Zaev je rekao da je u tom kontekstu na vladi najveća odgovornost, ali i da je siguran da će predsednik, opozicija i svi politički akteri u društvu biti mudri i pronaći rešenje koje će „očuvati dostojanstvo naroda i države“.

On je napomenuo da je važno obratiti pažnju na grčku stranu jer, kako je kazao, može da se desi da rešenje bude prihvatljivo za Makedoniju, ali ne i za Grčku i obrnuto, prenela je MIA.

Socijaldemokratski savez Makedonije i dalje ostaje pri stavu da, ukoliko bude iznađeno rešenje, to treba i narod da potvrdi na referendumu.

„Referendum se organizuje u skladu sa zakonom i ako mi, uglavnom političari, iznesemo naše stavove, pomoći ćemo narodu da izađe na referendum. To je ključno pitanje, na koje ne gledam kao na opstrukciju ili prepreku, već kao na dodatnu garanciju za Republiku Grčku da će rešenje biti stalno, konzistentno i ostaće vekovima i vekovima“, poručio je Zaev.

Makedonija će, prema rečima Zaeva, rešavanjem pitanja imena države dobiti datum za početak pregovora sa EU, članstva u NATO, ali i bolji život jer će NATO i RU privući investicije.

Posrednik u pregovorima o sporu oko imena Makedonije, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, Metju Nimic, započeo je danas mini turneju tokom koje će dva dana najpre boraviti u Atini, a potom i u Skoplju.

Nimic će, kako je najavljeno, tokom dva dana u Atini sa tamošnjim zvaničnicima razgovarati o prevazilaženju višegodišnjeg spora Grčke i Makedonije u vezi sa imenom te bivše jugoslovenske republike.

Nimic će zatim, 31. januara i 1. februara doputovati u makedonsku prestonicu, gde će sa najvišim zvaničnicima razgovarati o istoj temi.

Na sastancima sa najvišim zvaničnicima Nimic će razgovarati o paketu predloga koji je utvrđen na poslednjem sastanku sa predstavnicima Atine i Skoplja u Njujorku, 17. januara.

Dolaskom Nimica u Atinu i Skoplje praktično započinje ključna nedelja za eventualno pronalaženje rešenje za novog ime Makedonije nakon što su u subotu održani sastanci državnih i političih rukovodstava u grčkoj i makedonskoj prestonici.

Makedonski parlament u problemu, preti mu blokada

Nakon gotovo četvoročasovne rasprave makedonski parlament je danas utvrdio dnevni red na kojem bi trebalo da se nađe i treće čitanje Zakona o jeziku, nakon što je predsednik Ðorđe Ivanov odbio da ga potpiše.

U međuvremenu, najuticajnija opozicona VMRO-DPMNE je podnela više od 35.000 amandmana, a premijer Zoan Zaev pozvao je tu stranku da povuče amandmane kako ne bi blokirala rad Sobranja.

U suprotnom, tvrde analitičari, razmatranje svih podnesenih amandmana trajalo bi nekoliko meseci.

Zaev je poručio da je pravo opozicije da podnese amandmane na Zakon o jeziku i to, kako je rekao, treba poštovati, ali je dodao da opozicija ima obavezu da ne blokira rad parlamenta.

Premijer je, kazao je, zabrinut šta će se desiti sa reformama ako parlament bude blokiran i zapitao šta će biti sa zakonima koji su važni za plan 3-6-9.

VMRO-DPMNE je uveren da ovaj zakon degradira makedonski jezik.

Makedonski mediji penose da je 120 zaposlenih u parlamentarnim službama angažovano na arhiviranju, obradi i stavljanju u elektronski sistem Skupštine podnete amandmane VMRO-DPMNE.

Prema Poslovniku o radu, dostavljeni amandmani će se razmatrati samo na plenarnoj sednici.

Predlagač će imati tri minuta da objasni i amandman će moći da glasaju.

Da bi amandman bio usvojen, potrebno je 61 poslanički glas.

Zakon o upotrebi jezika je usvojen 11. januara u odsustvu opozicije.

Predsednik Ðorđe Ivanov nije potpisao dekret za njegovog proglašenje i vratio ga Skupštini sa primedbama na tekst zakona.

U istoriji rada makedonskog parlamenta do sada nije zabeleženo da je neka stranka podnela hiljade amandmana.