Prema Prespanskom sporazumu, potpisanom između Makedonije i Grčke, ta bivša jugoslovenska republika bi trebalo da se zove Republika Severna Makedonija. Parlament ima rok od 10 dana da (ne)potvrdi taj sprazum. Za povrđivanje sporazuma je potrebna dvotrećinska većina od ukupno 120 poslanika.
Raspravi u parlamentu je prethodio referendum, koji je bio konsultativne prirodne, ali je okončan neuspehom jer je na glasanje izašlo nesto više od 36 odsto građana sa pravom glasa.
Uprkos pozivu premijera Zorana Zaeva na nacionalno pomirenje kako bi se obezbedila dvotrećinska većina za izglasavanje sporazuma i bolja budućnost Makedonije i svih njenih građana, za sada, nema signala da će dve strane, vlast i opozicija, približiti stavove.
U parlamentu su se, prema pisanju dela makedonskih medija, tokom dana uglavnom razmenjivale optužbe i kritike vlasti i opozicije, a van parlamenta je različito protumačeno izlaganje premijera Zaeva o, kako je rekao, praštanju članvima VMRO-DPMNE, kojima se sudi za izazivanje nereda u Sobranju, 27. aprila prošle godine, kada je Albanac Taljat Džaferi izabran za predsednika.
U parlamentu i delu javnosti ta ponuda Zaeva protumačena je kao amnestija za optužene članove VMRO-DPMNE, dok pojedini ministri u aktuelnoj vladi tvrde da je premijer samo pozvao na jedinstvo i pomirenje, te da nema govora o amnestiji, odnosno da je Prespanski sporazum jedno, a pravda nešto sasvim drugo.
Ukoliko parlament u roku od 10 dana ne izglasa Prespanski sporazum, uslediće raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Prespanski sporazum prethodno je u petak usvojio parlamentarni Odbor za ustavna pitanja, većinom glasova – za je glasalo 10 poslanika, a protiv je bilo sedam.
VMRO-DPMNE ne prihvata ponudu premijera Zaeva za amnestiju i pomirenje političkih stranaka, jer smata da je „27. april“ politički izmišljen slučaj, bez dokaza, bez argumenata i da se koristi s ciljem političkih pritisaka.
„Pedeset ljudi je mesecima podvrgnuto političkom progonu, tako da Zoran Zaev može trgovati svojom slobodom…Mesecima se ljudi drže u pritvoru, narodni poslanici, umetnici, obični građani su označeni teroristima i postali su žrtve progona Zaeva. Ovo jasno pokazuje da ova vlada ne samo zbog 27. aprila, već i zbog drugih slučajeva protiv VMRO-DPMNE vodi politički progon, što je nemoralno i neetično. Ovo je takođe poruka pravosuđu da sude nevinim ljudima. Oni nisu teroristi „, kaže generalni sekretar Igor Janušev.
Janušev ističe da je zato tim ljudima potrebna pravda i pozvao Zaeva da se izvini njihovim porodicama zbog političkog pritiska.
„Tek onda može doći do pomirenja. Pravda mora doći i zbog toga tražimo izbor novog tužilaštva koje će naložiti istragu svih slučajevima u kojima postoji sumnja da je prekršen zakon i koji će nepristrasno analizirati činjenice i dokaze. Ovde je prilika da Zaev dokaže da je za stvarno pomirenje i za pravdu bez uslova. Osloboditi ljude od političkog progona i iz pritvora sa pretpostavkom njihove nevinosti“, istakao je Janušević.
Dok u parlamentu traje rasprava o ustavnim promenama, ispred zgrade Sobranja je u toku protest građana koji se protive promeni ustava i naziva zemlje.
Protestanti su poslali poruku poslanicima da ih narod nije birao sa manatom da menjaju ime državi, kao i da će tu ostati dok aktuelna vlada ne podnese ostavku.
Plenarno zasedanje Sobranja
U Skoplju je počelo plenarno zasedanje Sobranja, koje mnogi smatraju istorijskim, s obzirom na to da je na dnevnom redu samo jedna tačka – predlog za izmenu i dopunu Ustava u skladu sa Prespanskim sporazumom o njenom novom imenu.
Premijer Zoran Zaev kaze da ne postoji bolji dogovor od postignutog sa Grčkom o novom imenu Makedonije i to, kako ističe, svi znaju. On poziva poslanike na nacionalno pomirenje, a najuticajnijoj opoziciji VMRO-DPMNE kao gest dobre volje da glasaju za ustavne promene, ponudio je amnestiju za članove te stranke kojima se sudi za nerede u tom zdanju 27. aprila prošle godine.
Poslanik VMRO-DPMNE Ilija Dimovski kaže da aktuelna vlast nema niti izborni, niti referendumski legitimitet za pokretanje postupka o reviziji makedonskog Ustava.
Istovremeno, udruženje građana „Povratak“ ispred zgrade Sobranja protestuje protiv ustavnih promena. Makedonski parlament ima 120 poslanika, a za izglasavanje amandmana potrebna je dvotrećinska većina.
