Pravoslavni vernici slave Vaskrsni ponedeljak i Đurđevdan tanjug

Objavljeno: 06.05.2024. 10:46 Izmenjeno: 06.05.2024. 10:46

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vaskrsni ponedeljak, drugi dan Vaskrsa kojim počinje Svetla nedelja i jednu od najčešćih slava u Srbiji Svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan. Na Svetli ponedeljak bogosluženje je isto kao i za Vaskrs i posle vozglasa sveštenika, počinje pesmom trikratnog „Hristos voskrese“. Na jutrenju pre šestopsalmija, takođe, uvek se peva „Hristos voskrese“ […]

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vaskrsni ponedeljak, drugi dan Vaskrsa kojim počinje Svetla nedelja i jednu od najčešćih slava u Srbiji Svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan. Na Svetli ponedeljak bogosluženje je isto kao i za Vaskrs i posle vozglasa sveštenika, počinje pesmom trikratnog „Hristos voskrese“. Na jutrenju pre šestopsalmija, takođe, uvek se peva „Hristos voskrese“ tri puta i tek potom se čita šestopsalmije. Cela Svetla sedmica smatra se produžetkom jednog dana – Vaskrsa. Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva, a u mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar. Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice. Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram. U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, zadržao se običaj polivanja devojaka na vaskršnji ponedeljak, kada mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku. Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo. Vaskrsni ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak, jer po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave. Prema verovanju i običaju, taj dan je posvećen upokojenima i stoga treba otići na groblje i zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob jer je taj dan posvećen upokojenima. Drugi dan Vaskrsa je u Srbiji neradni dan. Tokom ove sedmice se ne posti sredom i petkom. Vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“ sve do Spasovdana. Srpska pravoslavna crkva danas slavi i nepokretni praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika. Prema hrišćanskom predanju, Sveti velikomučenik Georgije (Sveti Đorđe) bio je rimski vojnik poreklom iz Male Azije. Prema predanju ovaj svetitelj zaštitnik profesija, organizacija i bolesnika, rođen je 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Videvši da je otpočelo nemilosrdno istrebljavanje hrišćana, Georgije je podelio sva svoja blaga siromašnima i oslobodio svoje robove. Na jednom saboru je govorio protiv progona hrišćana, izašao pred cara i rekao da je i sam hrišćanin. Car je naredio vojnicima da ga zatvore u tamnicu. I pored strašnih mučenja, Georgije je odbio da se odrekne svoje vere. Na savet pojedinih dvorana, car je tražio od Georgija da se pokloni pred kipom boga Apolona da bi mu poštedeo život. Georgije je prišao statui Apolona i prekrstio je, našta se statua srušila, a sa njom i sve druge statue u hramu. Videvši to, žena cara Dioklecijana, carica Aleksandra viknula je:„I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu. Car Dioklecijan je potom izdao naređenje da se odrubi glava i Georgiju i carici Aleksandri. Carica Aleksandra je izdahunla na putu do mesta pogubljenja, a Georgije je posečen 23. aprila, to jest 6. maja po novom kalendaru 303. godine. Prikaz Svetog Georgija koji ubija aždaju, simbol paganstva, zasnovan je na popularnoj legendi hrišćanske mitologije – Georgije i Aždaja. Veoma je slavljen u Srba i najčešće ga nazivaju Sveti Đorđe ili Sveti Đurađ. Mnogi ga slave kao krsnu slavu. Srpska pravoslavna crkva ga slavi dva puta godišnje. Glavni praznik je Đurđevdan i praznuje se 6. maja po gregorijanskom kalendaru (23. aprila po crkvenom), a drugi je prenos moštiju i obnovljenje Hrama Svetog Georgija – Đurđic, koji se slavi 16. novembra (3. novembra po crkvenom). Na ikoni u vezi sa Đurđevdanom je sveti Georgije prikazan na konju kako ubija aždaju. Drugi prikaz je sveti Georgije kao vojnik sa kopljem u ruci. U narodu se ovakva predstava zove Đurđic i vezana je za slavu Đurđic. Običaj je da se za Đurđevdan pletu venčići od lekovitih trava, koji se bacaju u tekuću vodu. Veruje se da venčić ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet i da štiti od uroka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Ponedeljak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 20°C

Pretežno oblačno

Utorak
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 27°C
Min: 18°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana