Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je kao osnovni razlog za osnivanje ovog preduzeća naveo činjenicu da je potrebno da se izgradnjom metroa Grad bavi na dnevnom nivou, kao i da postoji zajednička Radnu grupa na nivou republike

– Preduzeće „Beogradski metro i voz“  će razvijati i graditi metro. Konačno se nalazimo pred početkom ovog posla, a izgradnja metroa je dugoročan i kompleksan posao i zahteva angažovanje svih materijalnih i kadrovskih resursa grada Beograda. Vrednost čitavog posla preko 3 milijarde evra, dok prva faza košta 1,3 milijarde evra. To je najvažniji posao koji će se obavljati u narednim decenijama – poručio je Vesić.
On je dodao da se približavamo izgradnje metroa što je istorijski trenutak za Beograd.

– Planirane su dve linije metroa, prva od Žarkova i Železnika do Mirijeva, ali u prvoj fazi samo do Karaburme. Druga linija planirana je od Ustaničke do Zemuna, s tim da će jedan krak te linije ići prema Ulici Jurija Gagarina. Prva linija će biti duga 22 kilometra, u prvoj fazi će dužina iznositi  17 kilometara, dok će druga biti duga oko 20 kilometara. Istovremeno radimo na širenju gradskih železnica, pa će BG voz će zajedno sa metroom biti jedinstven sistem. Beogradski metro će podrazumevati i BG voz, koji trenutno saobraća na dve linije, ali je pored toga planirana još jedna linija koja će povezati Surčin i Aerodorom Nikola Tesla, dok će druga „spojiti“  Žarkovo i Karaburmu. Postoje planovi za otvaranje linija za Lazarevac i Mladenovac, a onog časa kada Lazarevac i Mladenovac povežemo sa centrom grada, možemo da kažemo da su stanovnici tih opština ravnopravni sa ostalim stanovnicima Beograda – rekao je Vesić.

On je precizirao da će u skladu sa zakonom biti određen i vršilac dužnosti direkretora, Stanko Kantar, koji se 10 godina bavi razvojem gradske železnice, a osmislio je i realizovao proejkat Bg voza i u  poslednje četiri godine vodio projekat izgradnje beogradskog metroa.

– Naš plan je da izgradnju prvog dela prve faze počnemo 2020. godine i već sutra se sastajemo sa predstavnicima kompanije „Ežis“, koja vrši projektovanje i trebalo bi da završe do aprila. Metro sistem koji se širi i koji će raditi naredne generacije – zaključio je zamenik gradonačelnika.

Povlačenje plastičnih kesa – ekološka prekretnica za Grad Beograd

Odbornici Skupštine grada usvojili su Odluku o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić istakao je da je u pitanju jedan od istorijskih trenutaka za Grad Beograd, a povod za donošenje ove odluke je Zakon o upravljanju otpadom, koji je donela Vlada Republike Srbije.

– Želimo da uredimo način na koji će maloprodajni objekti koristiti plastične kese. Takođe, važno je što ova odluka stupa na snagu 1. januara 2020. godine, što znači da dajemo rok nešto duži od 15 meseci, da maloprodajni lanci reše ovaj problem, odnosno da se prilagode. Planiramo i besplatnu podelu cegera širom grada – rekao je Vesić.

On je rekao da Grad sa Vladom RS razmenjuje ideje o donošenju niza podzakonskih akata, kako bi se ovaj problem rešio i van maloprodajnih objekata.

– Grad snažno stoji iza ove odluke jer se ona tiče zaštite životne sredine. Biće još odluka kojima želimo da utičemo na stepen zaštite životne sredine. Širimo pešačke zone, kupujemo električne autobuse i sve ovo je deo široke politike koju grad zastupa – dodao je zamenik gradonačelnika.

Prema njegovim rečima, sa Vladom Republike Srbije razgovara se i o izmenama Zakona o upravljanju otpadom, kako bi se u potpunosti rešio ovaj problem.

– Vreme je da Srbija počne da se bavi ovom problematikom onako kako se to radi u razvijenijim državama. Odluka o naplaćivanju plastičnih kesa u maloprodajnim objektima smanjila je promet plastičnih kesa za 60 odsto. Razgovaramo i sa maloprodajnim lancima o tome kako će se ova odluka odraziti na njihovo poslovanje – zaključio je Vesić.

Na današnjoj sednici usvojen je i Zaključak kojim se osuđuje govor mržnje odbornika Saveza za Srbiju Željka Veselinovića.

Odgovorna socijalna politika

Protekle radne godine u beogradskim vrtićima besplatno je boravilo 5.839 dece, za šta je Grad Beograd izdvojio oko 1,9 milijardi dinara, izjavio je danas gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak.

– To je oko 320 dece više u odnosu na godinu ranije i nastavićemo dalje sa socijalnom politikom snažnije podrške onima kojima je pomoć potrebna – rekao je Gak u Skupštini Grada Beograda.

