Beogradska Hitna pomoć biće u naredne dve godine potpuno rekonstruisana tanjug

Objavljeno: 15.03.2024. 14:32 Izmenjeno: 15.03.2024. 17:23

Zavod za urgentnu medicinu Beograd (Hitna pomoć) biće rekonstruisan u naredne dve godine zahvaljujući projektu koji finansiraju EU i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Tim povodom su Hitnu pomoć obišli šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre, direktor EBRD-a za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli, ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministarka rudarstva […]

Zavod za urgentnu medicinu Beograd (Hitna pomoć) biće rekonstruisan u naredne dve godine zahvaljujući projektu koji finansiraju EU i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Tim povodom su Hitnu pomoć obišli šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre, direktor EBRD-a za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli, ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić. Emanuele Žiofre je rekao da postoje institucije koje želimo da izbegnemo, kao što su bolnice ili vatrogasci, ali kada nam zatrebaju, potrebno nam je da budu u dobrom stanju. Podsetio je da je ovaj Zavod za urgentnu medicinu nadležan za 1,6 miliona Beograđana i naveo da je zato od izuzetne važnosti da bude u odličnom stanju. Zahvalio se EBRD-u na povoljnom zajmu i podsetio je da objekat Hitne pomoći nije obnovljen od 1957. godine. „Ovim projektom ćemo ga učiniti modernijim, obezbedićemo svima koji ovde rade bolje uslove. A paralelno sa time radićemo na podizanju energetske efikasnosti celog objekta, jer nakon rekonstrukcije predviđa se ušteda električne energiju od 50 odsto i emisije CO2 za 30 odsto“, poručio je Žiofre. Najavio je i sličnu rekonstrukciju VMA i podsetio da je do sada EU donirala Srbiji za energetski sektor milijardu evra. Kada je zdravstveni sektor u pitanju, Žiofre je rekao da će EU raditi sa Srbiji na podizanju nivoa laboratorija u Institutu „Batut“, kao i na izgradnju dečje bolnice Tiršova 2. „Samo u zdravstveni sektor smo do sada dali u vidu donacije više od 320 miliona evra“, istakao je Žiofre poručio da će EU nastaviti da pruža pomoć srpskim građanima. Mateo Kolanđeli je naveo da će ovaj projekat doneti Beogradu značajno proširen, modenizovan i energetski efikasan centar. Kolanđeli veruje da energetska efikasnost zgrada treba da bude prioritet za Srbiju i navodi da je važna zbog energetske sigurnosti zemlje, kao i zbog čistijeg vazduha u gradovima. Najavio je da će novi projekti u ovoj oblasti imati vrednost od preko 200 miliona evra. Dodao je da EBRD sarađuje i sa komercijalnim bankama, kako bi obezbedili povoljne kredite za domaćinstva, kako bi dodatno pospešili energetsku efiksnost. Ministarka Grujičić je navela da joj je veliko zadovoljstvo kada se stari medicinski objekti rekonstruišu. Istakla je kako će ovo omogućiti da njene kolege lekari, sestre, kao i tehničari koji održavaju vozila moći da rade u boljim uslovima. Navela je da će se povećati mogućnost za prijem poziva na preko 30, što će omogućiti bolji odgovor lekara koji su na vezi sa pacijentima. Zahvalila se EU i EBRD i najavila je da će u Hitnoj pomoći biti napravljen i centar za obuku u pružanju napredne lekarske prve pomoći. Ministarka Đedović Handanović je istakla značaj ovog projekta za Beograđane, kao i značaj povećavanja energetske efikasnosti. „Do 2030. još snažnije i više da radimo na povećanju energetske efikasnosti javnih objekata“, poručila je Đedović Handanović. Navela je da će rekonstrukcijom Hitna pomoć moći da uštedi značajna sredstva koja izdvaja za energiju, te će moći da ih preusmeri na svoje poslovanje i rad. „Time mogu da budu efikasniji i mogu bolje građanima da pomognu“, rekla je Đedović Handanović, dodavši da time dajemo i pozitivan uticaj na našu okolinu tako što smanjujemo zagađenje. Zahvalila se EU na donaciji, navodeći kako je ona najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa više od milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000. godine. Navela je da je u prethodne dve godine ministarstvo započelo i završilo sanaciju više od 30 javnih zgrada u Srbiji, u u šta je uloženo više od milijardu i 100 miliona dinara. Podsetila je da je energetska sanacija javnih objekata prepoznata projektom „Skok u budućnost 2027“. Najavila je da se radi i na unapređenju VMA, navodeći da je projekat vredan oko 200 miliona evra, od čega će prva faza iznositi 50 miliona evra. Aleksandar Šapić je istakao važnost ove investicije i najavio je da bi radovi formalno trebalo da počnu za mesec dana. „Za dve godine ćemo imati uslovan objekat, kakav grad Beograd zaslužuje“, rekao je Šapić i naveo da će zaposleni u Hitnoj pomoći tako moći da rade u boljim uslovima. Dodao je da je u toku projektovanje pasarele preko autoputa, koja bi povezivala KBC i Hitnu pomoć sa stanicom u Prokopu. Šapić se zahvalio EU, EBRD i Vladi na učestvovanju u projektu rekonstrukcije Hitne pomoći. Projekat će obuhvatiti radove na poboljšanju energetske efikasnosti, kao i dogradnju i proširenje postojećih objekata za dodatnih 8.000 metara kvadratnih. Ukupna investicija je 15 miliona evra, od toga su 10 miliona bespovratna EU sredstva, a 5 miliona je zajam EBRD. Završetak radova se očekuje u aprilu 2026. godine.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Vedro

Trenutna temperatura 26°C

Vedro

Sreda
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 26°C
Min: 16°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana