Uvođenje sistema eAgrar prilika da se promeni položaj zemljoradničkih penzionera tanjug

Objavljeno: 24.03.2023. 09:29 Izmenjeno: 24.03.2023. 09:29

„Pri tom, troškovi ove naizgled radikalne reforme bili bi veoma skromni, oko dve milijarde dinara godišnje, što predstavlja svega 0,1 odsto republičkog budžeta“, rekao je Altiparmarkov.

Član Fiskalnog saveta Srbije (FSS) Nikola Altiparmarkov izjavio je da bi uvođenje sistema eAgrar moglo da bude idealna prilika da se položaj zemljoradničkih penzionera promeni. On je za list Politika rekao da se u Srbiji ne smanjuje samo broj poljoprivrednika, već većina njih ni ne plaća doprinose, što je delom rezultat nepostojanja društvene podrške za prinudnu naplatu. Dodao je da bi Srbija tako mogla da ostvari vešestruke koristi od prelaska na sistem budžetski finansirane socijalne zaštite poljoprivrednika, bez obaveze plaćanja doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO). Kako je istakao, trenutni iznosi starosne poljoprivredne penzije su oko 16.000 dinara, a porodične poljoprivredne oko 11.000 dinara, uporedivi su sa iznosima novčane socijalne pomoći za dvočlano staračko domaćinstvo od oko 18.000 dinara, odnosno 12.000 za jednočlano. On kaže da do konstantnog broja pada poljoprivrednih penzionera dolazi zbog primene Bizmarkovog sistema penzijskog i invalidskog osiguranja koji nije najpogodniji u slučaju poljoprivrednika koji nemaju stalne niti redovne prihode. „Bizmarkov sistem osmišljen je tako da se penzijski doprinosi redovno naplaćuju iz zarada zaposlenih radnika i preduzetnika“, rekao je Altiparmarkov. Ističe da je od 1986. godine, kada je u Srbiji uvedena obaveza palaćanja PIO doprinosa za poljoprivrednike, bilo mnogo izmena zakona čiji je cilj bio da stimulišu poljoprivrednike da plaćaju doprinose, ali su rezulatati svakog puta bili poražavajući. „Ni početkom tranzicije 2022. godine, kada je broj poljoprivrednih osiguranika bio dva puta veći od broja penzionera, naplaćeni doprinosi nisu mogli da pokriju ni pitinu penzijskih rashoda koji su više od 80 odsto moralu da se finansiraju iz budžeta“, naveo je Altiparmarkov. Naglasio je da danas, kada je broj osiguranika (95.000) daleko manji od broja penzionera (142.000) budžet pokriva 95 odsto rashoda za poljoprivredne penzije, bez ikakve realistične mogućnosti da se situacija popravi u budućnosti. Kako kaže, sa modernizacijom društva prirodno dolazi do smanjenja poljoprivredne aktivnosti i broja poljoprivrednika, dok se sa druge strane povećava broj radnika, posebno samostalaca zbog značaja privatnog preduzetništva. „Očekivano je da vremenom smanjuje broj poljoprivrednih osiguranika, kao i poljoprivrednih penzionera. Ne samo da se smanjuje, već većina njih ne plaća doprinose PIO“, rekao je Altiparmarkov. On dodaje da usled objektivnih okolnosti, nikakva finansijska revitalizacija nije moguća i, kako je rekao, „jedino racionalno ostaje da se poljoprivrednici isključe iz obaveznog sistema PIO“, kao i da im se omogući nesmetan i sveobuhvatan pristup sistemu socijalne zaštite u starosti. „To znači da bi ostvarivali pravo na novčanu socijalnu pomoć u maltene nepromenjivom iznosu u odnosu na trenutne poljoptivredne penzije, a imali bi mogućnost da dodatno, dobrovoljno štede za penziju“, kazao je Altiparmarkov. Ocenio je da bi se time ojačao sistem javnog penzijskog osiguranja radnika radnika i samostalaca koji po njegovom mišljenju sasvim solidno funkcioniše, dok bi se paralelno sa tim ojačala i socijalna zaštita iz budžeta u segmentu poljoprivrednika. „Pri tom, troškovi ove naizgled radikalne reforme bili bi veoma skromni, oko dve milijarde dinara godišnje, što predstavlja svega 0,1 odsto republičkog budžeta“, rekao je Altiparmarkov.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Ponedeljak
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 32°C

Pretežno vedro

Utorak
Sunčano

Max: 34°C
Min: 22°C

Sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana