Vučić položio venac na grobno polje „Topole“ u Donjoj Gradini tanjug

Objavljeno: 23.04.2023. 11:13 Izmenjeno: 23.04.2023. 12:41

Jasenovačka stradanja trajala su od 1941. do 22. aprila 1945. godine.

foto tanjug

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je venac na grobno polje „Topole“ tokom posete Donjoj Gradini povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve zločina – genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini. U Donjoj Gradini je u toku centralna manifestacija obiležavanja Dana sećanja na 700.000 žrtava ustaškog zločina-genocida u koncentracionom logoru Jasenovac, prenosi RTRS. Danu sećanja prisustvuju predsednici Srbije i Republike Srpske i Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, premijer Srpske Radovan Višković, ministri u vladama Republike Srpske i Srbije, narodni poslanici, predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama. Prisutni su i ambasadori Izraela za BiH sa sedištem u Tirani Galit Peleg, Rusije Igor Kalabuhov, Srbije Aleksandar Đorđević, predstavnici kineske i mađarske ambasade, Trećeg pešadijskog puka Oružanih snaga BiH, gradova i opština u Srpskoj, te nevladinih organizacija proisteklih iz odbrambeno-otadžbinskog rata i potomci žrtava. Obeležavanju prisustvuju i lider Demokratskog fronta iz Crne Gore Andrija Mandić, predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji Ivan Stoilković, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Arno Gujon. Centralnoj manifestaciji obilježavanja Dana sećanja u Donjoj Gradini prisustvuje i veliki broj učenika osnovnih i srednjih škola u Srpskoj, čiji je dolazak ove godine prvi put organizovalo Ministarstvo posvete i kulture Republike Srpske. U Spomen-području svečano su postrojeni kadeti Vojne i Policijske akademije Srbije i počasna jednica Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Spomen-područje Donja Gradina je najveće stratište srpskog naroda i deo je koncentracionog logora Jasenovac, koji je formiran za vreme Nezavisne države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. U koncentarionom logoru Jasenovac je na stravičnim mukama umoreno 700.000 nevinih muškaraca, žena i dece, uglavnom Srba, Jevreja i Roma. Od ukupnog broja, prema procenama Programa uređenja Spomen-područja Donja Gradina, u Donjoj Gradini je ubijeno 366.000 ljudi. Od ukupne površine Spomen-područja Donja Gradina istraženo je i zaštićeno 116 hektara. Na tom delu do sada je, prema podacima iz Spomen-područja, otkriveno 125 masovnih grobnica ogromnih dimenzija koje se prostiru na devet grobnih polja. Osim masovnh grobnica, u Donjoj Gradini se nalazi Topola užasa, drvo na kojem su ustaše obesile na hiljade ljudi, koji su pre vešanja bili izloženi najstrašnijim mučenjima. Jasenovačka stradanja trajala su od 1941. do 22. aprila 1945. godine.

