Fizička neaktivnost svake godine uzrokuje 3-5 miliona smrtnih slučajeva. Smanjenjem fizičke neaktivnosti za samo 10% do 25% ta brojka bi se smanjila na pola miliona do 1.3 miliona smrnih slučajeva.
U okviru nacionalne kampanje Teži ravnoteži održana je panel diskusija pod nazivom „Rekreativno trčanje: važnost pravilne fizičke pripreme, ishrane i hidratacije“ kao sastavni deo programa „Running EXPO Belgrade marathon – It’s running time“ u okviru 37. Beogradskog maratona.
Rekreativno trčanje je postalo globalni fenomen poslednjih godina, a statistike jasno pokazuju sve veći broj ljudi koji se priključuju ovoj aktivnosti. Ovaj trend rasta interesovanja za trčanjem ne samo da će se nastaviti, već će i učvrstiti svoje mesto u budućnosti. A kakvo je stanje u Srbiji? Prema istraživanju zdravlja stanovnika Srbije sprovedenog 2019. godine čak 41 odsto ispitanika je nedovoljno fizički aktivno. Čini se da problem nije samo u nedostatku vremena, već i u navikama i sedentarnom načinu života.
Manifestacije kao što je Beogradski maraton, koji godinama unazad organizuje trku zadovoljstva, privlače sve veći broj učesnika, dosežući u 2023. godini impresivnu cifru od preko 20.000 trkača. Ova masovna okupljanja ne samo da promovišu zdrav način života već i podstiču zajedništvo i motivaciju za aktivnim učešćem u fizičkim aktivnostima.
Na tribini organizovanoj pod nazivom „Rekreativno trčanje: važnost pravilne fizičke pripreme, ishrane i hidratacije“ govorili su prof. dr Marina Đelić, sa katedre medicine sporta, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Veroslava Stanković, sa Akademije strukovnih studija Beograd.
„Za trčanje polumaratona i maratona, neophodna je adekvatna fizička priprema u trajanju od nekoliko meseci. Važno je krenuti polako sa pripremama srednjeg inteziteta treninga, koji se može odrediti tako što se prati srčana frekvencija, koja treba da bude na 70-85% od maksimalne srčane frekvencije, a izračunava se tako što se od 220 oduzme broj godina trkača, pa 70-85% od te vrednosti. Nakon toga se polako povećava intezintet treninga“ – istakla je prof. dr Marina Đelić sa Katedre medicine sporta, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Kada je reč o pravilnoj hidrataciji i ishrani trkača, kako rekreativaca, tako i profesionalaca, na nju je posebno važno obratiti pažnju pre, tokom i nakon trčanja. „Sat i po do dva pre trčanja potrebno je popiti 0.5l vode, i na svakih 25 minuta je važno unositi vodu u malim gutljajima u količini od 0.2l, kao i hidrirati usnu duplju i umivati se redovno. Nakon trke potrebno je uneti 1-1.5 l oligomineralne vode ili soka od narandže kako bi se organizam hidrirao i nadoknadili se elektroliti.“ – istakla je prof. dr Veroslava Stanković i dodala da je veoma važno obratiti pažnju i na pravilnu ishranu pre, tokom i nakon trčanja. „Par dana pre trke, trkači bi trebalo da unose 60-70% ugljenih hidrata (pasta, dvopek, mahunarke, integralni pirinač dok bi unos proteina trebalo da bude u količini od 20%, a masti manje od 10% kako ne bismo dodatno opteretili organizam. Neposredno pre trke (1.5 do 2 sata) idealno je pojesti dvopek sa malo meda ili džema i malo kiselog mleka, a pola sata nakon trke odmah pojesti bananu ili pomorandžu, pa tek kasnije uzeti pravi obrok“.
Osim što poboljšava kardiovaskularno zdravlje, trčanje ima pozitivan uticaj na kvalitet sna, raspoloženje i energiju, pružajući trkačima osećaj zadovoljstva i „zanosa“. Iz tog razloga, pravilna fizička priprema, adekvatna ishrana i hidratacija postaju ključni elementi ne samo za postizanje boljih rezultata u trčanju, već i za očuvanje celokupnog zdravlja i vitalnosti.
O kampanji „Teži ravnoteži“
Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.
