Brnabić:Cilj članstvo u EU, što pre, to bolje tanjug

Objavljeno: 06.05.2022. 12:50 Izmenjeno: 06.05.2022. 14:56

Pod nazivom „Evropa spremna za sledeću generaciju“, konferencija okuplja lidere i stručnjake iz sveta.

Premijerka Srbije Ana Brnabić učestvuje u Firenci na panelu posvećenom evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, u okviru konferencije o stanju u EU, koju u tom gradu organizuje Evropski univerzitetski institut.

Na panelu „Kriza i promene – Evropska perspektiva Zapadnog Balkana“ učestvuju i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg.

U impozantnom zdanju Palate Vekio u Firenci, premijerka Srbije je pre skupa razgovarala i sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom, koji je takođe učesnik na skupu.

Konferencija o stanju Unije počela je juče i traje do 7. maja, a fokus skupa je na budućnosti Evropske unije.

Brnabić:Cilj članstvo u EU, što pre, to bolje

Strateški cilj i prioritet Srbije je članstvo u Evropskoj uniji, poručila je  premijerka Srbije Ana Brnabić u Firenci, na skupu posvećenom stanju u Uniju, dodajući da je to slučaj i za celim regionom Zapadnog Balkana.

Što pre, to bolje”, rekla je Brnabić na panelu „Kriza i promene – Evropska perspektiva Zapadnog Balkana“ na kojem su učestvovali i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg

Premijerka je navela i da se nada da će rat na istoku Evrope, u Ukrajini, vratiti proces proširenja u fokus, te da će i članice Unije koje su se tome protivile, promeniti mišljenje, i shvatiti da je to prioritet za sve, te pr8imetila da ulazak Zapadnog Balkana u EU, i nije proširenje, već “obuhvatanje”, jer je ovaj region okružen državama članicama Unije.

“Želimo da Zapadni Balkan postane članica Unije i želimo to da uradimo brzo. Srbija je uložila mnogo vremena i energije da implementira reforme, kako bi ostala članica EU, a te reforme su u interesu građana”, rekla je Brnabić.

Na pitanje moderatora panela, Miroslava Lajčaka da li su nova dešavanja u Uniji, za Srbiju i region, izazov ili prilika, Brnabić je rekla da se nada da su, zapravo, prilika, jer je uvek optimista, dodajući da sve zemlje članice EU, Evropska komisija, insititucije, mogu da vide koliko je Srbija naporno radila da postane članica Unije.

Brnabić je rekla da Zapadni Balkan ne bi trebalo da bude zapostavljen de se vrata otvore nekom drugom, bez obzira na političku situaciju, jer bi to, kaže, bila velika greška i ne bi bilo fer.

“Ne mogu da zamislim da neko postane član EU pre Zapadnog Balkana”, rekla je Brnabić.

Ona je naglasila da je članstvo u EU uvek politička odluka, za koju stepen sprovedenih reformi nije presudan, dodajući da su odluke o članstvu Bugarske, Rumunije, Hrvatske bile političke.

“Ako pogledate Srbiju, prosečnu platu, javni dug, fiskalnu stabilnost , nivo nezaposlenosti, instartrukutru, po svim tim parametrima, Srbija je spremna za članstvo”, rekla je Brnabić.

Rekla je i da razume Uniju, kada kaze da ne žele uvezene probleme, ali je istakla da bi svako otvoreno pitanje u regionu Zapadnog Balkana bilo lakše i brže rešeno, da smo deo Evropske unije, i dodala da da je Austrija jedna od glavnih i najglasnijih zemalja koja podržava proces proširena, i uvek je iskreno podržavala otvarnaje poglavlja i klastera.

“Evropska unija je mirovni projekat i želimo da budemo deo toga”, rekla je Brnabić.

Ona je navela i da EU ne može stalno da odlagaže neke odluke, navodeći da je Severna Makedonija promenila ime, a još nije otvorila pregovore.

Dodala je i da Beograd nema ništa protiv vizne liberalizacije za Prištinu, jer će tako i otvorena pitanja možda biti lakše rešena, budući da dijalog sada ne ide u pravom smeru i pravo je pitanje imamo li uopšte dijalog.

Premijerka je rekla i da je pored evrointegracija, druga ključna stvar za Srbiju regionalna stabilnost i saradnja.

Ilustrujući značaj saradnje sa Unijom i regionom, navela je podatke da 65 odsto izvoza Srbije ide na tržište EU, a 17 u region.

“To je 82 odsto svega što Srbija izvozi, a govori koliko nam je važna Unija, i koliko nam je važan region”, rekla je Brnabić.

Ona je istakla i značaj regionalne inicijative “Otvoreni Balkan”, Srbije, Albanije i Severne Makedonije, ističući da je poziv i drugima iz regiona da se pridruže otvoren.

Proširenje geostratesko pitanje,Balkan ne smemo zapostaviti

Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg smatra da su u ovom trenutku evropske integracije izuteno važne, važnije možda i bitnije i od vremena 1945. godine i ističe da Evropska Unija u pristupnpom procesu treba da razmišlja geostrateški, a ne birokratski.

Šalenberg je na panelu „„Kriza i promene – Evropska perspektiva Zapadnog Balkana“ konferencije u Firenci na temu situacije u EU skrenuo pažnju da se na Balkanu izgubilo previše vremena, i da to što su ljudi izgubili strpljenje, treba da bude alarm da se mora delovati.

„Sada imamo geostrateški pogled na stvari. Doneli smo odluke koje su u EU do sada bile nezamislive“, objasnio je on i dodao da je važno za članice i evropske institucije da se od tog geopolitičkog trenutka napravi nešto trajno.

Šalenberg je istakao da je napravljena geška što se proces proširenja tretirao birokratskim procesom, a radi se o geostrateškom pitanju.

Podsetio je da je geostrateški doneta odluka o prijemu Grčke, Španije i Portugala, a kasnije i istočnoevropskih zemalja. „Da smo se nakon pada Berlinskog zida ophodili prema istočnoevropskim zemljama kao danas prema Balkanu pitanje je šta bi bilo“, ukazao je on.

Šalenberg se osvrnuo i na to da će u junu biti razgovarano o evropskim aspiracijama Ukrajinaca, dodajući da razume te težnje, ali da je stav Austrije da se mora razgovarati i o Zapadnom Balkanu. „Moramo biti svesni da Rusija u tom regionu može da bude ometač, posebno u BiH i drugim zemljama“, rekao je on.

Šalenberg je podsteo da Austrija ima snažne veze sa Balkanom, dodajući da je Beč drugi najveći srpski grad u Evropi.

Moramo da radimo zajedno i nadam se da ćemo do juna otvoriti pristupne pregovore sa Albanijom, Severnom Makedonijom i rešiti pitanje vizne liberalizacije sa Kosovom, kao i da će uskoro biti dodeljen status kandidata BiH“, objasnio je on.

Što se Ukrajine tiče,Šalenberg je konstatovao da postoje mnogi načini za približavanje zemalja EU. Prema njegovim rečima kada bi Ukrajina dobila status kandidata, zna se da se posle toga dugo ništa ne bi dogodilo, a to nije geostrateški pametno rešenje.

Šalenberg ističe da se na Balkanu izgubilo previše vremena, i da to što su ljudi izgubili strpljenje, treba da bude alarm da se mora delovati.

„Treba da razmotrimo sve mogućnosti koje imamo. Bilo je mnogo ideja u prošlosti, moramo koristiti ponovo sve naše fantazije. Kako je moguće da u regionu koji je okružen EU, kineske kompanije grade autoputeve, stvaraju zavisnost, pošto upravo ti autoputevi treba da povežu region sa EU“, rekao je on.

Šalenberg je kazao da se zemlje, koje žele da se približe EU, treba tretirati kao da su članice. Ukazao je da je u prošlosti bilo rešenja za mnoga pitanja, i da je sada ponovo potrebno naći kompromise.

„Ostavite birokratsko razmišljanje po strani, pređite na geostrateško razmišljanje. Mi u Austriji smo spremni da uradimo sve, jer smo izloženi konfliktu. Osećamo „vrelinu“ iz neposrednog susedstva i mislim da moramo da ucicnimo nešto“, podvukao je on. Šalenberg je, istovremeno poručio da EU očekuje da zemlje Zapadnog Balkana budu svesne da je Unija zajednica vrendosti.

„Zahvalni smo što su zemlje regiona glasale sa nama u međunarodnim institucijama, ali mora se ići dalje od ztoga. Moramo imati jasno opredeljenje i od Srbije“, ukazao je on.

Na pitanje šta očekuje od Zapadnog Balkana, ukazao da je regionalna saradnja bitna, i da je ona puno pomogla istočnoevropskim zemljama u pripremi za zajedničko tržište.

Istovremeno je kazao da EU prati kako se ponašaju zemlje Zapadnog Balkana u aktuelnoj ukrajinskoj krizi, kako reaguju na sankcije koje je EU usvojila. „Znamo da je to bolan proces. I Austrija je veoma zavisna od ruskog gasa, ali smo doneli odluku da se oslobodimo te zavisnosti“, objasnio je on.

Šalenberg je kazao da je rat koji je u toku konfrontacija modela života.

„Zona rata je Evropa i mi Evropljani moramo znati koji nam je stav. Potrebna je zajednička spoljna politika, da imamo jedinstveni pristup u tome ko je prijatelj, a ko neprijatelj“, podvukao je Šalenberg.

On je podelio mišljenje oko inicijative Otvoreni Balkan ,sa izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom koji je bio moderator ovog panela, da regionalna saradnja mora biti inkluzivna, a ne eksluzivna.

Šalenberg je kazao da ga zbog toga raduje što je Nemačka najavila da će nastaviti Berlinski proces, za koji je kazao da ga smatra nekom vrstom „G7″ na Balkanu. Ukazao je da je Južni Tirol pola veka bio „vrelo pitanje“, a sada je model saradnje, te da je za tako nešto potrebna politička volja.

Brnabić s Boreljom o dijalogu, Ukrajini, agendi proširenja

Premijerka Srbije Ana Brnabić razgovarala je u Firenci sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom o dijalogu Beograda i Prištine, proširenju Unije, kao i o situaciji u Ukrajini.

“Razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine, tu nemamo preterano dobre vesti, o čemu je govorio i predsednik Aleksandar Vučić. Ali dajemo sve od sebe, i uvek šaljemo istu poruku, da su nam najvažniji mir i stabilnost”, rekla je Brnabić u Firenci, gde je učestvovala na skupu posvećenom stanju u EU.

Brnabić je poručila da su regionalni mir, stabilnost, povezivanje i saradnja ono što će svima omogućiti prostor za dalji ekonomski rast i razvoj, u sadašnjimm izuzetno teškim vremenima, posebno za evropski kontinent.

Takođe, prenela je da su razgovarali i o situaciji i Ukrajini, kao i o agendi proširenja EU.

Ukazala je da se sve češće postavlja pitanje da li rat na istoku Evrope treba da znači da Evropa donese političku odluku da zemlje, poput Srbije ili Crne Gore koje su prilično napredovale u tom procesu, treba što pre da postanu članice ili će se nastaviti “birokratski proces”, koji podrazumeva rad na reformama, klasterima…

Brnabić je u Firenci razgovarala i sa predsednikom Evropskog univerzitetskog instituta, koji je organizovao događaj u Firenci, o priključivanju Srbije tom insitutu.

“To je važan i uticajan institut koji prima u članstvo samo države članice Unije, ali mi ćemo raditi na tome da imamo direktniju saradnju, što će nam pomoći i u daljoj reformi javne uprave, administracije, u diplomatskim aktivnostima, koje su važne u ovom trenutku”, rekla je Brnabić novinarima.

Brnabić: Ne stoje kritike na račun Otvorenog Balkana, otvoren za sve

Brojni političari, pa i evropski, misle da je inicijativa Otvoreni Balkan razjedinila ovaj region umesto da ga ujedini, ali je istina potpuno drugačija – inicijativa je otvorena za sve i svima može da donese samo korist, poručila je premijerka Srbije Ana Brnabić.

Odgovarajući na pitanje novinara u Firenci, s obizorm da se i na panelu o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, na kojem je razgovarala sa Miroslavom Lajčakom i Aleksandrom Šalenbergom, mogla čuti ocena da je ta inicijativa ekskluzivna, Brnabić je konstatovala da mnogi političari, pa i evropski, imaju taj narativ – da je Otvoreni Balkan uspeo da razjedini region umesto da ga ujedini.

“To je tako zato što su mnogi uložili mnogo resursa da se taj narativ zapati. Ali, istina je drugačija i ja sam na to reagovala”, rekla je Brnabić.

Ponavlja da je inicijativa otvorena za sve na Zapadnom Balkanu, te da i Srbija i Severna Makedonija i Albanija, konstantno pozivaju sve da se priključe.

“Sigurna sam da će i privreda i građani onih delova regiona koji se još nisu priključili, videti konkretne benefite, i to u narednih nekoliko meseci, da će izvršiti pritisak na političare da batale političke price, i posvete se pragmatičnim stvarima koje znače bolji kvalitet života, i konkurentniju ekonomiju”, rekla je Brnabić.

Zato je, dodala je, važno da se bude prisutno na sličnim forumima, da se govori i odgovara na netačne ili poluinformacije koje se tendenciozno plasiraju.

“Otvoreni Balkan je otvoren za sve, stalan je poziv, a da li ćemo nekog da molimo? Ne. Verujem da će se ostali priključivati kada vide da ne postoji nijedan razloga da se ne prikuljuče, a da postoje svi razlozi za priključivanje ovoj inicijativi”, rekla je Brnabić.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 22°C

Pretežno vedro

Petak
Malo i umereno oblačno

Max: 30°C
Min: 17°C

Malo i umereno oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana