Ona je, naime, kritike dela takozvane nezavisne javnosti zbog nedavne prezentacije istraživanja o stanju srpskih medija u Evropskom parlamentu povezala s tim što je „o tom sastanku izvestila agencija Tanjug“.
Dodala je i da „nije u skladu s tržišnim poslovanjem“ to što Tanjug nije ugašen.
„Tanjug je i dalje povlašćena medijska kuća, iako postoje druge agencije“, rekla je poslanica Marjanović i „opazila“ da Tanjug „uglavnom izveštava o radu vlade Srbije“.
Sve to što je poslanica Marjanović izgovorila toliko je licemerno, nedostojno i nečasno da zaslužuje odgovor.
Najpre, krajnje je licemerno što je nezadovoljstvo činjenicom da je u Evropskom parlamentu rečeno da u Srbiji ima dovoljno prostora za kritikovanje kako vlasti, tako i opozicije, „prevalila“ na Tanjug.
Problem je što je Tanjug o tome izvestio?
Da li bi poslanici Marjanović bilo lakše da su o onome što je tamo rečeno izvestili Beta ili Fonet ( „druge agencije“) ili, još više, da se u Srbiji o tome nije ni čulo?
Ili, prosto, nije imala dovoljno odvažnosti da nezadovoljstvo što su u EP izneseni i neki drugi argumenti i drugačija slika od one koja se više sviđa „delu stručne, kritičke i nezavisne javnosti“ – uputi evropskim poslanicima. . .
Nedostojno je kako je poslanica Marjanović nastupila, i zato što u evropskoj parlamentarnoj praksi nije zabeležen slučaj da se narodni poslanik obračunava pred gostima iz Evropskog parlamenta sa bilo kojom nacionalnom institucijom, te da traži da se jedan medij ukloni da bi drugi uspešnije poslovali.
Po pitanju tržišnog poslovanja, kako ga shvata poslanica Marjanović, „tržišno“ bi bilo da se Tanjug – ugasi.
Tanjug, moramo da obavestimo poslanicu i interesnu grupu čiji je nedostojni glas bila, već dve godine posluje isključivo tržišno, bez subvencija, bez projektnog finansiranja i bez blagodeti evropskih donacija, što sve koriste „druge agencije“.
Da li je poslanici Marjanović poznato da su „druge agencije“, Beta i Fonet, u periodu od 1. januara 2016. do 30. novembra ove godine, na ime svojih servisa i izveštavanja o radu vlade i vladinih ministarstava, dobile iz Budzeta Republike Srbije, dakle na teret svih građana, iako su privatne kompanije, ukupno 26 miliona dinara, a da je Tanjug u istom tom periodu dobio 8,2 miliona?
Još jednom: Beti i Fonetu 26 miliona dinara iz budžeta, naspram 8,2 za Tanjug.
Pa koga to država pomaže i čiji rad pomaže? – pitamo poslanicu i sve one koji nemaju problem s tim što dobijaju budžetska sredstva, a sve vreme tužakaju i evropskim poslanicima ruže Tanjug, uporno ponavljajući, kao mantru, laž da država finansira nacionalnu agenciju na štetu „drugih“, ugroženih agencija.
Tanjug, inače, sa tržištem nema nikakav problem, snašao se, i bez subvencija koje su mu pre dve godine – ukinute.
Poslanica „opaža“ da Tanjug izveštava uglavnom o radu vlade. Je l“ joj to neko rekao? Gleda li poslanica sajtove medija, i to ne samo ovdašnjih, već i u regionu?
Da li joj je palo u oči koliko je Tanjug dominantan kao izvor informacija, a da to nikako nisu vesti „uglavnom o radu vlade“.
Dakle, koju to „štetu“ Tanjug pravi, da bi to moralo da se „prijavi“ evropskim poslanicima?
Šta je poslanica Marjanović, zapravo, htela? Je li joj ideja bila – dajte, učinite nešto, zaustavite Tanjug?
Tanjug, međutim, nije ono što poslanica Marjanović govori da jeste, niti je ona ono što misli da jeste.
Nije se poslanica borila za slobodu medija, niti je tom cilju prepreka Tanjug.
Poslanica Marjanović nije neinformisana, ona to zna, kao što zna zašto i za šta radi to što radi.
Zna i da to nema nikakvog značajnijeg efekta po sudbinu Tanjuga.
Ali, ipak:
Imate li imalo časti, poslanice Marjanović?
Na sastanku sa evroposlanicima i o stanju u medijima
Na zasedanju Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU – Srbija, u kojem su učestvovali i poslanici Evropskog parlamenta, tema je bila i stanje u medijima.
Evroposlanica Tanja Fajon rekla je da je danas razgovarala sa nekim nevladinim organizacijama i sa građanima Srbije, koji su joj rekli da profesionalni i nezavisni mediji i svi koji drugačije razmišljaju u Srbiji „žive u neprijateljskom okruženju“.
Poslanici opozicije dali su joj za pravo, a Vladimir Ðurić ( D JB) je dodao da je ove godine i parlament bio “suspendovan” na dva meseca zbog kampanje za predsedničke izbore, da je društvo ostalo uskraćeno za debatu, te da je izostalo sučeljavanje predsedničkih kandidata u medijima.
