– Gradska aplikacija „moje drvo” je android aplikacija koja omogućava da svaki građanin pronađe mesto na kojem je Grad planirao da sadi drveće tokom godine, a sadimo oko šest hiljada stabala godišnje. Svako može da izabere stablo i da putem računa za mobilni telefon plati sadnicu za mesto koje želi. Kada zasadimo drvo, pored stabla stoji natpis ko je donirao sadnju. Tako svaki građanin može da ima svoje drvo i da pruži konkretan doprinos kako bi naš grad bio zeleniji. Nadam se da će ovu aplikaciju koristiti i kompanije koje bi, recimo za Novu godinu, umesto poklona poslovnim partnerima koji se često prave tako da se zbog njihove izrade seku stabla, sada mogle da kupe svojim partnerima drvo – rekao je Vesić, gostujući na RTS-u.

On je dodao da će Grad u narednih deset dana predstaviti aplikaciju koja će biti dostupna i aktivna, te da se to poklapa sa 1. oktobrom, kada počinje sezona jesenje sadnje.

– Danas je oko 16 odsto površine Beograda pod zelenim površinama, što je jedan odsto više nego 2012. godine. Od 2011. godine do danas pošumljeno je oko 900 hektara novih zelenih površina u Beogradu. Trenutno Beograd ima oko 60.000 stabala na tri hiljade hektara zelenih površina kojima upravlja. JKP „Zelenilo – Beograd” je za šest godina zasadilo 36.808 stabala, a ove godine do juna zasađeno je skoro tri hiljade novih stabala – rekao je Vesić.

On je dodao da je Grad duž ulica sa frekvetnim saobraćajem, kao što su bulevari Mihajla Pupina, Oslobođenja i Vojvode Mišića, kao i u ulicama Ušće i Radnička, uradio zelene zidove, dužine 1.572 metra, a postavljeno je 4.578 saksija sa cvećem.

– Poslednje četiri godine samo u najužem centru grada, na Trgu republike, Obilićevom, Kosančićevom i Topličinom vencu, u ulicama Kralja Petra, Karađorđevoj, Balkanskoj i Vuka Karadžića, na Savskom trgu, platou ispred Doma omladine i u Beogradu na vodi zasađeno je 655 novih stabala – precizirao je zamenik gradonačelnika.

Beograd planira veliko proširenje biciklističkih staza

Grad Beograd je usvojio Plan održive urbane mobilnosti kojim je planirano da se do 2031. godine izgradi 492 kilometra novih biciklističkih staza, izjavio je Vesić.

Pojasnio je da će u prvoj fazi, od 2021. godine do 2023. godine, biti urađeno 132,7 kilometara novih staza i to u Višnjičkoj ulici, Mirijevskom bulevaru, Teodora Drajzera i Ustaničkoj.

U drugoj fazi, od 2024. do 2028. godine, biće urađeno 80,8 kilometara staza, a u trećoj, od 2029. do 2031. godine, još 279,4 kilometra staza, precizirao je Vesić.

„Nekome će se činiti da je skoro 500 kilometara novih biciklističkih staza mnogo, ali ako se zna da je dužina ulica kojim saobraća javni prevoz u Beogradu oko 1.900 kilometara, videćete da će nam i posle 2031. trebati još novih staza“, rekao je Vesić.

Podsetio je da u Beogradu trenutno ima oko 100 kilometara biciklističkih staza i da je od 2016. godine do danas realizovano proširenje mreže biciklističkih staza za oko 17 kilometara.

„Ove godine uradili smo biciklističke staze dužine oko 2,5 kilometara i to u Bulevaru Vudroa Vilsona, Bulevaru Mihajla Pupina, od Milentija Popovića do Brankovog mosta (kod pumpe Dejton), i od Savskog trga do Slavije preko Nemanjine ulice“, naveo je Vesić.

Napomenuo je da je dva puta propadao tender za javno-privatno partnerstvo za sistem javnih bicikala i da je Grad sada odlučio da od svojih para izgradi stanice i kupi električne bicikle koji bi se iznajmljivali građanima.“Tokom naredne godine imaćemo u gradu stotinu stanica sa 750 električnih bicikala“, rekao je zamenik gradonačelnika.

Dodao da je Grad Beograd tražio da se izmene zakonski propisi kojima bi se definisao pojam „biciklističko-pešačke ulice“.

„Tražili smo da se uvede pojam “biciklističko-pešačke ulice“ u kojima prednost imaju pešaci i biciklisti, a automobili mogu da voze brzinom od 10 kilometara na sat, zatim i mogućnost korišćenja “žutih traka“ za bicikliste prema proceni Saobraćajne policije i lokalne samouprave, kao i subvencije za kupovinu domaćih bicikala i zakonsko regulisanje rada električnih trotineta“, rekao je Vesić.

U Beogradu se poštuju epidemiološke mere i to daje rezultate

Epidemiološke mere se u Beogradu poštuju više nego u mnogim drugim gradovima i to daje rezultate, jer imamo mnogo manje zaraženih nego što je to bilo tokom proleća, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić. – Svakog dana kontrolišemo oko 200 restorana i nikada nemamo više od pet restorana koji ne poštuju mere. U gradskom prevozu većina građana nosi masku, a obaveza vozača je da ih opomene ako to ne rade. Tu je važna samodisciplina i da ljudi sami budu svesni da je nošenje maski neophodno zato što tako štite i sebe i druge. Sve epidemiološke mere se u Beogradu poštuju mnogo više nego u mnogim drugim gradovima i to daje rezultate, jer imamo mnogo manje zaraženih nego što je to bilo tokom proleća  –  rekao je Vesić.