On je, obrazlažući Odluku o pravima deteta u oblasti finansijske podrške porodici sa decom na teritoriji Grada Beograda, istakao da je njen cilj da omogući besplatan boravak u vrtićima i deci koja ovo pravo nisu ostvarila iz sredstava budžeta Republike Srbije.

Odluka, prema rečima Gaka, omogućava besplatan boravak u vrtiću svakom trećem i narednom detetu u porodici, deci bez roditeljskog staranja u starateljskim i hraniteljskim porodicama koje ne ispunjavaju uslove za dečji dodatak, deci sa smetnjama u razvoju, deci sa invaliditetom, nezavisno od materijalnog položaja roditelja.

Ove kategorije dece imace pravo i na besplatan odmor i rekreaciju jednom godišnje u organizaciji predškolske ustanove u kojoj borave, u ustanovama Centra dečjih letovališta i odmarališta.

Odlukom su, poručio je Gak, prvi put obuhvaćena i deca koja borave u sigurnim kućama u Beogradu. Takođe, deca iz materijalno ugroženih porodica plaćaće umanjenu cenu vrtića za 50 odsto.

– Ne postoji bolji način od ovoga da Grad pokaže kako se vodi odgovorna socijalna politika – rekao je Gak.

Skupština grada imenovala direktore i v.d. direktore

Skupština grada Beograda donela je rešenja o razrešenju i imenovanju direktora i v.d. direktora u jednom broju preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad Beograd.

Umesto dugogodišnjeg direktora Gorana Aleksića, vršilac dužnosti direktora „Beogradskih elektrana” biće Rade Basta, na čelo JKP „Infostan tehnologije” će umesto Marka Mitića biti postavljen v.d. direktora Strahinja Danilović, dok će GSP „Beograd” zvanično umesto Željka Milkovića preuzeti kao vršilac dužnosti direktora Radiša Momčilović.

Na funkciju v.d. direktora JP „Hipodroma Beograd” došao je Risto Kostov, koji će na ovoj funkciji zameniti Veljka Rosića, a dosadašnjeg direktora JKP „Gradska čistoća” Miroslava Bogdanovića zameniće Marko Popadić.

JKP „Gradske pijace” u naredne četiri godine vodiće Bojan Bajagić, a na čelu JKP „Zelenilo – Beograd” i JKP „Beograd-put” ostaju Slobodan Stanojević i Ivan Tejić. Takođe, na funkciji direktora JKP „Parking servis” ostaje Andrija Čupković, a čelno mesto u JKP „Pogrebne usluge” zadržao je Dragan Baltovski. Dosadašnji vršilac dužnosti direktora JP „Gradsko stambeno” Vladimir Brašić imenovan je za direktora ovog preduzeća. Na čelu JKP „Javno osvetljenje” ostaje Aleksandar Cincar-Poposki, dok na funkciju v.d. direktora „Gradskog centra za fizičku kulturu” dolazi Vladimir Janković.

Vršilac dužnosti direktora JVP „Beogradvode” ostaje Nenad Đinđić, a funkciju direktora JP „Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda” zadržao je Branislav Popović.

Ulica Janisu Janulisu i skulpture Olge Jevrić na Topličinom vencu

Odbornici Skupštine grada usvojili su rešenje o dodeli naziva ulice Janisu Janulisu na Voždovcu, kao i Odluku o postavljanju osam skulptura Olge Jevrić na Topličinom vencu. Takođe i Rešenje o obrazovanju odbora za postavljenje spomenika Dijani Budisavljević.

Zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović rekla je da su ove odluke važne za Beograd i Beograđane.

– Reč je o ljudima koji su mnogo učinili za Srbiju i red je da im se odužio. Postavljanje skulptura Olge Jevrić na Topličinom vencu oplemeniće ovaj javni prostor, ujedno predstavlja i jedan način da posetiocima predstavi deo umetničkog opusa jedne od najvećih likovnih autorki- rekla je Radulović, podsetivši da se Topličin venac uređuje po zamisli svetski poznatog arhitekte Borisa Podreke.

Radulović se osvrnula na zasluge Janisa Janulisa koji je 1916. godine nesebično pomogao srpskoj vojsci, koja je bila na Krfu. On je poklonio svoju zemlju da na njoj naša armija podigne logor.

Obrazovan je i Odbor za podizanje spomenika Dijani Budisavljević, a njim će presedavati zamenik gradonačelnika Goran Vesić. U Odboru su još ministar kulture Vladan Vukosavljević, Jasmina Mitrović Marić, Andrea Radulović, Olivera Vučković, Milenko Čekić i Milan Koljanin.

Odbornici Skupštine grada usvojili su na današnjoj sednici izmene i dopune regionalnog prostornog plana administrativnog područja grada Beograda. Izmene i dopune RPP-a su deo postupka održavanja i obnavljanja urbanističkih i prostornih planova u Beogradu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Povod za novu izmenu i dopunu su formiranje informacione osnove potrebne za sistemsko praćenje i unapređenje saobraćajnog sistema, kao i stvaranje mogućnosti da se korišćenjem SMART plana i transportnog modela Beograda kao baznog alata vrše provere stanja saobraćajnog sistema grada, istakla je Svetlana Jovičinac iz Sekretarijata za urbanizam.

