foto tanjug
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju dr Petar Petković razgovarao je sa specijalnim poverenikom Saveznog ministarstva za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije za Zapadni Balkan Johanesom Ajgnerom o ugroženoj bezbednosti i političkim problemima sa kojima se suočava srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je upozorio da je Priština nizom jednostranih i protivpravnih akata u poslednjim mesecima ugrozila godinama građenu stabilnost na terenu i elementarna ljudska prava srpskog stanovništva u pokrajini, ali i mir i bezbednost u celom regionu. U tom smislu Petković se posebno osvrnuo na sve češće fizičke nasrtaje na Srbe, podsetiši na nedavne napade na srpske dečake u Štrpcu i Klokotu, koji su se dogodili na Badnji dan i Božić, zatim na napad na petnaestogodišnjeg dečaka u Suvom Dolu, sve do pucnja na Bistričkom mostu, na vozilo u kojem su se nalazila dva Srbina, od kojih je jedan dobio prostrelnu ranu u grudnom košu.
Direktor Petar Petković je izrazio ozbiljnu zabrinost zbog odsustva reakcije Prištine na ove događaje, ali i zbog izostanka osude od strane međunarodne zajednice, što daje vetar u leđa onima koji sprovode srbomrzačku politiku u pokrajini.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je naglasio da uprkos teškoj situaciji na terenu, Beograd ostaje čvrsto opredeljen da sačuva mir u pokrajini i u regionu, istakavši da je dijalog jedini način da se pronađe kompromisno rešenje za sve probleme na relaciji Beograd-Priština. Petković je podvukao izuzetan značaj pune primene Briselskog sporazuma i sprovođenja postignutih dogovora, naglasivši da je Beograd ispunio sve do sada preuzete obaveze proistekle iz dijaloga, a da sa druge strane Priština gotovo deset godina odbija da otpočne proces formiranja Zajednice srpskih opština.
Sagovornici su se na kraju saglasili da je normalizacija odnosa u interesu ne samo građana na Kosovu i Metohiji, već i u interesu mira i stabilnosti celog regiona.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je istakao da je Austrija važan partner Srbije i zahvalio sagovorniku na aktivnoj ulozi koju njegova zemlja ima kako bi region zapadnog Balkana bio mesto prosperiteta, mira o stabilnosti.
Nasilje koje prištinski režim predvođen Aljbinom Kurtijem čini nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji najsnažniji je argument u prilog stanovištu da je Zajednica srpskih opština neophodnost i uslov opstanka našeg naroda u pokrajini, ocenio j direktor Kancelarije za KiM Petar Petković. On je naveo da je razumljiv Kurtijev otpor zahtevima da se Zajednica srpskih opština formira u skladu sa nadležnostima koje joj pripadaju, prema dogovorima postignutim u Briselu jer je ona, kako kaže, upravo i zamišljena kao sredstvo odbrane od samovolje i šovinizma albanskih političara u Prištini. „Negacija volje srpskog naroda, gaženje njegovih prava, fizičko i pravno nasilje jesu endemske pojave na Kosovu i Metohiji i problem je moguće rešiti samo suštinskom promenom odnosa Prištine prema dijalogu i postignutim sporazumima“, istakao je Petković, navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM. Naveo je da ne može biti argumenata protiv Zajednice srpskih opština posebno ne u trenutku kada se na Srbe i njihovu decu gotovo svakodnevno nasrće i puca i posebno ne od čoveka koji je, kako kaže, glavni inspirator i ideolog tog nasilja. Petković je ocenio da su Kurtijevi napadi na Zajednicu srpskih opština vrhunski cinizam jer, kako je rekao, borba srpskog naroda nije natezanje oko nekakvog amandmana u javnoj raspravi već je to borba za goli opstanak. „Uostalom Kurtijeva politika je sama po sebi negacija prava i najogoljenije nasilje i to što se on danas krije iza nabeđenih jezičkih konstrukcija samo je još jedan dokaz njegove beskrupuloznosti i političkog bezobrazluka“, naveo je Petković. On kaže da je jasno da je Kurtijeva „šovinistička ideologija pretnja miru i stabilnosti“ i dodaje da je zato formiranje Zajednice srpskih opština, onako kako je to dogovoreno u Briselu, nasušna potreba opstanka i ostanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ranije danas, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je da je jedini deo iz Briselskog sporazuma potpisanog 2013. godine, koji nije prošao takozvani kosovski ustav, formiranje Zajednice srpskih opština. „Postoje 33 briselska sporazuma i ne može jedan sporazum imati prioritet nad ostalima. Ne postoji hijerarhija u tim sporazumima. Jedino sporazum o zajednici opština nije prošao ustavni test. Poštujem poverljivost dijaloga, ali naglašavam da nijedan od ta 33 sporazuma ne može da ima hijerarhijski prioritet“, rekao je Kurti, preneo je „Reporteri“.
