Rešenje o imenovanju Gotovine je potpisao premijer Andrej Plenković uoči današnje sednice vlade u Vukovaru, a na predlog ministra Krstičevića i generalovog pristanka.

Gotovina će se, kako je preneo zagrebački Večernji list, baviti sistemom državne bezbednosti, koju razvija Krstičević, ali će biti i angažovan prema potrebi na drugim pitanjima vezanim za bezbednost.

Prema pravilima o zapošljavanju unutar vlade, Gotovina ima pravo na naknadu za tu funkciju, ali je on, kako se navodi, insistirao da taj posao obavlja bez finansijske naknade.

Prema rečima ministra odbrane Krstičevića, jako mu je drago što je Gotovina pristao na angažman, jer se time i praktično potiče angažovanje bivših profesionalnih vojnika i oficira koji svojim znanjima i sposobnostima mogu puno da dorpinesu nacionalnoj bezbednosti i razvoju Oružanih snaga.

„To je tzv. druga karijera za takve istaknute i iskusne oficire, a sistem je to kojeg jako rabe u razvijenim demokratijama zapadnog sveta“, rekao je Krstičević, prenosi list.

Dodaje da je premijer Plenković bio oduševljen ovom idejom i svesrdno je podržao.

Krstičević očekuje da će Gotovina značajno doprineti konceptu pametnog upravljanja odbrambenim i sigurnosno-obaveštajnim sistemom, a dolazak ovog istaknutog hrvatskog generala u novu hrvatsku vladu, makar i kao „spoljnog eksperta“ pozdraviće, očekuje se i šira hrvatska javnost i struka.

Ko je general Gotovina, savetnik za državnu bezbednost HR?

Gotovina, koji je danas imenovan za savetnika za državnu bezbednost pri Ministarstvu odbrane Hrvatske, bio je prvostepenom odlukom Haškog tribunala 2011. osuđen na 24 godine zatvora, kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata zbog dela progona, a već naredne godine Žalbeno veće tog suda ga je oslobodilo svake odgovornosti.

Pre nego je dospeo u Hag, Gotovina je bio u bekstvu, koji je podržavao i zvanični Zagreb, pa je tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte u više navrata optužila hrvatsku vlast da skriva generala.

Gotovina je uhapšen 7.decembra 2005. u restoranu hotela Bitacora u mestu Tenerife na Kanarskim ostrvima u Španiji. Tada je korstio pasoš na ime Kristijan Horvat. U Ševeningen je prebačen dva dana kasnije, a suđenje mu je počelo 11. marta 2008.

U prvostupanjskoj presudi od 5. travnja 2011. osuđen je na 24 godine zatvora kao sudionik udruženog zločinačkog poduhvata zbog dela progona, deportacije, pljačke, razaranja…

Presuda se zasnivala na tezi o prekomernom granatiranju Knina.

Žalbeno veće Haškog suda donelo je 16. decembra 2012. oslobađajuću presudu.

Oslobođen je zajedno sa generalom Mladenom Markačem i njih dvojica su vladinim avionom doputovali u Zagreb, gde ih je slavodobitno dočekao veliki broj ljudi.

Hrvatski mediji su tada preneli da je bilo čak 100 hiljada ljudi na njihovom dočeku, te da je u zemlji vladalo oduševljenje.

Gotovina je nakon povratka najavio da se neće baviti politikom. „Rat je iza nas“, kazao je. Rekao je da će se posvetiti privatnom biznisu i da će se baviti uzgajanjem tune.

Proglašen je počasnim građaninom Splita, Zadra, Osijeka. Dobitnik je najviših državnih odlikovanja.

Inače, prema prvostepenoj presudi, Gotovina, koji je komandovao vojno-policijskom akcijom „Oluja“, tokom koje je iz hrvatske proterano više od 200.000 Srba, dok je više od hiljadu ubijeno ili nestalo, i Markač, kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje sprskog stanovništva iz samoproglašene Republike Srpske Krajine.

Na osnovu tih navoda iz optužnice, Gotovina i Markač proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva, od početka avgusta do kraja septembra 1995. Drugooptuženog generala Ivana Čermaka Tribunal je oslobodio krivice.

Gotovina i Markač na prvostepenu presudu uložili su žalbe, tvrdeći da je sudsko veće pogrešno utvrdilo i interpretiralo činjenice o događajima tokom i posle “Oluje”.

U žalbama odbrane su tražile da Gotovina i Markač budu oslobođeni, tvrdeći da je „Oluja“ bila legitimna vojna operacija za reintegrisanje okupiranog područja u sastav Hrvatske, a da je srpsko stanovništvo napustilo teritoriju u okviru evakuacije koju je organizovalo njihovo vođstvo na čelu sa Milanom Martićem.

Vulin: Uvreda za sve proterane Srbe i žrtve Oluje

Izbor bivšeg haškog optuženika Ante Gotovine za savetnika Vlade Hrvatske za nacionalnu bezbednost je uvreda za sve proterane Srbe i žrtve Oluje, ocenio je večeras ministar Aleksandar Vulin. „Ako je Gotovina hrvatski doprinos miru u svetu i vizija bezbednosti, onda svi imamo razlog za brigu“, rekao je Vulin za Tanjug.