Usvojen je i Plan detaljne regulacije privredne zone između saobraćajnice SMT, Pančevačkog puta i Dunava, Gradska opština Palilula. Cilj izrade ovog Plana u najširem smislu je da se kroz sagledavanje prostornih mogućnosti predmetne lokacije, njenog neposrednog i šireg okruženja, optimalno iskoriste mogućnosti ovog prostora i omogući efikasnije korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

Odbornici su usvojili i Plan detaljne regulacije dela Višnjičke Banje, između Ulica Slanački put i Drvarske česme, gradska opština Palilula, 1. faza, kao i Plan detaljne regulacije dela privredne zone zapadno od naselja Dobanovci, gradska opština Surčin.

Usvojen je i Plan detaljne regulacije  postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i privodne infrastrukture u Sopotu, gradska opština Sopot i Plan detaljne regulacije  za stanicu za snabdevanje gorivom na katastarskoj parceli 5089/8 KO Novi Beograd. Odbornici su usvojili i  Plan detaljne regulacije  sanitarne deponije Vinča, gradska opština Grocka.

Odbornici su usvojili predlog odluke o prihvatanju Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju, kao i Rešenje o izmeni rešenja o davanju na korišćenje mreže za distribuciju toplotne energije JKP Beogradske elektrane.

Odbornici su, takođe usvojili i Odluku o izmeni odluke o promeni osnivačkog akta javnog urbanističkog preduzeća, kao i Rešenje o davanju saglasnosti na odluke o raspodeli neto dobiti iz 2017. godine jednog broja javnih preduzeća čiji je osniovač Grad Beograd.

Usvojen Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta

Odbornici su na sednici usvojili Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Beograda za 2018. godinu. Podsekretar Sekretarijata za privredu Maja Bajagić rekla je da je pravni osnov za donošenje programa sadržan u odredbama zakona o poljoprivrednom zemljištu i pravilniku o uslovima i postupku davanja u zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj sferi.

– Program je izradila komisija koja je imala 20 članova, predsednika i zamenika predsednika. Predlog programa je dostavljen komisiji za davanje mišljenja koja je dala pozitivno mišljenje 17. jula ove godine.  Saglasnost na predlog programa istog dana je dalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Za izradu ovog programa korišćeni su podaci Republičkog geodetskog zavoda i podaci službi za katastar nepokretnosti gradskih opština – rekla je Maja Bajagić.

Prema njenim rečima,  godišnji program obuhvata područje 16 gradskih opština, osim opštine Stari grad, koja ne poseduje poljoprivredno zemljište. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Beograda iznosi 44 hiljade hektara, a za davanje u zakup je predviđeno oko 22,5 hiljade hektara. Površine zemljišta koje je planirano za davanje u zakup propisane su u 15.145 javnih nadmetanja, pri čemu je prosečna površina za nadmetanje 1,46 hektara.

– Za davanje u zakup po pravu prečeg zakupa po osnovu infrastrukture planiran je 21 hektar. Za stočarstvo je planirano ukupno 909 hektara, dok je po osnovu davanja za korišćenje bez plaćanja naknade programom planirana ukupna površina od oko hiljadu hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini – rekla je Maja Bajagić.

Iz godine u godinu sve manji broj saobraćajnih nesreća

Odbornici Skupštine grada usvojili su Zaključak o usvajanju izveštaja o stanju bezbednosti saobraćaja na teritoriji Grada Beograda za 2017. godinu. Sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović podsetio je da ovaj izveštaj sekretarijat podnosi Skuštini grada treću godinu zaredom.

– Izveštaj je napravljen na osnovu podataka koje dobijamo od MUP-a, odnosno Uprave saobraćajne policije. Važno je istaći da sve naše aktivnosti koje sprovodimo u preventivnom i svakom drugom smislu, ostvarujemo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. U prethodne četiri godine se konstantno evidentira smanjenje broja poginulih na ulicama Beograda i prvi put je taj broj manji od 100, odnosno 95. Naravno da ni tim brojkama niko ne može da bude zadovoljan, jasno je da može da se uradi i više i bolje – rekao je Rafailović.

Prema njegovim rečima, Sekretarijat za saobraćaj sprovodi široki spektar aktivnosti, od onih koje Grad Beograd realizuje zajedno sa MUP-om do redovnih aktivnosti zaposlenih u sekretarijatu.

– Imali smo i veliki broj kampanja, poput onih za bezbednost pešaka, biciklista, dok se projekat „Zone škole” posebno ističe. U poslednje četiri godine tim projektom je obuhvaćeno više od 150 škola, što podrazumeva složen proces izrade i implementacije projekata na terenu. Srećom, u zonama škole tokom 2017. godine nijedno dete nije nastradalo u saobraćajnim nesrećama – zaključio je Rafailović.