tou Spomen-području Donja Gradina služen je molitveni pomen srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama zločina Nezavisne države Hrvatske (NDH) u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini. Molitvom je odata počast nastradalim mučenicima u Jasenovcu i Donjoj Gradinina. Pravoslavnu molitvu održao je vladika banjalučki Jefrem, romsku predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković, a jevrejsku generalni sekretar opštine Doboj Dario Atijas. Atijas je pročitao militvu za Jevreje i sve druge žrtve zločina Nezavisne države Hrvatske (NDH) u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini. Predsednikl Svetskog patlamenta Roma Dragoljub Acković je u ime stradalih Roma uputio molitvu za sve one koji su stradali samo zato što su bili Romi. „Ovu molitvu upućujem za one koji su obeleženi tako i u 84 vagona Roma, kolika je to kompozicija bila, a koliko je ljudi tu bilo nikada se neće saznati. Molim se za sve koliko god da ih je bilo, jer ovo je i jedino mesto na svetu gde možemo da se molimo na njihovom jeziku“, rekao je Acković. Profesor Filozofsko fakulteta u Banjaluci Goran Latinović podsetio je prisutne da jeda je NDH bila jedina država u Evropi u koji su postojali logori za decu“, istakao je Latinović i istakao da „nikada nije tačno utvrđen broj stradalih Srba“. Dodao je da nemački podaci govore već krajem jula 1941. godine u okupiranoj Srbiji bilo oko 137.000 Srba iz NDH. Spomen-područje Donja Gradina je najveće stratište srpskog naroda i deo je koncentracionog logora Jasenovac, koji je formiran za vreme Nezavisne države Hrvatske, u Drugom svetskom ratu. U koncentarionom logoru Jasenovac je na stravičnim mukama umoreno 700.000 nevinih muškaraca, žena i dece, uglavnom Srba, Jevreja i Roma. Od ukupnog broja, prema procenama Programa uređenja Spomen-područja Donja Gradina, u Donjoj Gradini je ubijeno 366.000 ljudi. Od ukupne površine Spomen-područja Donja Gradina istraženo je i zaštićeno 116 hektara. Na tom delu do sada je, prema podacima iz Spomen-područja, otkriveno 125 masovnih grobnica ogromnih dimenzija koje se prostiru na devet grobnih polja. Osim masovnh grobnica, u Donjoj Gradini se nalazi Topola užasa, drvo na kojem su ustaše obesile na hiljade ljudi, koji su pre vešanja bili izloženi najstrašnijim mučenjima.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je , obraćajući se na obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina – genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini, da stradanje 700.000 ljudi nikada ne sme biti zaboravljeno i da se na tom mestu tišina može osetiti i opipati. „Izvinite ako je ikada bio minut sekund, dan ili godina da vas se nismo setili i da vam se nismo poklonili. Ovde je 700.000 stradalo na najsvirepiji način od strane NDH, hrvatskog naroda tog vremena i njihovog ustaškog pokreta“, rekao je Dodik. Ono što nije učinjeno u Prvom svetskom ratu učinjeno je u Drugom, rekao je on. „Srbi su najveći stradalnici ne samo prošlog vekla nego i prošlog sukoba prilikom raspada bivše Jugoslavije“, poručio je Dodik. Kako je naveo, kada vam kažu bosanski Srbi – ne znači im ništa kada im mi kažemo da nismo. „Kada mi kažemo da postoje srpski muslimani onda je to politički nekorektan govor“, kaže Dodik. On je poručio da je „Srpski narod jedinstven i u stradanju“. „Danas smo objedinjeni zato što pripadamo jednom narodu. Jednoga dana ćemo biti i jedna država i niko nas neće sprečiti u tome“, rekao je on. Dodik je govorio i o stradanjima na Petrovačkoj cesti i bombardovanju Beograda 1999. godine u kojem je stradala devojčica Milica Rakić. „I Milicu Rakić i Republiku Srpsku su bombardovali NATO bombarderi“, kaže on. Dodik je ocenio i da se zločin u Srebrenici ne može izjednačiti sa Jasenovcem, i dodao da predstavici zapadnih država neće da kažu da je u Jasenovcu počinjen genocid. Naveo je da Srbima ne mogu prikačiti etiketu genocidnog naroda i ukazao da srpski narod ima pravo na slobodu. „Prošli vek je bio vek stradanja Srba, a ovaj je vek, vek, njihovog ujedinjavanja“, rekao je Dodik Ova tišina, kaže Dodik, govori dosta o poštovanju i pokazuje da smo narod okupljen oko identiteta, prava i slobode. „Do kraja svog života ću se boriti za slobodu svakog srpskog deteta gde god se ono nalazilo. Želimo da kažemo jasno – nikakva pretnja nije to što RS iskazuje volju za stvaranje svoje države“, kaže Dodik. Danas opet hoće da nam oduzimaju imovinu, poručio je on. „Oni kažu da je ovde ubijeno 700.000 antifašista“, što, kaže Dodik nije tačna formulacija. Kako je objasnio, mi hoćemo da živimo u miru, i napravimo državu RS u miru. „Uveren sam da ako u narednom periodu RS ne postane država, Srbi na ovom prostoru neće moći da isvestiraju. Mi smo se izborili za našu slobodu. Imovina koju imamo je naša. Ne može se američki amabasador mešati u unutrašnje stvari naše zemlje“, rekao je Dodik. On je poručio da moramo da živimo složno, ali očigledno je da ne možemo zajedno, niko nije zadovoljan Bosnom i Hercegovinom, poručio je on. „Neka živi srpski narod i večno pamćenje na sve stradale Srbe“, poručio je Dodik.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 25°C

Pretežno oblačno

Sreda
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 25°C
Min: 17°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana