U mnogim operama klasičnog repertoara glavne teme su ljubav između dvoje ljubavnika, izdaja, ljubomora i ubistvo. Verdi koristi tehniku kontrasta ne bi li izokrenuo dramski tok te priča počinje kao komična opera, veličanstvenom zabavom u dvoru, preokrenuvši se iznenada dolaskom Monteronea u tragediju, i to samo jednom rečju prokletstvo, što je prvenstveno i trebalo da bude naslov opere.

U ovoj postavci opere „Rigoleto“ balet ima poseban tretman.

„Kao profesor na Institutu za umetničku igru puno se bavim pokretom, plesom, i sarađujući sa prvakom Baleta NP Aleksandrom Ilićem, koji je sada i koreograf, godinama radim na tome da prirodno inkorporiram balet u operu“, kaže Nikolić.

Priznaje da to nije lako, jer balet najčešće bude tek gost u jednoj ili dve operske slike.

„Ali kada se zaista organski spoje ove dve teatarske forme, rezultat je pravo osveženje i to je negde najbliže onome što se radi u Kovent gardenu“, rekao je Nikolić.

Kostim potpisuje Senka Ranisavljević, scenografiju Saša Senković, a dizajn svetla Marko Radanović.

U ansamblu su Saša Štulić, Željko R. Andrić, Darija Olajoš Čizmić, Goran Krneta, Jelena Končar, Strahinja Ðokić, Nikola Basta, Maja Andrić, Branislav Stankov, Igor Ksionžik, Marija Mitić Vasić, Vladimir Zorjan, Marija Mitić Vasić.

Učestvuju muški Hor i Orkestar Opere i Balet Srpskog narodnog pozorišta.

„Rigoleto“ je prvi put izveden u Novom Sadu 1923. godine, a od osnivanja Opere Srpskog narodnog pozorišta 1947. bilo je ukupno sedam postavki.

Poslednja postavka u režiji Voje Soldatovića bila je deset godina na repertoaru, imala je uspešna izvođenja na matičnoj sceni sve do 2013. godine i gostovala u inostranstvu, od kojih se ističe gostovanje u Kanu, marta 2006.