Ne može više, kaže Ðurić, izgovor za stanje u medijima biti rečenica “ne može se preko noći promeniti”, te naveo da je sve o stanju u medijima napisala Verica Barać u izveštaju 2012. i da se sve to “danas isto radi”, ali, kaže, uz “dodatnu dozu osvetoljubivosti” sadašnje vlasti.
“Uticaji na finansiranje medija kako bi se oni držali pod kontrolom su mehanizmi koji nisu promenjeni. Pet godina je bilo dovoljno da se nešto promeni”, kaže Ðurić.
Poslanica DS Vesna Marjanović kaže da je napravljena greška tokom usvojanja paketa medijskih zakona, koje vlada smatra korakom napred, i to zbog insistiranja na tržišnom principu, jer, rekla je, tržišta u Srbiji nema i ne postoji pravo pluralističko tržište.
“Danas nijedan štampani mediji ne može da opstane bez oglašavanja, donacija ili subvencija”, kaže Marjanović.
Ona je rekla da je nedavno predstavljanje istraživanja medija u Evropskom parlamentu a u saradnji sa poslanikom EP Francom Bogovičem, zamenikom predsednika grupe Prijatelji Srbije, izazvao negativne komentare dobrog dela stručne javnosti.
Veruje da su naši prijatelji imali najbolje namere, a o tom događaju izvestio je, kaže, Tanjug.
Navodi da je Tanjug trebalo da bude ugašen, jer nije privatizovan po zakonskim rokovima.
Rekla je i da je ta novinska agencija i dalje “povlašćena medijska kuća“, kao i da niko ne zna na osnovu kog pravnog osnova izveštava, i to, kaže, „uglavnom o radu vlade“.
Svi su, kaže, saglasni da je novinarstvo u Srbiji neprofesionalno i tabloidno, ali da bi bilo pogrešno da se izvuče zaključka da su novinari krivi za situaciju u kojoj se nalaze mediji.
“Danas najveću finansijsku i političku podršku imaju upravo tabloidni mediji. Mediji kritički nastrojeni prema vladi su klevetani i napadani i pokušava se da se sklone sa medijske scene”, rekla je Marjanović.
Navodi i da su svi pozdravili sastanak premijerke Ane Brnabić sa predstavnicima neformalne Grupe za slobodu medija kada je obećala da će na njihova pitanja odgovoriti u roku od dve nedelje, ali to nije učinila.
Poslanik SNS Dragan Šormaz kaže da je 17 godina poslanik, od čega je polovinu bio u opozciji, a pola u vladajućoj koaliciji, i da je za sve to vreme opozicija u Srbiji kojoj je i sam pripadao ”kukala” na medije i nikada do kraja nije bila zadovoljna medijskom slikom.
Ističe da je danas mnogo bolja medijska slika u odnosu na vreme pre pet ili šest godina.
“Boris Tadić je nekoliko godina bio predsednik, iz njegove partije nastalo je pet ili šest stranaka, niste mogli jedno vreme da otvorite frižider a da se on ne pojavi, a kamoli u novinama i televiziji. To se značajno promenilo. To je moj utisak”, kaže Šormaz.
Naveo je i da parlament nije bio “suspendovan”, već da nije bilo televizijskih duela. Bilo je 16 kandidatata.
„Da je bilo drugog kruga, bilo bi duela, ali Vučić je pobedio ubedljivo i to je činjenica”, rekao je Šormaz.
Naveo je da opozicija u Srbiji nema odgovore, nije alternativa i opstruiše rad parlamenta, te da podnosi 1. 700 amnadmana na budžet, član po član da se brišu, a nema konkretnih predloga šta žele da promene.
“To je opstrukcija, a ne normalan rad. Da su podneli 50 ili 100 amandmana koji bi nešto doprineli, raspravljalo bi se. Ovako su parlament doveli u blokadu”, rekao je Šormaz.
Poslanik Ujedinjene seljačke stranke Marijan Rističević rekao je da su mediji sami tražili da država izađe iz vlasništva u medijima što je, dodaje, država i učinila.
Rističević kaže da mediji plasiraju bombastične naslove, jer ih je mnogo, a tržište je malo, a puno je, dodaje, ljudi koji sebe nazivaju novinarima, a malo pravih novinara.
Kritikovao je opoziciju što se “žali” na slobodu medija, a oni na konferencijama za medije odlučuju ko je novinar, a ko nije i brane im da postave pitanje.
„To se desilo i u holu Narodne skupštine kad su odbili da odgovore na pitanje rekavši vi niste novinar. Tako se pripadnici vladajuće koalicije ne ponašaju, a i ne nasrću fizički na novinare”, kaže Rističević.
Supružnici pojedinih lidera opozicije, navodi Rističević, uređuju neke listove, a niko od njih nije smenjen.
Po oceni opozicije, kaže Rističević, medij koji je naklonjen vlasti nije slobodan i nezavisan, ali onda, ističe, to nije ni onaj naklonjen opoziciji.
Poslanica SNS Dubravka Filipovski je rekla da u Srbiji postoji više od 2. 000 medija i svi pišu šta žele.
“Svaki dan čujemo kritike na račun premijerke, vlade i predsednika, a česte sui optužbe na ličnom planu”, rekla je Filipovski.
