Prema istraživanju, Narodna stranka Vuka Jeremića dobila bi 3,6 odsto glasova, demokrate 3,5 odsto, PUPS 3,3, a Dveri tri odsto glasova.

Ispod cenzusa bi ostali i radikali sa 2,8 odsto glasova, SDPS sa 2,5, PSG (Saša Janković) sa 1,8 i SNP sa 1,5 odsto glasova.

Rezultati istraživanja su pokazali i da bi 6,2 odsto građana glasalo za neku drugu političku partiju.

SNS je dominantna stranka, a direktor Faktor plusa Vladimir Pejić kaže i da je neuobičajena, ali da se već nekoliko meseci pojavljuje takva situacija, da druge stranke u ovom trenutku nemaju kapacitet da pređu cenzus, osim SPS, koji pripada vladajućoj većini.

Pejić dodaje i da nije uzet u obzir Dragan Ðilas, niti stranka koju bi on eventualno osnovao, i to iz metodoloških razloga, jer stranka ne postoji, pa ni način da se izmeri njena snaga.

„Naprednjaci imaju dominantan položaj niz godina i iz meseca u mesec se ta pozicija pojačava“, rekao je Pejić.

On je naveo da to što najjača opoziciona stranka, Narodna stranka ima 3,6 odsto glasova, uz DS koji je nešto niži, nije dobro, jer Srbija, kao i svaka država mora da ima jaku opoziciju, ali da se ne mogu dekretom dodeliti mesta u parlamentu, već opozicija mora to da zasluži.

Ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani u nedelju, na njih bi izašlo 44 odsto ispitanih, 33 odsto ne bi izašlo da glasa, a 23 odsto ne zna.

Kada je reč o EU, na pitanje da li očekuju da će Srbija u razumnom roku, za pet do sedam godina, postati članica EU, 44 odsto ispitanih kaže da je to malo verovatno zbog problema u samoj EU i visoke nacionalno-državne cene evrointegracija – Kosovo i Republika Srpska.

Da će Srbija ući u EU, ako Unija opstane, ali će morati da se učlani ili suštinski se približi NATO i usvoji evropsku politiku po svim pitanjima, uključujući Zapadni Balkan i Rusiju, smatra 26 odsto građana.

NJih 16 odsto smatra da će Srbija ući u EU, ako nastavi da sprovodi reforme i EU ponovo otvori proces proširenja preostalih balknaskih država, dok se 14 odsto izjasnilo da naša zemlja neće ući u Uniju, jer se EU raspada.

Na pitanje koji su prioriteti za državu, ekonomski razvoj zemlje je u vrhu, za šta se izjasnilo 92 odsto ispitanika, na drugom mestu je suzbijanje kriminala i korupcije – 89 odsto, pa mir i politička stabilnost – 86 odsto.

Za rešavanje pitanja Kosova i Metohije izjasnilo se 46 odsto, za uključenje u EU 36, a za razvoj demokratije 14 odsto ispitanih.

Pejić je primetio da je značajno porasla zaineteresovanost građana za rešenje pitanje KiM, sa oko 16 odsto pre godinu dana, na 46 odsto građana koji smatraju da je to pitanje koje to što pre treba rešiti.

„Nije to samo zbog EU, očigledno je da je to nešto što muči građane i smatraju da to otežava i život građana i funkcionisanje države. Naravno ne po svaku cenu, ne da se izađe kao gubitnik iz celog tog procesa, ali građani imaju veliki želju da to pitanje bude rešeno“, rekao je Pejić.

Istraživanje je sprovedeno na 1.040 ispitanika u Srbiji, bez KiM, od 2. do 6. maja.