Vesić je istakao da je ovo novi početak i za Belef jer će sada imati drugačiju koncepciju.

– Belef će sledeće godine proslaviti 30 godina. Osnovan je 1992. godine za vreme teške situacije u kojoj se nalazio naš grad, kada su zbog sankcija svi tradicionalni festivali ili prestali da postoje ili su opstali, ali u smanjenom broju. Tada se javila potreba da se organizuje jedna ovakva vrsta letnjeg festivala i tako je nastao Belef. Mislimo da Belef ima značajno mesto među našim festivalima i da treba više novca i energije da ulažemo u organizaciju ovog festivala – istakao je Vesić.

On je napomenuo da veliki broj sugrađana zbog korone i drugih razloga neće putovati na more, te je to još jedan povod da se tokom leta ponudi kulturni sadržaj građanima, kako bi mogli da uživaju u pozorišnim predstavama, koncertima.

– Nažalost, većina naših pozorišta ne radi tokom leta i ovo je prava prilika da ponudimo ove sadržaje. Belef će svake godine biti raznovrstan i neće biti festival na koji smo navikli prethodnih godina. Slogan „Beograd živi” na najbolji način pokazuje zašto je Belef ove godine toliko sadržajan. Želimo da posle zatvaranja, koje je trajalo skoro 16 meseci, Beograd ponovo počne da živi i da na svakom koraku imamo različite kulturne sadržaje, pre svega zato što su naši sugrađani željni kulture, a nisu mogli tako često zbog straha i smanjenog broja ljudi da odlaze u pozorišta, bioskope ili na koncerte – rekao je Vesić.

On je naglasio da se očekuje da će se 21. juna ukinuti sve mere kada je reč o organzaciji javnih događaja.

– Potrudili smo se da i u decembru, kada su važile restrikcije, organizujemo džez festival, koji je bio jedini organizovani džez festival u Evropi prošle godine. Uspeli smo da organizujemo Fest, jedini filmski festival u Evropi koji je do sada organizovan,  a tokom juna organizovaćemo i Oktobarski salon. Nastojali smo da makar i u nekom skraćenom obimu ne odustajemo ni od jednog našeg festivala, jer smatramo da je to važno za naše građane. Posle zatvaranja i života u četiri zida, mislimo da će biti važno za Beograđane da im ponudimo ovakve programe koji će biti neka vrsta socijalizacije ljudi – objasnio je zamenik gradonačelnika.

Vesić je dodao da će se organizovati 32 pozorišne predstave i pet predstava za decu, i to na prostorima koji nisu uobičajeni za organizovanje kulturnih manifestacija.

– Želimo da oživimo trgove, ulice, tvrđavu i razna mesta na kojima ljudi nisu videli ovakve sadržaje. Posle glavnog programa, organizujemo program koji će trajati duže od mesec i po dana pod nazivom „Beogradske letnje noći”, koje počinju 17. jula i trajaće do 28. avgusta. U okviru toga organizovaćemo više od 40 koncerata širom grada na najrazličitijim javnim lokacijama. Ovo će biti prilika za mlade i neafirmisane umetnike. Dobiće i honorare od Grada jer na taj način želimo da ih podržimo zato što su duže od godinu dana živeli bez prihoda. Ovo nisu koncerti za velike zvezde, biće tu različite vrste muzike, od džeza do klasike, i svako će moći izabrati nešto za sebe – kazao je Vesić.

On je istakao da će se organizovati i dečji kutak na Trgu republike, ispred Paviljona Cvijete Zuzorić, u parku Vojvode Vuka i na Kosančićevom vencu.

– Na ovim lokacijama biće prikazano preko 100 dečjih predstava i različitih programa tokom čitavog leta. Biće i dečjih predstava, koncerata, radionica i različitih sadržaja, kako bi oni koji sa svojom decom ostaju u Beogradu imali programe za decu, i to je ono što predstavlja poseban deo Belefa. Ovog leta Beograd će biti pun različitih kulturnih događaja, jer su Beograđani to zaslužili. Bili smo najbolji u vakcinaciji i prvi u Srbiji smo prešli broj od 50 odsto vakcinisanih tako da zaslužujemo povratak normalnom životu. Verujemo da će ovo biti uvod u dobru sezonu koja nas čeka na jesen, a tu mislim na naše tradicionalne festivale Bemus, Bitef i druge – kazao je Vesić.

Zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica Odbora festivala Andrea Radulović istakla je da će ovogodišnje izdanje Belefa biti obeleženo premijernim izvođenjima, novim projektima, autorima i predstavama.

– Glavni pozorišni program trajaće do 10. jula, a zatim nas očekuju mnogobrojni koncerti i muzički događaji. U glavnom programu biće 17 izvođenja, od kojih 13 predstava, dva koncerta i dva igračka koncerta u Beogradskom dramskom pozorištu, Pozorištu „Boško Buha”, Malom pozorištu „Duško Radović”, Ateljeu 212, na stadionu Tašmajdan, kod „Pobednika” na Kalemegdanu i na mnogim drugim mestima. Takođe, u pratećem programu postojaće scena za mlade gde će festivalskoj publici biti prikazano deset predstava u vidu godišnjih ispita, diplomskih i master radova studenata umetničkih akademija. Organizovaćemo i dečji Belef na kojem će se naći pet predstava a očekuju nas i premijerna gostovanja Narodnog pozorišta Priština iz Gračanice, Kruševačkog pozorišta, Narodnog pozorišta iz Novog Sada, teatra iz Lazarevca i Novog Pazara – rekla je Andrea Radulović, najavivši i nastup stranih izvođača.

Ona je zahvalila članovima Odbora i naglasila da su se zajednički trudili da sadržaj bude što bogatiji.

– Prošla godina bila je dosta teška za umetnike i ovogodišnji festival doneće novine prožete premijernim sadržajima i specijalnim prikazivanjima koja su dugo čekala da budu viđena – istakla je Radulovićeva, zahvalivši svim učesnicima koji će svojim sadržajima oplemeniti ovogodišnji festival.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl je rekao da je učinjen jedan kolektivni napor da se manifestacija koja traje skoro trideset godina na neki način preporodi, da joj se da jedan novi život.

– Belef će postati jedan od najvećih festivala, ne samo u Beogradu nego i šire, jer traje dva meseca. To je prilika da ljudi koji su u gradu, kao i oni koji dolaze, profesionalci koji igraju i nastupaju budu deo nečega što je novo i kvalitetno. Dobro je da se festivali nakon dvadesetak godina redefinišu i to je uvek potrebno kao neka vrsta nove energije. Mi smo sve naše manifestacije i u vreme korone uspeli da sačuvamo i da im održimo kontinuitet tako da na ovaj način šaljemo jednu poruku da je to primer kako može da se radi i u teškim uslovima. To će biti zabeleženo i za kasnije da je Grad Beograd u ovo teško vreme napravio neke velike stvari na polju kulture. Šaljemo poruku da je zajednički rad jako važan, da dovodi do toga da kultura pobeđuje, što je jedan od slogana koji smo koristili za manifestaciju „Dani Beograda” – rekao je Karl.