Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u Sofiju na svečanost puštanja u rad gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke.

Predsednika Srbije Vučića dočekao je predsednik Bugarske Rumen Radev.

Na ceremoniju je stigla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predstavnici drugih zemalja.

Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke dužine 182 kilometra biće pušten danas u rad, a prisustvovaceh i premijer Grčke Krijakos Micotakis, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Rumunije Nikolae Čuka i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na severu Grčke.

Predsednik Vučić će posle otvaranja gasovoda, kako je najavljeno, imati i bilateralni sastanak sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom.

Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke dužine 182 kilometra pušten je  u rad, a svečanoj ceremoniji prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na otvaraju gasovoda su i predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Grčke Krijakos Micotakis, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Rumunije Nikolae Čuka i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na severu Grčke.

Predsednik Vučić će posle otvaranja gasovoda, kako je najavljeno, imati i bilateralni sastanak sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom.

Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula, koji će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a danas počinju prve komercijalne isporuke. Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistocnog grckog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj. Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.

Srbija je početkom ove godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš – Dimitrovgrad u dužini od 109 km na teritoriji Srbije i radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.

Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj.

Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će naša zemlja dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da imamo na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.

Inače, Grčka planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis. Rusija je krajem aprila obustavila isporuku gasa Bugarskoj, pošto nije htela da ga plaća u rubljama.

Memorandum o razumevanju za projekat gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke potpisan je 2009, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine. Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine. Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije.

Donev:Gasni interkonektor za sigurno snabdevanje gasom

Predsednik tehničke vlade u Bugarskoj Galeb Donev izjavio je, na otvaranju gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke dužine 182 kilometra, da je to veoma važan projekat za dve zemlje i ceo region, ali i Evropu, koji u ovoj situaciji diverzifikuje izvore snabdevanja gasom.

„Naš zajednički napor je uspeo i ovaj projekat je danas opertivan, novi gasovod ima kapacitet da zadovolji domaće potrebe“, istakao je Donev.

On je kazao da je diverzifikacija snabdevanja gasom za Bugarsku ključna za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja gasom.

Donev je rekao da će taj projekat poboljšati i pregovaračku poziciju te zemlje.

Intekonektor je od suštinskog značaja za Bugarsku i obezbeđivanje dovoljnih količina gasa, a posebno imajući u vidu energetsku krizu i veliki rast cena energenata, naveo je Donev.

Premijer Bugarske je napomenuo da je energetska kriza dodatno pojačana ratnim konfliktom između Rusije i Ukrajine.

Donev je podsetio da je oštećen i gasovod Severni tok pre nekoliko dana i naglasio da je ugroženo snabdevanje Evrope gasom.

U kontekstu tih višestrukih izazova projekat gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke ima strateši značaj i nadilazi granice samo dve zemlje i da će gas moći da dobijaju i zemlje u okruženju, kao i da dobijaju tečni prirodni gas iz Grčke, kao i centralna Evropa.

Kazao je da će LNG terminal u Aleksandropolisu na severu Grčke biti gotov, kako se očekuje, do kraja naredne godine, koji će dodatno multiplikovati izvore snabdevanja.

„Gasni interkonektor će biti u punoj sinergiji sa LNG terminalom u Aleksandropolisu i biće veza za Južni gasni koridor i obezbedićemo alternativno gasno snabdevanje iz Kaspijskog regiona“, naglasio je Donev.

On je dodao da će to pomoći Evropi da se oslobodi od zavisnosti od samo jednog snabdevača gasom.

Donev je ukazao i na značaj gasovoda TAP i TANAP.

Danas počinje novo doba za Bugarsku i Jugoistočnu Evropu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je na ceremoniji puštanja u rad gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke, da počinje novo doba za Bugarsku i Jugoistočnu Evropu i da novi gasovod menja pravila igre za Bugarsku i za energetsku bezbednost u Evropi.

Ona je podsetila da je projekat izgradnje tog interkonektora između Bugarske i Grčke bio u razvoju više od 10 godina, da je Bugarska 2009. godine pretrpela tešku odluku da prekine sa dotokom gasa iz Ukrajine.

Tada je, kaže, trebalo puno rešenosti da se ostvari cilj, uz zahvalnost vladama Bugarske i Grčke što su istrajali na tome, i što su uz mnogo izdržljivosti, strpljenja, uspona i padova, uspeli.

Podsetila je da je Evropska unija pružala podršku od prvog dana, i finansijsku, od oko 250 miliona evra.

