foto tanjug
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković poručila je, na otvaranju 30. jubilarnog Kopaonik biznis foruma, da u ovo vreme, kad je svet na svojevrsnom rasršću, neophodno jedinstvo bez obzira na razlike. „Ovo je vreme kada je jednistvo, bez obzira na razlike, neophodno, kao i solidarnost i saradnja, bismo ostvarili svoj pun potencijal. To nam daje priilku da u uslovima kada je svet na svojevrsnom raskršću budućnost naše ekonomije i društva budu određeni odlukama koje mi donosimo“, istakla je Tabakovićeva. Istakla je da je i tokom 2022. godine, koju su obeležili veliki izazovi, pokazala da imamo i znanje i želju da jacamo stubove otpornost srpske ekonomije, vodeći računa o životnom standardu. Čestitala je Savezu ekonomista Srbije 30. godina postojanja KBF i istakla da je velika inflacija prva asocijacija na 1993. godinu, kada je održan prvi forum. Tabakovićeva je rekla da nije lako toliko trajati, s obzirom da su prethodne tri decenije obeležile velike promene. „Cilj za održiv rast je uvek opstajao, jer nema alternativu. Činjenica je da za model održivog rasta i razvoja ne može biti prečica, mora da postoji stabilnost, politička, makroekonomska i finansijska, jer su njegov važan preduslov. Tu se susreću interesi svih“, istakla je Tabakovićeva.
Februarske makro projekcije u Srbiji ukazuju na popravljanje u svim segmentima i inflacija bi na kraju godine trebalo da bude dvostruko niža nego na početku, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona je na otvaranju jubilarnog 30 Kopaonik biznis foruma istakla da se stabilnost i mir ne smeju olako shvatati i da je Srbija pokazala da imamo i znanje i želju da jačamo otpornost srpske ekonomije. Kako je navela, inflacija dostiže višedecenijske maksimume u velikom broju zemalja, a u Srbiji su u 2022. na inflaciju najviše uticali cene energenata i hrane. „U Srbiji nismo zakasnili sa reakcijom, postepeno smo od oktobra 2021. godine zaoštravali monetalne uslove, prvo povećanjem izvršne repo stope. Monetarne uslove prilagođavamo češće i to nam daje fleksibilnst u vođenju monetarne politike“, rekla je Tabaković. Dodala je da se od aprila lani povećava referentna kamata stopu i da je ona povećana sa jedan odsto na 5,5 odsto. „Pomogli smo i otplatu kredita, a mere Vlade Srbije ublažiće uticaj troškovnih pritisaka iz inostranstva na građane I privredu“, istakla je Tabaković. Govoreči o očekivanjima za naredni period, rekla je da rizici u svetu ostaju, ali da nove projekcije u odnosu na treći lanjski kvartal daju razloge za optimizam- „I u Srbiji februarske makro projekcije ukazuju na popravljanje u svim segmentima, projektovana inflacije je prvi put za poslednje dve godine niža nego u prehodnoj projekciji. Krajem ove godine bi trebalo da bude duplo niža nego na početku godine“, rekla je Tabaković. Inflacija bi 2023. I 2024. godine, prema njenim rečima, trebalo da bude niža od projektovane. Kao veoma pozitivno je navela to što je učešće problematičnih kredita spušteno na tri odsto, što je najniži nivo do sada, te očuvanje dobrog nivoa javnog duga i stabilnog bankarskog sektora. Tabaković je poručila da u ovo vreme, kad je svet na svojevrsnom rasršću, neophodno jedinstvo bez obzira na razlike. „Ovo je vreme kada je jednistvo, bez obzira na razlike, neophodno, kao i solidarnost i saradnja, bismo ostvarili svoj pun potencijal. To nam daje priilku da u uslovima kada je svet na svojevrsnom raskršću budućnost naše ekonomije i društva budu određeni odlukama koje mi donosimo“, istakla je Tabakovićeva. Navela je da je i tokom 2022. godine, koju su obeležili veliki izazovi, pokazala da imamo i znanje i želju da jacamo stubove otpornost srpske ekonomije, vodeći računa o životnom standardu. Čestitala je Savezu ekonomista Srbije 30. godina postojanja KBF i istakla da je velika inflacija prva asocijacija na 1993. godinu, kada je održan prvi forum. Tabakovićeva je rekla da nije lako toliko trajati, s obzirom da su prethodne tri decenije obeležile velike promene. „Cilj za održiv rast je uvek opstajao, jer nema alternativu. Činjenica je da za model održivog rasta i razvoja ne može biti prečica, mora da postoji stabilnost, politička, makroekonomska i finansijska, jer su njegov važan preduslov. Tu se susreću interesi svih“, istakla je Tabakovićeva.
Glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci, Gil Indermit, izjavio je na Kopaonik biznis foruma da bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina od 1990. godine, ali da je Srbija odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost. Indermit je, kao specijalni gost ovogodišnjeg KBF, u obraćanju je naveo da ni 2024. godina neće biti mnogo bolja u svetu, ali da Srbija može dosta toga da uradi kako bi bila spremna za sve izazove. „Srbija je odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost, a sada je najpotrebniji rast, ako dođe do povećanja privatnih investicija, tako da je neophodno da se više posluje nego ikad“, istakao je on.
