Vučić položio venac za žrtve Jasenovca u Donjoj Gradini Studio B

Objavljeno: 08.05.2021. 11:33 Izmenjeno: 09.05.2021. 10:51

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poklonio se i položio venac žrtvama ustaškog terora u Jasenovcu, na grobnom polju „Topole“ u Donjoj Gradini. Novi Jasenovci i Oluje neće se više dogoditi našem narodu, poručio je Vučić.

U Spomen području Donja Gradina obeležen Dan sećanja na žrtve logora Jasenovca.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbima važan mir, da moramo biti deo međunarodne zajednice, uprkos licemerju međunarodne zajednice, ali da čuvajući sećanje na zločin sprečavamo da se ovakav zločin, kao što se dogodio na ovom prostoru u NDH, ne ponovi.

„Imamo obavezu da govorimo, jer se ovakav zločin može sutra dogoditi bilo kom drugom. Moramo da ga sprečimo na vreme upravo ukazujućina ono što se dogodilo nama, ali ne štedeći sebe, govoreći kada smo mi grešili i pravili zločine“, naglasio je Vučić u obraćanju.

On je istakao da svet u kojem bilo koja nacija može biti istrebljena, svet klanja i logora za decu ne sme više nikada da bude moguć.

„Danas mi ovde sprečavamo taj svet. Sprečavamo svaku pomisao da je moguće izgraditi državu na zločinu, krvi i tuđoj nesreći. Razum je sve što nam je preostalo i jedini odgovor na ovoliku nesreću. Razum koji će da pronađe druge razloge za život i koji će da upozori na razmere zla.
Razum koji će da vidi da mi na ovim prostorima moramo da živimo zajedno jer smrt nije nikakav odgovor, niti rešenje. Srbija danas počiva na tom razumu, u tome je naša snaga.  Važno je da 70 godina, od stvaranja logora Jasenovac, razumemo šta je značio, šta je tada bilo i da razumemo šta nam se danas dešava.  Mi moramo da budemo deo sveta, ali da se okrenemo sebi, snaženju naše ekonomije, nastavićemo da snažimo i našu vojsku i to niko ne može da zaustavi, zato što je Srbija slobodna, nezavisna i suverena država“, ukazao je predsednik Srbije.

Vučić je naglasio tri prioroteta za budućnost celokupnog srpskog naroda.

„Mir, mir, mir je najvažniji za srpski narod, pod dva – i Srbija i Srpska, srpski narod u celini mora biti deo međunarodne zajednice i nikada ne smemo dozvoliti da budemo izolovani. Pod tri nema nikakve sumnje da je međunarodno javno pravo odavno sahranjeno, da pravde u međunarodnim odnosima nema, da licemerje i dvostruki standardi vladaju. Sve što važi za druge za Srbe ne važi, sve što ne važi za nas važiće za druge“, naglasio je on.

Skrenuo je pažnju da kada, kako kaže, licemeri govore da su protiv promene granica, ne treba zaboraviti da su ih menjali 1992., da su to činili 2008., a danas im odgovora da kažu da su protiv promene granica.

„Mi u granice ne diramo, ni u one od 2008. . Samo nemojte da govorite o moralu i pravdi. I bez obzira na licemerje i laž koje nam serviraju lažovi i nikogovoći moramo da se vratimo na prve dve tačke – mir, kao i da nikada više sebe ne smemo, pa makar i u najgorem licemernom svetu, da se postradnimo. To je zalog da ne bismo imalo nove humke“, istakao je on.

Podsetio je na reči Simona Vizentala, koji je, kaže, istoriju čovečanstva doživljavao kao istoriju zločina i, ubeđen da se istorija ponavlja, a sa njom i zločin, upozoravao da su sećanje i priča o zločinu jedini način da se spreči i da se ne ponovi.

“Teško je ne ostati nem nad ovim kostima nabijenim u plitku zemlju, ne osetiti nemoć nad zločinom nad celim jednim narodom i verom. Zločinom istrebljenja, sistemskim i konačnim, smišljenim zbog teorije tla i krvi i ubeđenja da neko ima pravo na život, a neko ne”, rekao je Vučić.

“I zato smo ovde danas, da ukažemo poštovanje stradalima ali i da se ne ponovi, nikada više”, rekao je Vučić

Da niko, kaže, više nikada ne izgovori kao fra Dionizije Juričev, šef verksog odseka ustaške vlade, pre 80 godina, koji je rekao da u NDH ne može niko više da živi osim Hrvata, i da je dao da se “očisti od pileta do starca”, jer nije greh ubiti ni dete od sedam godina.

“Sve do kolevke bila je politika države koja je nastala i trajala na jednoj ideji – da Srba više ne bude. Tako masovan zločin zdušno ubijanje, oduševljenje kojim je pogrom sproveden, danas je teško shvatiti. Deluje kao strašna priča pred spavanje, kao nešto nemoguce, a – dogodilo se, ovde, u Jasenovcu, Jadovnu, Pagu, Prebilovcu…”, rekao je Vučić.

Podsetio je da tada, ubiti Srbina zvanično nije bio greh, već preka potreba.

Dodao je da svi oni koji su proterani, pobijeni ili pokršteni, nisu smeli da budu pripadnici Srpske pravoslavne vere, već “grčkoistočne”.

“Takva dehumanizacija nije nigde zabeležena, pa ni u Nemačkoj, gde su ubijani Jevreji, a ovde Jevreji, Romi, a najviše Srbi. Srbi ni mrtvi nisu mogli da budu Srbi”, istakao je predsednik Vučić.

Predsednik je naveo i da ne postoji izraz koji bi zdravoj svesti mogao da približi razmere, boje bol tog zločina, jer su današnji rečnici politički, birokratski, a odrednice se koriste ne zbog istine i sažaljenja, već zbog interesa dnevnih politika.

“Humanost je postala izgovor za novi zločin, činjenice su promenljive i prilagođavaju se. I zato, kada ovde kročim, jedino mogu da zanemim. Radije bih ćutao da ta ćutnja ne krije u sebi opasan zaborav”, rekao je Vučić i nastavio:

“Da nisu svi ćutali plašeći da se da spomenu zločin i njegove razmere,  da ta ćutnja nije bila zakon koji je zabranjivao imenovanja krivaca i žrtava i da se ćutanje nije završilo 90-ih, još jednim fizičkim odstranjivanjem Srba iz nove Hrvatske u kojoj je stari san ostao isti – da će im biti bolje bez Srba”.

Predsednik Vučić je poručio da ne smemo da pristanemo na ćutanje koje bi prozrokovalo nove logore i nove kosti.

„I zato sa ovog mesta još jednom poručujem – novi Jasenovci i nove Oluje neće se dogoditi našem narodu i to im danas poručuje mala, nevelika, ali ponosnija, snažnija i dostojanstvenija Srbja nego što je bila u prethodnih 30 godina“, naveo je Vučić.

Ističe da ne smemo da izgubimo sećanje, koje je jedna prepreka novim zločinima da se više nikada ponove.

„Ono je tu da opomene, ne nekog drugog nego nas same, šta i kako da zapamtimo i opristimo i živimo bez straha i vraćajući se stalno na događaje koji su nas obeležili“, kazao je Vučcić.

Takođe, naglasio je da su Srbi nacija koja je najviše stradala na ovim prostorima, ali da nam to niko neće priznati, ni u Evropu, regionu, niti svetu.

„Džaba brojevi i činjenice“, dodao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da mi moramo, sa naše strane, da osudimo zločine činjene u naše ime i da se po tome razlikujemo od licemera, kao i da je u tome naša snaga.

Vučić je poručio da očekujemo isto tako od drugih da osude zločine, zatim da mi ne smemo više nikada da ponovimo zločine nad bilo kim, ali i da moramo da sprečimo druge da ostvare takve zločine.

Kaže da je u sprskoj krvi ponovo rođena sprska nacija, da bude još jača i sposobinija da zakorači u budućnost.

Podseća da nema porodice u kozarskom kraju i zapadno od Drine koja nije stradala od ustaskog noža i dodaje da je i pored toga srpski narod preživeo na tom prostoru.

Vučić je rekao da je u Kozarskoj Dubici prvi mladić stasao za vojsku tek 1952. godine, pošto je sve što je bilo starije od 15 godina bilo pobijeno.

„Eto kakav je zločin počinjen nad našim narodom. Naš narod je, ipak, preživeo i zbog vas koji ste ovde ostavili kosti. Nikada vas nećemo zaboraviti niti dozovliti da se to ponovi. Živeće srpski narod uprkos svemu“, poručio je Vučić.

U Donjoj Gradini venac su, sa predsednikom Vučićem položili ministri u Vladi Srbije Darija Kisić Tepavčević i Aleksandar Vulin.

Osim zvaničnika Srbije, vence su položili i predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednica Srpske Željka Cvijanović.

Poštu stradalima odali su predstavnici romske i jevrejske zajednice, preživeli logoraši i njihovi potomci, predstavnici stranih ambasada, političkih stranaka iz RS.

Prethodno, održan je i parastos 700.000 žrtava ustaškog genocida u koncentracionom logoru Jasenovac, čije je najveće stratište bila upravo Donja Gradina.

