Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je da EU očekuje da se u utorak pokazalo da nema deeskalacije situacije na KiM, kao i da taj status kvo mora da se prekine. On je na konferenciji za novinare rekao da je premijer privremenih prištinskih institucija uprkos pozivima EU odbio da preduzme korake ka deeskalaciji, zbog čega je pripremljen paket mera koje će odmah stupiti na snagu. „Diplomatija se nastavlja, pripremili smo predloge mera, to nisu sankcije, već mere koje će odmah stupiti na snagu. Očekujemo od Kurtija da preduzme korake za hitnu deeskalaciju. Mere će biti privremene, ukinuće se čim se situacija smiri“, rekao je on. On je pojasnio da će mere biti i finansijske i da će se uvoditi postepeno, u zavisnosti od dešavanja na terenu. Na pitanje o izborima održanim 23. aprila u četiri opštine na severu KiM, Stano je rekao da je na njima izlaznost bila „veoma, veoma niska“, kao i da nisu doneli potrebno rešenje situacije. „Oni su samo doprineli novoj eskalaciji nasilja. Imamo erupciju tenzija i nasilja. Ima toliko problema i izazova. Pokušavamo da pomognemo da se prevaziđe kriza“, rekao je Stano.
NATO prati sa zabrinutošću situaciju na Kosovu i Metohiji i poziva strane na deeskalaciju i nastavak dijaloga pod okriljem EU, izjavila je ambasadorka SAD pri NATO Džulijan Smit. Ona je na onlajn konferenciji za štampu u Briselu rekla da je nasilje nad trupama NATO-a neprihvatljivo i da je američki izaslanik Gabrijel Eskobar nedavno putovao u Beograd i Prištinu kako bi istakao hitnost deeskalacije situacije i povratak strana dijalogu o normalizaciji odnosa pod okriljem EU. Ona je podsetila na ranije zahteve upućene Prištini u cilju smirivanja tenzija na severu pokrajine, da obustavi policijske operacije kao i da tzv. gradonačelnici u četiri opštine na severu privremeno obavljaju dužnosti u drugim prostorijama mimo opštinskih zgrada. Takođe je pozdravila što je vojska Srbije prešla na niži stepen borbene gotovosti, i istakla da NATO zajedno sa Briselom radi da se dijalog dve strane nastavi što pre. Smit je najavila da će finansiranje NATO-a biti glavna tema na samitu vojne alijanse sledećeg meseca u Vilnjusu, glavnom gradu Litvanije, zajedno sa proširenjem i bezbednosnim garancijama. Smit je rekla da će članovi razgovarati o pragu potrošnje na odbranu od 2 odsto BDP-a kao što je dogovoreno u Obećanju ulaganja u odbranu (DIP) iz 2014., koje poziva zemlje da dostignu prag od dva posto do 2024. Ona je navela i da će Vašington pokrenutu pitanje budućih planova NATO-a koji bi mogli zahtevati dalja povećanja. Što se tiče proširenja NATO-a, Smit je izrazila nadu da će Švedska uskoro postati članica alijanse i naglasila da postoji širok spektar potencijalnih modela za nastavak doprinosa NATO-a Ukrajini, kroz dalju vojnu i politčku podršku i da će rešenje verovatno biti kompromis između različitih mišljenja koja postoje među saveznicima.
Portparol Evropske komisije objavio je na svom Tviter nalogu integralni tekst odgovora Žozepa Borelja, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, na pismo premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija kome je nedvosmisleno predočio da će izostanak deeskalacije rezulturati negativnim posledicama o kojima su obaveštene sve države članice EU. Borelj konstatuje da se Kurti u svom pismu ne bavi ključnim elementima koji su bili okidač za izbijanje aktuelne krize, elementima koji bi morali biti rešeni kako bi se vratio mir na sever Kosova i Metohije. On je podsetio Kurtija da se od njega očekuje da primeni elemente za deeskalaciju koji su usaglašeni dogovorom 27 zemalja članica EU i SAD navodeći da je prvi korak u tom smeru da četiri gradonačelnika u opštinama na severu KiM privremeno obavljaju svoje dužnosti izvan opštinskih zdanja. „Gradonačeolnici Zubinog Potoka i Zvečana već su to učinili. Verujemo da će i gradonačelnici Leposavića i Severne Mitrovice, koji su i članovi vaše stranke, ubrzo učiniti isto“, navodi se u odgovoru Borelja. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost podsetio je Kurtija da se od njega tražilo da momemntalno, bez odlaganja obustavi sve policijske operacije u blizini opštinskih zdanja na severu Kosova i da naredi povlačenje snaga specijalne policije sa tih lokacija. „Od Srbije smo tražili da podrži povlačenje radikalnih grupa sa ovog područja, a nakon deeskalacije spremni smo da razgovaramo detaljnije o bezbednosnim opcijama sa KFOR i EULEX u ove četiri opštine“, navodi Borelj u svom odgovoru i podseća Kurtija da je traženo da se što pre održe prevremeni izbori u ove četiri opštine na severu KiM i to na inkluzivan način „jer se očekuje da kosovski Srbi učestvuju na njima“. Borelj je izrazio spremnost da organizuje sastanak na najvišem nivou sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pod uslovom da Kurti obezbedi deeskalaciju i nužne preduslove za prevremene izbore. „EU i SAD su uložile veliki trud u proces normalizacije i žele da se uvere da taj proces napreduje. Ako ste spremni da preduzmete ove nužne korake sastanak bi mogao da se organizuje u veoma kratkom roku“, istakao je Borelj. Komentarišući predlog Kurtija o zajedničkim bezbednosnim procenama, Borelj je ukazao da se o tome može razgovarati tek posle deeskalacije situacije. „Međutim, to podrazumeva da ćete vi u potpunosti uvažavati procene i mišljenja EULEX i KFOR, ponašati se partnerski prema njima što znači i da ćete svoje odluke najpre koordinisati sa njima. Sa žalošću konstatujemo da to nije bio slučaj tokom operacija u Severnoj Mitrovici. Sve buduće mere u okviru vladavine prava na severu KiM moraće da se razmatraju i pojedinačno procenjuju sa EULEX i KFOR“, predočio je Borelj i ukazao da su prethodni događaji potvrdili da međunarodni partneri ne mogu dati podršku svim merama koje su preduzimale vlasti tzv. Kosova pod izgovorom sprovođenja vladavine prava.
