Konferencija „Srbija postaje zelena” održana je u Svečanoj sali Starog dvora gde su se prisutnima obratili gradonačelnik Beograda prof. dr. Zoran Radojičić, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasador Finske Kimo Lahdervita.

– Ponosan sam što su teme koje se tiču ekologije i zaštite životne sredine sve aktuelnije. Kao gradonačelnik podržavam sve skupove i sastanke ovog tipa gde se razgovara o ovako važnom temama. Sedmi put Grad ima čast da održi konferenciju „Srbija postaje zelena” i verujem da će se ta tradicija nastaviti – rekao je Radojičić.

On je naglasio da je posebno velika čast što na konferenciji prisustvuje ambasador Finske Kimo Lahdervita, imajući u vidu da je Finska jedan od lidera u ovoj oblasti, a da je grad Lahti kao zelena prestonica Evrope za 2021. godinu jedan od lidera u cirkularnoj ekonomiji sa puno inovativnih rešenja.

Gradonačelnik je poručio da veruje da će mnoge druge zemlje kroz primere dobre prakse primeniti ta iskustva.

– Takođe, u Helsinkiju sam posetio „smart siti”, deo grada koji se zove Kalasatama, koji je apsolutno fascinantan, od električnih automobila do svakog segmenta koji je ekološki vrlo osmišljen i funkcionalan. Pitanje energije je ključno pitanje razvoja čovečanstva, a Grad Beograd sa svojih dva miliona stanovnika i 44 zaštićene prirodne oblasti želi da bude lider u ovoj oblasti u Srbiji i u regionu. Na tome smo i radili u prethodnom periodu kroz čitav niz projekata, kao što je fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu koja predstavlja značajan deo rešenja tog problema. Beogradu će u budućnosti biti potreban čitav niz malih fabrika ovog tipa i na tome ćemo nastaviti da radimo jer je to od velike važnosti za grad – precizirao je gradonačelnik.

Kao projekte od izuzetnog značaja za ekologiju, gradonačelnik je naveo i novu sanitarnu deponiju u Vinči, naglasivši da ništa manje nisu važni projekti poput proizvodnje električne i toplotne energije, separacije i reciklaže otpada, termalne rehabilitacije četiri javne zgrade (Hitna pomoć, Biblioteka i dve zgrade u okviru Studentske poliklinike), zatim izgradnje metroa, obilaznice, nabavke električnih autobusa i autobusa na gas, nabavke deset automatskih mernih stanica za kvalitet vazduha te rehabilitacije toplane „Cerak” koja je pokrenuta sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Nemačkom razvojnom bankom.

– Pošumljavanjem Beograda putem akcije „Drvo za Beograd”, u prethodnom periodu je posađeno 2.300 stabala. Juče smo sa ambasadorkom Švedske posadili još 30 stabala, a u svakoj godini minimum 5.000 stabala je posadilo „Zelenilo”. Tako se približavamo cilju od 25 odsto zelenih površina u urbanom delu Beograda. Linijski park od 4,8 kilometara će sigurno dati još jednu ekološku dimenziju gradu. Sve ovo govori da želimo da Beograd učinimo zelenijim nego što je u ovom trenutku. Zajedno sa EBRD-om uradili smo procenu da će u narednih deset godina biti potrebno da se uloži minimum pet milijardi evra da bi se unapredila životna sredina u gradu. Usvojeno je više strateških dokumenata, a pre svega bih naglasio Akcioni plan za zeleni grad, kao i to da smo se obavezali da do 2030. godine smanjimo emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto. Nema sumnje da želimo ekonomski rast Beograda, ali to mora da bude sa aspekta ekološke održivosti i zaštite životne sredine a kroz ovakve skupove šaljemo poruku da želimo da Beograd i Srbija budu zeleniji i da radimo projekte koji nas vode ka tom cilju – poručio je gradonačelnik.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, naglasila je važnost očuvanja i zaštite životne sredine i poručila da se država kroz svoj zakonodavni okvir opredelila da radi na zelenoj agendi.

– Ako mi kao država nemamo dobar zakonodavni okvir u ovoj oblasti, ne možemo da očekujemo ni zelene investicije ni zelenu ekonomiju. Država je donela Zakon o klimatskim promenama i usvojila potpuno novi zakonodavni okvir u oblasti rudarstva i energetike. Srbija je ovim prvi put postala atraktivna za zelene investicije, kao što je i prvi put dobila Zakon o obnovljivim izvorima energije, a takođe imamo i potpuno nov Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Ovi zakoni su u potpunosti usklađeni sa evropskim propisima i standardima i ti standardi su osnova modernog i zdravog životnog okruženja u budućnosti. Naša vizija je da se u Srbiji do 2030. godine smanji proizvodnja električne energije iz termokapaciteta i poveća proizvodnja električne energije iz reverzibilnih hidroelektrana i obnovljivih izvora kao što su solarne i vetro-elektrane – rekla je ministarka Mihajlović.