Dodik:Neću da zaboravim,ali želim mir i saradnju

Želimo u Evropsku uniju, ali ne želimo da izgubimo svoj identitet, poručio je u Donjoj gradini srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik i istakao da nikada neće zaboraviti i oprostiti zločine počinjene na Srbima u NDH, ali da nikog ne mrzi i da želi mir i saradnju.

Dodik je na obeležavanju Dana sećanja za žrtve jasenovačkog logora poručio da, kako je rekao, „naš karakter traži mir i saradnju i podrazumeva da se drugima ne svetimo i ne činimo zlo, i to i ne radimo“.

„Ne mrzim nikoga ali ono što je istina jeste da volim svoj narod, Republiku Srpsku i volim, naravno, Srbiju“, naveo je i dodao da ne mrzi nikoga i da želi da svi žive u miru, ali poručio da ne diraju Republiku Srpsku.

„Nemojte nam dirati Republiku Srpsku, za nju su dati mnogi životi i imamo pravo da je čuvamo“, naveo je Dodik i istakao da Srbija više nije i nikada neće biti onakva kakva je bila.

Srbija je, istakao je, danas ojačana.

Rekao je da je i on protiv promena granica i istakao da Srpska ima svoje granice, koje samo treba podebljati.

Dodik je istakao da je Jasenovac to, kako je kazao, strašno tužno mesto zlocina koje je počinila NDH, mesto njegovog odrastanja, pamćenja i sećanja.

Odrastao je, dodao je, na generisanom strahu od ustaša i Nemaca koji su 1942. na Kozari pokupili 70 hiljada Srba i ubili.

Prisećajući se nekih od priča koje je kao dete slušao od preživelih logoraša, Dodik je rekao i da to ne može ni da zaboravi ni da oprosti.

„Da zaboravim, da oprostim neću bez obzira što me Crkva podučava da to uradim. Ne mogu to da učinim jer to su bila takva stradanja i moje pamćenje treba da bude moje i moje pamćenje treba da bude naše“, rekao je Dodik.

To tim pre što, kako je rekao, okupljeni u Donjoj Gradini u trenutku sećanja i pamćenja na genocid koji se dogodio ovde nad nama Srbima i koji je nesumnjivo počinjen, nikada nije priznat.

„Da li imam pravo da kao neko koga je narod izabrao da ne znam to sve i da se tome ne vraćam kao podsetniku, ne da bi se svetio, već da se borim za dostojanstvo i slobodu svog naroda…“, rekao je Dodik.

Konstatovao je da partneri iz međunarodne zajednice ne mogu da razumeju probleme koje Republika Srpska ima u BiH, gde je, podsetio je, delovala ustaška vlast i gde su tada sa Hrvatima učestvovali i muslimani.

„To se ne može zaboraviti“, rekao je Dodik i istakao da ono što je potrebno danas je to što je, kako je primetio, rekao predsednik Aleksandar Vučić – da gledamo i da učinimo sve da imamo mir, mir i mir.

„Mi Srbi ovde u Republici Srpskoj nosimo tešku političku borbu“, rekao je i podsetio da su do sada od visokih predstavnika u BiH bila dva Austrijanca i jedan Nemac, a kako vidi sprema se dolazak još jednog Nemca.

Upitao je šta će u BiH visoki predstavnik 25 godina posle rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

„Iz kog razloga mi ne znamo da upravljamo sobom. Predstavnici imaju političke, a mi imamo životne mandate. A naš život je teško pamćenje. Hoćemo da sarađujemo, ali ne i da budemo poslušnici. Hoćemo da imamo državu, BiH ne verujemo jer nam ona ne daje nikakav okvir sigurnosti“, naveo je Dodik.

Upitao je zašto on ne može da ima takav stav, a onima koji prete njegovim sklanjanjem poručio je da ga u tome neće zaustaviti, jer smatra da na ovim prostorima mesta ima za sve Srbe, Bošnjake i Hrvate.

 

Cvijanović: Ujedinjeni bolom čuvamo nedužne žrtve od zaborava

I ove godine Dan sećanja na žrtve jasenovačkog genocida obeležavamo zajedno sa rukovodstvom Srbije, ujedinjeni bolom, ali i trajnom obavezom da od zaborava sačuvamo i ovo strašno mesto i nedužne žrtve koje su ovde ubijane na najbrutalniji i najsvirepiji način“, izjavila je predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović u Donjoj Gradini, najvećem stratištu koncentracionog logora Jasenovac.

Ona je, u obraćanju na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina, podsetila da je pre 76 godina poslednja grupa logoraša krenula u odlučujući proboj iz jasenovačkog pakla smrti i stradanja.

„U danima koji su prethodili proboju, fabrika smrti radila je neumorno sledeći nameru ustaškog vrha da se preostali zatvorenici likvidiraju, a svi dokazi i tragovi postojanja samog logora izbrišu i zatru. Ista sudbina bila je namenjena celom srpskom narodu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Čak su i u aprilu 1945. godine, iako i sami svesni da se bliži konačni poraz te mračne ideologije, vlasti zločinačke NDH do poslednjeg daha uporno i temeljito sprovodile demonsku politiku istrebljenja jednog naroda od najmlađe dece do najstarije nejači“, istakla je Cvijanovićeva.

To dovoljno govori o patološkoj mržnji onih koji će u istoriji ostati upamćeni kao neljudi, koji su osnivali logore za decu, nad čijom brutalnošću su se zgražavali čak i po zlu poznati nacisti.

Ona je dodala da su poslednji logoraši krenuli u odlučujući proboj, svesni da su šanse da prežive minimalne, ali su znali da je čak i smrt na putu izbavljenja spasonosna u odnosu na pakao omeđen logorskim zidinama, žicom i krvavom Savom.

„Preživeo je tek svaki 10. učesnik proboja i upravo zahvaljujući njihovoj hrabrosti, kao i žrtvi onih koji nisu preživeli, istina o jasenovačkim logorima smrti dobila je priliku da ugleda svetlost dana“, navela je ona.

„Zbog toga smo dužni da čuvamo sećanje na njih i da istinu o Jasenovcu i genocidu nad srpskim narodom u NDH čuvamo od svih oblika istorijskog revizionizma, kao i od onih koji bi na račun naše istorije gradili sopstvenu. Negovanje istorijskog pamćenja važno je i neophodno kako zbog žrtava, tako i zbog svetlije budućnosti koju možemo izgraditi samo ukoliko budemo učili iz sopstvenih grešaka i zabluda iz prošlosti“, naglasila je Cvijanovićeva.

Prema njenim rečima, nikada ne smemo dozvoliti da zaborav prekrije naša stradanja i naše istorijske traume zbog bilo koje politike, ideologije, bratstva, jedinstva ili zbog prividnog mira u kući, jer ništa ne vredi na tešku, ogromnu ranu staviti zavoj i praviti se da ne postoji jer smo i 90-ih godina, videli da će se ona ponovo inficirati, a sve zaboravljene ili preskočene lekcije doći će na naplatu.

„Ipak, jednu lekciju smo dobro naučili i taj ispit smo položili 9. januara 1992. godine kada je stvorena Republika Srpska. Lekcija koja nas uči da je država jedini garant našeg opstanka na ovim prostorima, toliko je skupo plaćena u bližoj i daljoj prošlosti da je ništa nije moglo izbrisati iz kolektivnog pamćenja“, naglasila je Cvijanovićeva.

Zbog toga danas imamo dva osnovna zadatka – jedan je da branimo i jačamo Republiku Srpsku, jer je ona garancija da ćemo živeti kao svoji na svome, a drugi je da čuvamo mir i da generacijama koje dolaze ostavimo bezbedno, stabilno i prosperitetno okruženje u kojem će moći da žive sa drugima bez straha od nekih novih sukoba i ratova“, ukazala je Cvijanovićeva.

„Nažalost, u BiH još ima onih koji o ratovima govore sa takvom neodgovornom lakoćom, kao da se ni njihovom, ni nekom drugom narodu u ratu nikad ništa loše nije desilo“.

„Želimo da živimo u miru i slobodi i sve što želimo sebi, želimo i svim drugim narodima koji žive u našem okruženju. Želimo da saradnja, poštovanje i međusobno razumevanje zamene svađe i sukobe, jer isuviše dobro znamo kolika je njihova cijena. Želimo da jedni drugima budemo dobre komšije i partneri, a ne neprijatelji i protivnici“.

„Ipak, to ne zavisi samo od nas. Zagledani smo u budućnost, ali nemamo pravo da na tom putu zaboravimo prošlost. Na to nas obavezuje i ovaj najveći srpski grad pod zemljom nad kojim smo danas okupljeni u bolu i sećanju, kao i svi mučenici koji u njemu večno počivaju. Sve dok ih pamtimo i dok dolazimo, Jasenovac i Donja Gradina neće biti samo mesta bola i tuge, već i pobede života nad smrću“, poručila je predsednica Republike Srpske.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Sumaglica

Trenutna temperatura 5°C

Sumaglica

Ponedeljak
Oblačno

Max: 7°C
Min: 2°C

Oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana