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je na današnjoj sednici da nove odluke o imenovanju ulica pokazuju da poštujemo sopstvenu istoriju, tradiciju i kulturu, te da ne zaboravljamo one koji su nešto učinili za nas. On je podsetio da smo u vremenu koje je iza nas živeli u različitim državama, te da je Beograd bio glavni grad različitih zemalja. Živeli smo u različitim ideologijama, a u skladu s tim ovde je bilo mnogo ulica nazvanih po toponimima iz različitih delova bivše Jugoslavije, po znamenitim ličnostima koje nisu važne za Srbiju, ali su takođe predstavljale deo promocije nove ideologije i novog nacionalnog kursa u sklopu Jugoslavije.

– Tako smo došli u situaciju da imamo jedan broj naziva ulica koji više nemaju nikakve veze sa Srbijom ili se pak zovu po ljudima koji nama nisu bili naklonjeni, među kojima je Štrosmajer koji više neće imati ulicu u Zemunu. Ali, zato ćemo imati ulicu po knezu Pavlu Karađorđeviću, princezi Oliveri, koja je primer žrtvovanja i mučeništva za svoj narod, kao i po carevima Justinijanu Prvom i Irakliji, koji je dozvolio naseljavanje Južnih Slovena na Balkan. U budućnosti treba više da potenciramo našu vezu sa Vizantijom jer mi veru, kulturu i još mnogo toga dugujemo njoj. Sedamnaest rimskih careva rođeno je na teritoriji današnje Srbije. Ne postoji nijedna rimska provincija koja ih je dala više. Zbog toga ćemo u budućnosti dati nazive ulica po svim rimskim carevima – kazao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je posebno izrazio zadovoljstvo što će pojedine zaslužne žene dobiti svoje ulice u glavnom gradu i naveo da je Grad otvoren za sve nove inicijative odbornika, građana, naučnih zajednica.

Vesić se osvrnuo i na činjenicu da je grad često bio meta napada zbog toga što su hrvatski političari, vojskovođe, banovi izgubili ulice u Beogradu, te da je tobože na taj način Beograd izgubio kosmopolitski duh.

– Mi smo najveći grad na Balkanu, kosmopolitski grad, a oni koji su nešto uradili za naš glavni grad, narod i kulturu, bez obzira na veroispovest ili nacionalnost, imaće svoje ulice. Primer za to je Mate Parlov, koji je Hrvat, ali je na prošloj sednici dobio ulicu jer je dve svetske titule osvojio u Beogradu. Slično je i sa Antunom Gustavom Matošem i Tinom Ujevićem, koji su jedno vreme živeli i stvarali u Beogradu – rekao je Vesić, navodeći i primer Zagreba koji je oduzeo ulicu Vuku Karadžiću iako je počasni građanin tog grada.

Vesić je najavio da će u budućnosti ulicu dobiti i kneginja Julija, inače Mađarica, supruga Mihaila Obrenovića. Na ovaj način će Beograd uvek poštovati i one koji nisu srpske nacionalnosti, ali pod uslovom da su nešto uradili za naš grad i naš narod. Najavio je da će Beograd po reciprocitetu dobiti i Budimpeštansku ulicu, a to će se odnositi i na Prag, podsetivši da već imamo i Varšavsku i Briselsku ulicu, kao što i oni imaju našu. Time ćemo, zaključio je Vesić, na isti način pokazati poštovanje.

– Ove odluke mnogo su značajnije od običnih promena ulica, jer govore o promeni nacionalne politike i svesti o svom istorijskom značaju – istakao je Vesić.

Pojašnjavajući jednu od inicijativa, istoričarka književnosti prof. dr Irena Arsić rekla je da su Dubrovčani dolazili u Beograd tokom čitavog istorijata Beograda i da su na različite načine bili primani. Nastojala sam, dodala je, da u poslednjih dvadeset godina o njima i njihovim sudbinama u Beogradu posebno govorim.

– Oni su vrlo često na određen način bili neshvaćeni, jer su drugačije gledali na novu Srpsku kneževinu, pa na srpsku kraljevinu. Ovo je divna stvar koja se desila, a ja sam predložila petoricu Dubrovčana, od kojih trojica već imaju svoju ulicu u Beogradu. Ostala su dvojica – Nikša Gradi i Ivan Stojanović – naglasila je dr Irena Arsić.

Akademik prof. dr Dragan Simeunović rekao je da je Vladeta Jerotić bio najveći prosvetitelj našeg doba, dodavši da se prosvetitelji ne rađaju stalno, već da dolaze u talasima, obično onda kada ih najviše trebamo.

– Tokom svog života napisao je oko 70 knjiga i nekoliko stotina naučnih članaka, održao je ogroman broj predavanja u zemlji i inostranstvu čiji kvalitet i ogromna posećenost prevazilaze sve što je iko ikada kod nas na tom planu postigao. Jerotić je bio intelektualna mega zvezda u našem duhovnom prostoru. Zahvaljujući svojim knjigama, dugo će biti među nama. Tome će svakako doprineti i ulica nazvana po njemu, koju mu daruje Grad Beograd. Jerotić je ovaj grad voleo najviše na svetu, a grad mu je ovim gestom uzvratio ljubav i iskazao poštovanje – naglasio je Simeunović i zahvalio Gradu Beogradu i Goranu Vesiću na promptnosti i razumevanju važnosti da se održava duh Beograda sećanjem na one ljude koji su tom duhu dali sve.