foto Beta

Rođen je u Beogradu 1954. godine, gde je završio Prirodno-matematički fakultet. Na početku karijere, krajem sedamdesetih, radio je kao honorarni saradnik na nekoliko programa Radio Beograda, uglavnom u kulturi.

Od 1988. godine je radio u agenciji Tanjug. Početkom devedesetih je napustio Tanjug i prešao u Frankfurtske vesti gde je radio u spoljnopolitičkoj rubrici.
Bio je odan osnovnim principima novinarske profesije i uveren da je sloboda javne reči neprikosnovena, što ga je opredeljivalo i pri izboru i medija s kojima će prekidati saradnju, i medija u kojima će tražiti novi posao.

Na novinarskim i uredničkim poslovima u Beti dosledno se držao takvog pristupa. Kolege će ga pamtiti kao dragog i duhovitog čoveka sa kojim je bilo zadovoljstvo i raditi, i družiti se.

Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece. Ispraćaj za kremaciju je u subotu, 13. oktobra, u 12.30 na Novom groblju.

Ivan Ivačić je bio luka prijateljstva i podrške

Urednik Novinske agencije Beta Ivan Ivačić bio je prijatelj, čovek koji je i u najcrnjoj situaciji umeo da napravi štos i čovek koji je život živeo punim plućima, tako su ga danas na komemoraciji opisali njegovi saradnici.

Glavni urednik Novinske agencije Beta Dragan Janjić rekao je da je Ivačić u Beti radio 20 godina i da je bio zaslužan za podizanje audio i video servisa, da je sa kolegama delio i teškoće i radosti i da se držao profesionalnih kriterijuma.

„Ivan je bio zaista drag čovek, sa kojim je bilo zadovoljstvo družiti se, sa kojim nikada nije bilo dosadno, koji je u sebi očuvao dete što je uvek prijalo okolini. Uvek spreman da i u najtežim situacijama napravi štos“, rekao je Janjić.

Ivačićeva saradnica Amela Bičić kazala je da je on bio čovek od akcije i za akciju, koji je želeo da prodre u suštinu svakog čoveka kojeg upozna, da je uvek bio jednak i nikad iznad novinara kojima je bio šef i da nikada nije bilo neprijatno obratiti mu se zbog problema.

„Ipi je bio naš prijatelj koji je delio svoje probleme sa nama, svoje lude priče, svoja znanja i veštine (…) On je uživao i radovao se svakom našem uspehu. Za svakog mladog novinara u Beti Ivan je bio luka prijateljstva i podrške, davao je svakome šansu i hvalio svaku originalnost“, rekla je Bičić.

Ona je dodala da je njegov ulazak u redakciju „odzvanjao hodnicima“ i da je smena počinjala kada on dodje.

Ivanov sin, Petar Ivačić rekao je da je njegov otac imao 10 minuta od kuće do posla, ali da je to vreme trajalo duplo duže, jer je primećivao i beležio sitnice oko sebe, jer bi „merio vreme, korake, brojao drveće i zapisivao automobilske tablice“.

„Njemu su i te 64 godine trajale duplo duže. Imao je dug život i živeo ga punim plućima“, rekao je Petar Ivačić.