foto tanjug

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je pred Srbijom izuzetno važna i teška nedelja.

„Očekuje se razgovor Aleksandra Vučića i Vladimira Putina oko cene gasa. Predsednik će učestvovati i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde će, uobičajeno, imati sastanke sa zvaničnicima država i biće to važni i teški razgovori“, rekla je Brnabić.

Ona je dodala da će ove sedmice u Srbiji biti održana konferencija „World minds“, koja će u Beogradu okupiti najbolje svetske naučnike i inovatore, ali i značajne političare.

„Iz bilo kog ugla da se pogleda, jako važna nedelja za Srbiju“, rekla je Brnabić za TV Hepi.

Govoreći o najavama da sve čeka teška jesen i zima, Brnabić je rekla da ljudi ponekad nisu ni svesni ove krize, što je sa jedne strane dobro, jer pokazuje da se država dobro bori, i da građani nisu ni osetili krizu.

„Imali smo i mi povećanja cena, ali mi te cene držimo pod kontrolom, tako da ljudi nisu osetili da su došla neka teža vremena, niti da se spremaju još teža“, rekla je Brnabić.

Sa druge strane, međutim, kaže da je to i loše, jer se ne pripremamo za zimu koja će biti teška.

Ceo svet se, kaže, priprema za najtežu zimu od 1944.godine, zbog cene električne energije i pitanja da li će biti struje i grejanja, kao i zbog hrane i pitanja koliko će je biti.

„Biće hrane u Srbiji, ali biće nestašice hrane u svetu. Oni koji govore, uključujući i Aljbina Kurtija, da će Srbija iskoristiti prednost, da utičemo i na političke odluke nekih zemalja…što se tiče hrane i lekova, nikada nikoga nećemo ucenjivati“, rekla je Brnabić.

Dodala je da će uvek prednost imati zemlje partneri u inicijativi „Otvoreni Balkan“, Albanija i Severna Makedonija, podsećajući da i odluka Srbije o zabrani izvoza osnovnih životnih namirnica, nije uticala na te dve zemlje.

Na pitanje kakve sve pretnje dolaze Srbiji, da se opredeli u vezi sa sukobom u Ukrajini, premijerka je odgovorila da Srbija nije u ovoj situaciji ostala potpuno neutralna, već se politički opredelila u skladu sa međunarodnim pravom.

„Mi smatramo vrlo pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mi se nismo svrstali jedino u odnosu na sankcije, ali politički smo jasno rekli koja je naša pozicija“, rekla je Brnabić.

To se, kaže, često prenebregava i zaboravlja, ali Srbija brani svoj stav, što nije lako, jer taj stav nije baš po volji ni Rusije, zato što stojimo iza teritorijalnog integriteta Ukrajine.

„Ali, tako stojimo i iza teritorijalnog integriteta Srbije. Da ne zaboravljamo da oni koji danas kažu da će svim silama braniti teritorijalni integritet Ukrajine, su na najgrublji način prekršili Rezoluciju UN 1244, i isti princip poštovanja teritorijalnog integriteta u slučaju Srbije“, rekla je Brnabić.

Oni su, kaže, i 1999. godine, kada su bombardovali Srbiju, i 2008. kada su priznali tzv. Kosovo, „polomili“ sve osnovne principe međunarodnog prava na grbači Srbije, i danas bi, kada se određujemo prema sankcijama Rusiji, morali da imaju malo više razumevanja za Srbiju.

„Ili da se na isti način bore i za puno poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije. I tada bi praktično međunarodni pravni poredak ponovo došao u pun svoj kapacitet. I to bi bila druga situacija. Ali, kada dođete do toga da velike sile biraju koju će rezoluciju UN da primene, a koju će da prekrše, dođete do poretka u kojem imamo samo vladavinu sile“, rekla je Brnabić.

Kako kaže, balans je u ovom trenutku najteži, ali je primetila da je dobro što je Srbija uspela da zadrži investicije, ali i da dovede nove.

Dodala je da ima novca da se završe sve započete investicije.

„Predsednik je rekao da nećemo dizati cenu struje, da pokušamo da pomognemo građanima. Kada bismo povećali cenu struje, to ne bi imao niko da plati. Država može da pobedi u ovakvim krizama, samo kada se trudimo svi zajedno“, rekla je Brnabić.

Brnabić sa Žiofreom o pristupnim pregovorima, energetici..

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom o daljem napretku pristupnih pregovora, energetskoj bezbednosti Srbije i potrebi gasne diversifikacije, kao i prošlonedeljnoj poseti predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

Premijerka Brnabić istakla je da je uspešno sprovedenom reformom pravosuđa Srbija pokazala jasnu opredeljenost za evropske integracije i reformu pravosuđa u skladu sa standardima EU, kao i da se očekuje nastavak konsultacija sa Venecijanskom komisijom u pogledu rada na setu pravosudnih zakona, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Ambasador Žiofre je naglasio važnost blagovremenog nastavka uspešnih ustavnih reformi kako bi se pravosuđe učinilo nezavisnijim.

Kada je u pitanju nastavak reformi u medijskoj sferi, istaknuto je da je najvažnija dalja primena i implementacija Akcionog plana za Medijsku strategiju, u cilju daljeg unapređenja bezbednosti novinara i slobode medija.

Istaknuto je zajedničko opredeljenje da se nastavi sa finansiranjem projekata iz pretpristupnih fondova koji će biti usmereni na oblasti Zelene agende, pre svega na zaštitu životne sredine i infrastrukturne projekte, kao i one koji u fokusu imaju dalju reformu javne uprave, i podršku pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.

Takođe, na sastanku je istaknuto da je neophodno dodatno angažovanje na povećanju energetske bezbednosti Srbije, posebno kada je reč o gasnom sektoru i mogućnosti diversifikacije i ruta i dobavljača.

Ambasador Žiofre je objasnio da „kao posledica ruske agresije na Ukrajnu, koja stavlja u rizik bezbednost Evrope kao i bezbednost hrane i energenata, je izuzetno važno da Srbija i EU ojačaju saradnju u ključnim sektorima u kojima možemo postići veće rezultate zajedno“.

““Srbija i EU mogu da rade zajedno na povećanju energetske nezavisnosti Srbije, sigurnim i pouzdanim snabdevanjem energentima i povećanjem upotrebe obnovljivih izvora energije“, rekao je Žiofre.

Snažna finansijska podrška je temelj ove saradnje, naročito Ekonomski i investicioni plan Evropske unije za Zapadni Balkan, koji može da generiše to 30 milijardi evra investicija na Zapadnom Balkanu, na primer za obnovu gasnih interkonektora.

Šef Delegacije Evropske unije pohvalio je Srbiju za uspešno rukovođenje migrantskom krizom kada je u pitanju najnoviji talas izbeglica iz Ukrajine, čime je Srbija još jednom pokazala solidarnost i humanost, i potvrdio sprenost EU da nastavi da podržava sistem upravljanja migracijama Srbije, posebno u pogledu posledica koje može imati na njen zdravstveni sistem.