Žitelji Kosova i Metohije albanske nacionalnosti danas pompezno obeležavaju 15 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti, učinjenog suprotno međunarodnom pravu i principima nepovredivosti granica suverenih država na kojima počiva stabilnost savremenog sveta.

I pored najavljenih svečanih sednica i parada u Prištini, ne može se poreći činjenica da je u međunarodno-pravnom smislu samoproglašeno „Kosovo“ do danas ostalo provizorijum i politički čardak ni na nebu ni na zemlji, nešto što je osuđeno na postojanje u prostoru između želja i realnosti.

Ralnost je da samoproglašeno Kosovo, uprkos podršci značajnog broja moćnih i uticajnih zemalja, nije i ne može da postane država, jer značajno veći deo međunarodne zajednice svestan je da bi dopuštanje jednog takvog presedana imalo katastrofalne posledice po stabilnost u svetu.

Naspram 84 države koje priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, danas je 106 zemalja koje čvrsto stoje na strani Srbije i međunarodnog prava. To što je 27 država povuklo priznanje, bilans je rada politike Beograda i predsednika Aleksandra Vučića koji odlučnom i mudrom politikom predstavlja čvrstu branu legalizaciji takozvane kosovske nezavisnosti, za razliku od onih koji su do 2012. izdejstvovali više od 100 priznanja i različitim potezima s predumišljajem, ili bez, ojačavali pozicije Prištine.

U međuvremenu, „najmlađu evropsku demokratiju“, kako samoproglašeno Kosovo nazivaju oni koji veruju u sopstvene laži, napustile su desetine hiljada ljudi, mladi su ostali bez ikakve perspektive i šanse da se zaposle, pravni i socijalni sistem je u haosu, i zato su današnje komemoracije proslava rasula, a ne uspeha.

Pitanje je zato ko od onih koji će danas učestvovati na proslavama i svečanim akademijama u Prištini zaista oseća da je takozvano „Kosovo“ išta više od puke maštarije, i ko se tamo istinski identifikuje sa izmišljenim „kosovarskim“ identitetom i plavo-žutom zastavom.

Na kraju, pored Albanaca, koji ni sami ne veruju da je samoproglašeno „Kosovo“ država, već se nadaju da je ono samo faza u procesu stvaranja velike Albanije, tamo žive i Srbi i drugi nealbanci za koje je Kosovo i Metohija bilo i ostalo neotuđivi deo Srbije za koje će se Beograd, kao i do sada, čvrsto boriti i biti uvek uz njih.