Tako je poslednji dogovoreni sastanak sa libijskom stranom trebalo da bude održan 21. i 22. januara, u Beogradu, ali da su predstavnici Libije prošle nedelje obavestili srpsku stranu da nisu u mogućnosti da doputuju, rekli su za Tanjug u NBS.
„Sastanak sa delegacijom trebalo je da se održi i 10. septembra 2019, ali ga je libijska strana i tada otkazala“, navode u NBS.
U Narodnoj banci Srbije su objasnili da je dug Srbije prema Libiji, gde već duže vreme traju sukobi, predmet bilateralnih pregovora na međudržavnom nivou i naglasili da razgovore i postizanje dogovora značajno otežava složena situacija u Libiji.
Tema nasleđenih dugova, uključujući i dug prema Libiji, kažu u NBS, predmet je redovnog razmatranja u saradnji Srbije sa MMF-om.
Navode i da je preporuka MMF o vraćanju duga Libiji bila navedena i u prethodnim izveštajima koji su javno dostupni.
„MMF prepoznaje kompleksnost ovog pitanja, imajući u vidu komplikovanu političku situaciju u kojoj predstavnici libijske strane, po sopstvenom priznanju, nisu u prilici da pristupe konačnom dogovoru, kao i napore srpske strane da se utvrdi pravi nivo obaveza i postigne dogovor“, kažu u NBS.
Naglašavaju da Srbija ima proaktivan pristup i više puta je izrazila spremnost da pregovara sa predstavnicima Libije i upućivala poziv za pregovore, a istovremeno i prihvatala svaki predlog libijske strane za utvrđivanje termina razgovora.
To je, dodaju, činila u cilju pokretanja pregovora na medudržavnom nivou, definisanja finansijskih uslova i modaliteta za regulisanje duga, kao i zaključenja bilateralnog sporazuma koji bi predstavljao pravni osnov za regulisanje duga Republike Srbije prema Libiji.
Prema knjigovodstvenoj evidenciji NBS, stanje duga Srbije iznosi 44,66 miliona američkih dolara, po osnovu glavnice i usaglašeno je sa Centralnom bankom Libije na dan 17. maja 2015, sa zahtevom Republike Srbije da se obustavi dalji obračun kamate, dok se ne steknu uslovi za pregovore.
Taj dug predstavlja deo duga bivše SFRJ po Sporazumu o zajmu iz 1981. koji pripada Republici Srbiji.
Po osnovu kredita odobrenih u periodu bivše SFRJ, Republika Srbija na dan 31. decembar 2019. godine duguje ukupno 1.911,17 miliona evra i to prema Svetskoj banci, Pariskom klubu poverilaca, Slovačkoj Republici i Kuvajtu.
Stanje duga Republike Srbije na dan 31. decembar 2019. prema Svetskoj banci je 652,74 miliona evra, prema PAriskom klubu poverilaca 1.000,59 miliona evra, dug prema Slovačkoj, stari klirinški dug, iznosi 6,43 miliona evra, dok je dug prema Kuvajtu 251,41 milion evra.
U 2020. godini, prema tim poveriocima, po osnovu glavnice i kamate ukupno za otplatu dospeva 241,64 miliona evra.
U NBS navode da stanje duga ne obuhvata dug prema Libiji, jer dug prema Libiji još nije regulisan.
Zbog dugogodišnjeg sukoba u Libiji, juče je, inače, u Berlinu održana konferencija, na kojoj je postignuta saglasnost da se više ne pruža vojna podrška zaraćenim stranama dok traje primirje.
U Berlinu su bili i lideri dveju zaraćenih strana, predsednik međunarodno priznate libijske vlade narodnog jedinstva Fajez al-Saradž i komandant Libijske narodne armije general Kalifa Haftar, sa kojima se, kako je rekla Angela Merkel, razgovaralo pojedinačno, „jer su razlike između njih toliko velike da trenutno ne razgovaraju međusobno“.
