Vučić je, u razgovoru sa predstavnicima Atlantskog saveta, kazao da ne veruje da je ono što je uradio tim na koji je ponosan, a čiji je on deo, nešto ogromno istorijsko, iako je naša zemlja svojim naprima dobila više vakcina od ostalih. Rekao je da je Srbija kupila i dobila sve vakcine nakon što su prošle sve faze testiranja, podsetivši da je prvi aranžman postignut sa Fajzerom.
„Oni su tačni u isporuci kao švajcarski sat. Uvek isporučuju kao što smo se dogovorili i zadovoljan sam time“, objasnio je Vučić.
Podsetio je da je Srbija dobila i velike isporuke vakcina iz Kine, AstraZeneka, kao i Sputnjik iz Rusije.
Nedavno, ukazao je, postignut je dogovor i sa Modernom o njihovoj vakcini protiv korone, koje će u Srbiju stići krajem oktobra.
Naglasio je da se u nabavci vakcina Srbija nije ponašala geopolitički, već samo imajući u vidu spašavanje ljudskih života, te ga, dodaje, ne interesuju kritike s tim u vezi.
Istakao je da ne oseća nikakve nacionalističke tendencije, i da mu je najvažnije očuvanje mira i stabilnosti u regionu, kao i da Srbija podržava svoje susede. S tim u vezi je podsetio da ne odgovara na uvrede iz drugih delova regiona. Vučić je istakao da je uspeh Srbije u nabavci vakcina vezan za uspehe u ekonomiji. Podsetio je da je Srbija po rastu druga u Evropi, i da MMF prognozira Srbiji rast od pet odsto za tekuću godinu, dok su domaća predviđanja između 6 i 6,5 odsto rasta BDP-a.
Takođe uspeh vakcinacije se oslanja, kaže, i na brzo sprovođenje digitalizacije, dodajući da je posebno ponosan na naše programere koji su odradili odličan posao.
Snaženju ekonomije Srbije, dodao je, doprinele su i direktne strane investicije, a podsetio je da je prošle godine Srbija privukla skoro 70 odsto svih investicija u regionu.
To, dodaje, je najvažniji stub našeg privrednog rasta, pored veće javne potrošnje. Ukazao je da je javni dug na nivou koji je manji od 60 odsto, u čemu je za 80 odsto članica EU bolja.
„Ti dobri rezultati su postignuti reformama pokrenutim 2014.i 2015.“, objasnio je on dodajući da je ponosan i što je Srbija mogla da pomogne i regionu.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Vučić je naglasio da i Srbi i Albanci moraju da prihvate kompromis, a za to je najvazznije da se promeni atmosfera izmedju dva naroda, da jedni druge ne bi posmatrali kao neprijatelje, rekao je predsednik Vučić. On je tako odgovorio na pitanje predsedavajućeg Minhenske bezbednosne konferencije Volfganga Išingera, koji je upitao šta će tačno, posle toliko godina bezuspešnih pokušaja medjunarodne zajednice, UN, EU, SAD da pomognu Beogradu i Prištini da se dogovore o konačnom rešenju, biti potrebno da bi Srbija prihvatila „realnost nezavisnog Kosova“.
Predsednik Srbije smatra da mora visse da se ulozzi u odnos sa SAD-om, da ne occekuje laksse vreme, ali da che Srbija dati sve od sebe da se povecha poverenje americcke strane. On je u video intervjuu za americcki Atlanstski savet „Razgovor sa predsednikom Vučićem“ podsetio da se do sada više puta sreo sa aktuelnim predsednikom Džoom Bajdenom, kao i da je imao dobar odnos sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom.
Upitan za kritike na račun Srbije iz EU i sa drugih mesta u vezi s vladavinom prava, slobodom medija, ljudskim pravima, Vučić je rekao da, ako se od njega očekuje da kaže da je reč o propagandi protiv naše zemlje, to neće reći, jer je svestan da nismo savršeni. Počeli smo da postižemo rezultate u vezi s brojnim pitanjima iz oblasti vladavine prava. Mislim da dobro napredujemo i u borbi protiv organizovanog kriminala, objasnio je Vučić. Predsednik je, medjutim, rekao da uvek postoji i malo politike, jer neke velike organizacije ne zaboravljaju da Srbija ne kritikuje Rusiju i Kinu, pa nadju način da zato nas kritikuju.
