Razgovori Vučića i Grabar Kitarović nastavljaju se u Srbiji, gde će posetiti Donji Tavankut i obići Dom kulture „Matija Gubec“.

Vučić i Grabar Kitarović će potom u Subotici potpisati Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Vučić i Kitarović s predstavnicima srpske nacionalne manjine

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović sastali su se danas oko podneva sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u rodnoj kući Milutina Milankovića, u Dalju, u Hrvatskoj.

Vučić i Grabar Kitarović prethodno su obišli kuću čuvenog srpskog naučnika i svečano otkrili njegovu bistu.

Predsednika srpske vlade i hrvatsku predsednicu pored Dunava dočekali su meštani, sa aplauzom i porukama da su zadovoljni što su oni danas tu.

U Dalju, inače, žive Srbi, Hrvati i Mađari, a Srbi su većinski narod.

U Milankovićevoj kući sačekao ih je predstavnik Srba u Hrvatskoj, poslanik u Saboru Milorad Pupovac, a susretu je prisustvovao i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Posebna mi je čast i zadovoljstvo da budem ovde sa Aleksandrom Vučićem, kako bismo podcrtali važnost i bogatstvo naših manjina, napisala je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović u knjizi utisaka u rodnoj kući srpskog naučnika Milutina Milankovića u Dalju.

Predsednica Hrvatske i predsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić upisali su se u knjigu utisaka u Milankovićevoj kući uoči sastanka sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

Grabar Kitarović je navela da je Milanković bio veliki naučnik srpskog porekla, hrvatske domovine, cenjen širom sveta.

„Hrvatska je ponosna na njega. On može biti primer i mladim naraštajima, kako svojim naučnim radom, tako i životnim putem“, napisala je predsednica Hrvatske.

Vučić je, primetivši da će zabeležiti utiske drugačije od uobičajenih, oficijelnih porukam, napisao da se nada da će Srbija i Hrvatska, pod okriljem Milankovićevog doma, izgraditi bolje odnose.

Predsednik srpske vlade je napisao da se osetio ponosnim i počastvovanim što je imao priliku da poseti dom jednog od najvećih Srba, koji je svojim znanjem zadivio ceo svet.

Napisao je i da je Milanković bio mostograditelj, da je pravio mostove u realnosti, ali i u duhovnom smislu.

„Nadam se da ćemo pod okriljem njegovog doma, uz prisustvo hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović izgraditi bolje donose između Srbije i Hrvatske, srpskog i hrvatskog naroda“, napisao je Vučić.

Vučić i Grabar Kitarović- susret na mostu na Dunavu

Mandatar za sastav nove vlade Aleksandrar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović susreli su se danas na mostu na Dunavu, u međugraničnoj zoni kod Erduta, na graničnom prelazu Bogojevo – Erdut, posle čega će obići obići rodnu kuću Milutina Milankovića.

Današnji susret i taj dokument ocenjuju se i u srpskoj i u hrvatskoj političkoj javnosti kao istorijski, te kao značajan korak ka smanjivanju tenzija između zvaničnog Beograda i Zagreba i iskorak u pravcu bolje saradnje i rešavanja otvorenih pitanja.

Šest tačaka Deklaracije o odnosima Srbije i Hrvatske

Deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, koju će, kako je najavljeno, danas u Subotici potpisati srpski premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, sadrži šest tačaka.

Najpre se konstatuje da je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina – srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji.

To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004.  u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Savjeta Europe 10. novembra 1994.

Kako prenose srpski i hrvatski mediji, druga tačka konvencije navodi da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.

Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču. a kao četvrta je saglasnost da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Dalje se kaže da su obe države svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize kao i da su spremne aktivno i koordinirano da deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

„Obje države su spremne aktivno da deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU“,  navodi se na kraju Deklaracije.