“Danas počinje novo doba za Bugarsku i Jugoistočnu Evropu. Bugarska je ranije primala 80 odsto gasa iz Rusije, pre nego što je Rusija odlučila da pokrene rat protiv Ukrajine i energetski rat protiv Evrope. Ovaj gasovod menja pravila igre za Bugarsku i za energetsku bezbednost u Evropi. Znači slobodu i prekid naše zavisnosti od ruskog gasa”, rekla je fon der Lajen.

Dodala je da bi ovaj interkonektor mogao da pokrije ukupne potrebe za gasom u Bugarskoj, što su, kako kaže, odlične vesti u teškim vremenima.

Navela je da u Bugarskoj i u celoj Evropi građani osećaju posledice rata u Ukrajini, ali će zahvaljujući projektima poput ovog imati dovoljno gasa za zimu.

Prema njenim rečima, u EU su naporno radili, prvo na diverzifikaciji izvora gasa, kako bi se prešlo na druge izvore, a zatim i na štednji i skladištenju, koje uspeva da postigne, uz treći korak – velika ulaganja u obnovljivu energiju – vetra, solarnu energiju, biomasu, koja se proizvodi lokalno i čini sve nezavisnim od drugih.

“Evropa ima sve što joj je potrebno da se oslobodi Rusije, to je stvar političke volje”, rekla je Fon der Lajen.

Ona je ukazala da se Evropa nalazi na kritičnom raskršću, jer je energetska kriza ozbiljna, ali je ubeđena da svi zajendo mogu da izađu na kraj sa tim.

“Kriza jeste ozbiljna i zahteva od Evrope zajednički odgovor, koji će omogućiti da se smanje cene energenata za domaćinstva i privredu. Mi to možemo”, rekla je Fon der Lajen i dodala da su se juče svi u EU složili da se ograniče izuzetne zarade koje ostvaruju pojedine energetske kompanije, i da se ciljano pomaže osetljivim domaćinstvima i firmama.

Poručila je da se moraju zaštititi osnove naših privreda i jedinstveno tržište EU u kojem, kaže, leži snaga Unije.

“Bez zajedničkog evropskog rešenja, ozbiljno rizikujemo da dođe do fragmentacije, zato je od ključne važnosti da sačcuvamo jednake uslove za sve na jedinstvenom tržištu, da izbegnemo narušavanje i turbulenacije. Moramo da uradimo više, da suzbijemo rast cena energenata, moramo da uložimo zajedničke napore i o tome ćemo razgovarati za nekoliko dana u Pragu”, kazala je Fon del Lajen.

Dodala je i da joj se dopao moto koji je videla u Bugarskoj, na ovoj ceremoniji: „Ako želite da idete brzo, idite sami, ali ako želite da idete daleko, idite zajedno sa drugima“.

“Hajde da zajedno oblikujemo snažnu i potpuni energetsku zajednicu”, poručila je Fon der Lajen.

Alijev:Do 2027. godine udvostručićemo isporuku gasa Evropi

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji da je izvoz gasa iz te zemlje prošle godine iznosio oko 90 milijardi kubnih metara od kojih je 8,2 milijarde otišlo u Evropu, što je porast od 40 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

„Ove godine povećaćemo izvoz na više od 22 milijarde kubnih metara i 11,5 milijardi će otići evropskim potrošačima. Ovog jula potpisali smo memornadum o razumevanju sa EK i to je jedan veoma važan dokument na osnivu kojeg planiramo da do 2027. godine udvostručiemo naše snabdevanje prirodnog gasa Evropi“, rekao je Alijev.

On je istakao da Azerbejdžan ima sve kapacitete da to uradi.

Prema njegovim rečima, projekat gasnog interkonektora će igrati važnu ulogu u osnaživanju energetske bezbednosti Evrope i u diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom.

„Energetska bezbednost je deo nacionalne bezbednosti svake države, a trenutna geopoliticka situacija u svetu to još jednom dokazuje“, poručio je Alijev.

Dodao je da je azerbejdzanski gas gotovo dve godine prisutan na evropskom tržištu, a od sada i u Bugarskoj.

„Južni gasni koridror je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata na kontinentu koji je promenio energetsku mapu Evrope. Azerbejdžan je ponosan što je inicijator“, rekao je Alijev.

Kako je rekao, Azerbejdžan je puno godina pouzdan snabdevač nafte međunarodnim evrposkim tržištima, a sada postaje pouzdan snabdevač gasom.

„Siguran sam da će uskoro Azerdbejdžan postati i pouzdan partner u snabdevanju elektricitetom“, rekao je Alijev koji je svima čestitao na otvaranu gasnog interkonektora.