Stojanović: Treba pantomimu vratiti u pozorište Tanjug

Objavljeno: 11.03.2018. 21:08 Izmenjeno: 11.03.2018. 21:08

Povodom obeležavanja Svetskog dana pantomime (22. mart), Beograd će biti domaćin prve Svetske konferencije o pantomimi od 21. do 23. marta kada će ugostiti četrdesetak pantomimičara iz 12 zemalja, najavio je predsednik Svetske organizacije pantomimičara Marko Stojanović.

Stojanović je u intervjuu Tanjugu rekao da je Svetska konferencija o pantomimi davnašnja ideja da se na jednom mestu okupe pantomimičari, a da to ne bude u sajber prostoru, već da se „vide oči u oči, da se upoznaju, rukuju, vide kako ko sedi, stoji, jer je pantomima ipak neverbala umetnost“.

Ideja je, kako je objasnio Stojanović, da se porazgovara o raznim aktuelnim problemima.

„S jedne strane pantomimičari su izašli iz pozorišta i otišli na ulicu zbog čega su publika, producenti i pozorišta počeli da gledaju na pantomimu kao na uličnu umetnost što ona nije. Zato je treba vratiti u pozorište, u zgradu“, naglasio je Stojanović.

On je primetio i da pantomimičari nedovoljno koriste nove medije, poput interneta.

„Imamo Jutjub, za koji pantomimičari ne proizvode sadržaj. Oni snime delove predstave i to okače na Jutjub i to im služi kao informacija kada apliciraju za neki festival, međutim pantomima je idealna za Jutjub, jer nema jezičku barijeru. To su neke teme o kojima treba razgovarati, a o kojima je teško razgovarati preko društvenih mreža“, rekao je Stojanović.

Jedna od tema panela u okviru konferencije biće budućnost pantomime kao umetnosti i biznisa.

„Svi misle da umetnici žive od umetnosti ili od solarne energije i ne moraju biti plaćeni. Tehničari moraju biti plaćeni, ali oni koji su ispred mikrofona ili kamera, oni baš i ne moraju. Intelektualna svojina? Kome to treba? Kakva je to svojina kad ne može da se pipne? Nije to situacija samo kod nas, to je svuda u svetu“, skrenuo je pažnju Stojanović.

U Beograd će doći pantomimičari iz Francuske, Švedske, Bugarske, Ukrajine, Izraela, Bangladeša, Šrilanke, Brazila, Gruzije…

„Mi pantomimu tradicionalno vezujemo za Francusku, ali ona više nije toliko vezana za Francusku, posebno ne od kada je Marsel Marso umro, koliko je doživela preporod u zemljama kao što je Banladeš, Šrilanka. U Indiji postoji Institut za pantomimu, u Gruziji i Azerbejdžanu postoji pozorište i oba su na državnim budžetima i imaju stalno zaposlene pantomimičare. To bi u zapadnom svetu bilo čudo“, ispričao je Stojanović.

U Švedskoj, prema njegovim rečima, pantomima je popularna među decom i država ulaže novac u predstave pantomime za decu, dok su u Gruziji pantiomimu povezali sa svojim folklorom i razvili svoj stil koji je prebogat u kostimu, scenografiji, sa po 15-20 ljudi na sceni i fantastičnom muzikom.

U Srbiji pantomima nije mnogo popularna, kaže Stojanović i podseća na Festival monodrame i pantomime koji se održava od 1973. u Zemunu, koji je nekada bio izuzetno značajan, ali je izgubio na svom značaju.

„Mi sve radimo zbog publike i što je više ljudi u sali, nama je lepše. Kada vidimo praznu stolicu, to je jedna od najtežih stvari za glumca i bilo kog izvođača. S druge strane i mi smo malo krivi jer ne odgajamo novu publiku. Moramo da brinemo da i klinci sa tri, četiri, pet godina dođu u pozorište da te karte ne budu preskupe, da deca školskog uzrasta dođu u pozorište“, naglašava Stojanović.

Smatra da se kultura mora približiti mladima i deci.

„Vi se na tome vaspitavate, tu pronalazite svoj identitet, tu se vezujete za čopor u kome živite pa nećete da tražite druge čopore kao što su razni huligani na sportskim terenima. Jedan od razloga postojanja tog društvenog fenomena je upravo nemanje identiteta i veze sa nekim čoporom, jer smo svi mi životinje koje funkcionišu u čoporu i dalje, bezobzira što je 21. vek. Mi imamo potrebu da budemo zaštićeni u nekoj grupi“, istakao je Stojanović i uputio apel društvu i državi da mladima kultura bude dostupnija.

On smatra da uloga pantomime nije mnogo drugačija danas nego kada je začeta kao prvi oblik sporazumevanja i pričanja priče.

„Mi smo pripovedači, pozorište je mesto na kome pričamo pricu, u kome stvaramo iluziju, u kojoj publika dobrovoljno dolazi da učestvuje i tu je sigurno uloga pantomime. U globalizaciji mi moramo da sačuvamo svoj identitet, a s druge strane treba da komuniciramo sa svim ljudima na svetu. Neverbalno je najlakše. To je ono s čim smo počeli i čemu možemo da se vratimo“, rekao je Stojanović.

On je pronašao primenu pantomime i u sportu.

„Uspeli smo da dokažemo da se drastično može skratiti trenažni proces učenja raznih tehnika u pojedinim sportovima tako što ćemo mlade sportiste učiti kako da oponašaju i imitiraju i da im kroz zabavnu pantomimu razvijamo koordinaciju“, naglasio je Stojanović.

On je za kraj razgovora poručio da će svetska konferencija sa najznačajnijim pantomimičarima u svetu biti istorijski trenutak za pantomimu na planeti i desiće se upravo u Beogradu, gde je i sedište Svetske organizacije pantomimičara.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
-

Trenutna temperatura 22°C

-

Sreda
Pretežno sunčano

Max: 29°C
Min: 19°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana