Brnabić:Prijem u GPVI veliko priznanje za Srbiju tanjug

Objavljeno: 27.11.2022. 10:49 Izmenjeno: 29.11.2022. 10:40

Srbija je prva država u regionu Jugoistočne Evrope koja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije 2019. godine.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je prijem u Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju (GPVI) veliko priznanje za Srbiju i dokaz da je država strateški dobro postavila svoj razvoj u modernim tehnologijama, gde je razvoj veštačke inteligencije jedan od prioriteta Vlade.

Na sastanku Ministarskog saveta GPVI u Tokiju ove nedelje, Srbija je konsenzusom izabrana za članicu a premijerka ističe da je prijem veliko priznanje za našu zemlju od strane 26 država koje su glasale o prijemu Srbije u inicijativu.

„Članstvo dokazuje da je Srbija strateški dobro postavila svoj razvoj u modernim tehnologijama, gde je razvoj veštačke inteligencije je jedan od prioriteta Vlade. Ove godine očekujemo rekordan izvoz IKT usluga od preko 2,7 milijardi evra, gde veštačka inteligencija ima sve veći uticaj.“, izjavila je Brnabić.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je nastao na inicijativu Emanuela Makrona i Džastrina Trudoa 2020. godine, uz podršku G7, i sada broji ukupno 29 članica, među kojima su Francuska, Kanada, SAD, Indija i druge države većinom članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), saopštila je Vlada Srbije.

Organizacija je podržana od strane sekretarijata čiji je domaćin OECD u Parizu, zajedno sa dva ekspertska centra, jednim u Montrealu i drugim u Parizu. Prvi samit organizacije je virtuelno održan u Kanadi 2020. godine, dok je drugi održan u Parizu 2021. gde je Emanuelu Makronu uručen izveštaj o radu.

Kriterijumi za članstvo su napredak razvoja veštačke inteligencije i posvećenost odgovornom razvoju veštačke inteligencije. Ove godine su samo četiri države primljene u članstvo (Turska, Argentina, Senegal i Srbija), dok je Srbija prva članica iz regiona.

Ciljevi organizacije su premošćavanje jaza između teorije i prakse u vezi sa veštačkom inteligencijom, podržavanje najsavremenijih istraživanja iz oblasti veštačke inteligencije i usmeravanje odgovornog razvoja i upotrebe veštačke inteligencije u skladu sa ljudskim pravima, osnovnim slobodama i zajedničkim demokratskim vrednostima.

Članstvom u ovu organizaciju, Srbija će imati pristup najsavremenijim tokovima u oblasti veštačke inteligencije, kao i priliku da doprinese razvoju tehnologije koja će oblikovati budućnost privrede. Članstvo će pomoći i promociji rezultata Srbije kod najznačajnijih svetskih privreda i omogućiti dalji razvoj IT sektora u Srbiji.

Srbija je prva država u regionu Jugoistočne Evrope koja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije 2019. godine, kao i prva država u regionu koja je osnovala Institut za razvoj veštačke inteligencije i pustila u rad superkompjuter za razvoj veštačke inteligencije.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovaće sutra na Minhenskom sastanku lidera u Bukureštu koji se održava u okviru predstojeće Minhenske bezbednosne konferencije.

Sutrašnji sastanak lidera biće na temu „Stabilna veza: Promovisanje povezanosti Zapadnog Balkana“, najavila je Vlada Srbije.

Premijerka Brnabić prilikom posete Rumuniji, sastaće se i sa predsednikom Vlade Rumunije Nikolaeom Ćukom.

Minhenski sastanci lidera su, kako je navedeno u saopštenju, poseban format Minhenske bezbednosne konferencije, koji okupljaju oko 50 zvaničnika na visokim pozicijama, kako bi razgovarali o aktuelnim izazovima i međunarodnoj bezbednosnoj politici.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je nastalo 2020. godine na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona i kanadskog premijera DŽastina Trudoa, uz podršku G7 i OECD.

Prva konferencija održana je u Kanadi (virtuelno, zbog pandemije kovida 19), a naredna 2021. u Parizu.

Tom prilikom, predsedniku Makronu je uručen godišnji izveštaj o radu organizacije čiji su osnivači Australija, Kanada, Francuska, Nemačka, Indija, Italija, Japan, Meksiko, Novi Zeland, Republika Koreja, Singapur, Slovenija, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.

Njima su se 2021. pridružile Belgija, Češka, Danska, Izrael, Holandija, Poljska i Švedska, a ove godine Turska, Argentina, Senegal i – Srbija.

Naša zemlja je pismo o namerama poslala u junu, a pored zadovoljavajućih odgovora na pomenuta stručna pitanja, uzdala se u još nekoliko aduta.

Kako je objasnio Badža, prethodnih meseci bili smo vrlo aktivni u radnim grupama Saveta Evrope i Uneska koje se bave veštačkom inteligencijom, što smo predočili GPAI, uz podatke o saradnji koje smo na tom polju imali sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Republikom Korejom.

Osim toga, pojedini predstavnici Singapura, Koreje i Italije u GPAI, koji su nam bili partneri u VI projektima, ličnim preporukama su podržali kandidaturu Srbije, istakao je on i dodao da smo široku podršku obezbedili i angažovanjem naše diplomatije.

„O prijemu u GPAI članice odlučuju konsenzusom, tako da to što niko nije bio protiv ima i značajnu političku težinu. Velika je stvar što su tehnološki i ekonomski najrazvijenije države prepoznale dosegnuti nivo i potencijal Srbije u oblasti VI. Sada, kao članica, imaćemo privilegiju da budemo u toku s najaktuelnijim dešavanjima koje se tiču ove sfere, bićemo uključeni u oblikovanje i donošenje odluka. Namera nam je da aktivno delujemo, nije nam stalo do članstva radi članstva“, naglasio je Badža.

Prema njegovim rečima, biće korisno da „iz prvog reda” pratimo kako će se razvijati regulativa koja se tiče VI, budući da Srbija najviše IT usluga izvozi u SAD, Veliku Britaniju i EU, koje su članice GPAI.

A i za firme iz tih zemalja koje kod nas posluju značajno je to što sarađujemo s njihovim matičnim državama u formiranju regulative i politika, dodao je on.

„Mi ćemo naredne nedelje izaći s predlogom preporuka za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji. Bićemo prva zemlja u Evropi koja će imati takav dokument na nivou države“, istakao je Badža.

Srbija je još 2019. usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije, samo dve godine nakon što je to prva u svetu učinila Finska.

A prema parametrima koji pokazuju u kojoj meri je vlada neke države spremna da koristi VI u svom radu i u pružanju javnih usluga, Srbija je za 2021. rangirana na 52. mesto među 172 zemlje.

Istraživanje koje je krajem prošle godine sproveo Unesko pokazalo je da smo među svega 11 zemalja koje su lekcije o veštačkoj inteligenciji uvrstile u nastavne programe državnih osnovnih i srednjih škola.

Uz to, u specijalizovana IT odeljenja pohađa više od 1.000 učenika, što je skoro dva odsto srednjoškolaca.

U skladu sa Strategijom razvoja veštačke inteligencije za period 2020–2025, Vlada Srbije je u martu prošle godine osnovala Istraživačko-razvojni institut za proučavanje primene VI u različitim oblastima.

Sedište prve naučne ustanove te vrste u ovom delu Evrope je u Novom Sadu, a ima i kancelarije u Beogradu i Kragujevcu.

Osim izvrsnosti u naučnoistraživačkom radu, jedan od glavnih zadataka instituta je da prenese svoja znanja privredi, ali i da bude „inkubator“ startap kompanija i rasadnik kadrova.

U svojim redovima trenutno ima 40 istraživača, njih 10-ak s međunarodnim iskustvom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Slaba kiša

Trenutna temperatura 4°C

Slaba kiša

Petak
Moguća kiša

Max: 8°C
Min: 4°C

Moguća kiša

Vremenska prognoza za 5 dana