Pastor je u Čurugu akcenat stavio na „reč“, jer kako kaže, ona stoji uvek na početku i na kraju.

Kao što nema rata koji nije počeo rečima, preglasnim i histeričnim, da sakriju buduće strahote, tako nema ni pomirenja bez glasno izgovorenih reči kajanja i žaljenja. Nema pomirenja bez odgovora na pitanje u ime kog cilja je čovek u ratu spreman da ubije ili pogine, šta je zločin a šta kazna u tom vremenu kada „zakoni ćute“, rekao je predsednik Pokrajinske skupštine.

Pastor je ocenio da je nastavak istorijskog pomirenja veoma važan za odnose Srbije i Mađarske, iako prošlost uznemiruje, stvara nelagodu i ne ostavlja na miru ni žrtve, ni počinioce.

Zato, pre godinu dana, kao nastavak procesa istorijskog pomirenja koji su predsednici Srbije i Mađarske započeli u junu 2013. godine na ovom istom mestu, pozvao sam da ustanovimo neku vrstu sećanja, ne samo na žrtve, već i priznanja za sve ljude koji su rizikovajući svoje živote pokušali da spasu svoje komšije, koji su bili pravednici među ljudima, kako 1942. tako i 1944. i 1945. godine, poručio je Pastor.

Racija u južnom delu Bačke 1942. godine odnela je na hiljade života. Kao obrazloženje za taj genocid, snage mađarskog okupatora Mikloša Hortija iskoristile su tzv. ustanak partizana Šajkaškog odreda u Žabaljskom ritu, kod koga je pronađeno svega 17 pušaka.

Svi pripadnici tog odreda su likvidirani 4. januara kada su i krenuli zločini duž čitave Južne Bačke, a racija je trajala sve do 29. januara.

Civili, nedužni Srbi, Romi, Jevreji i svi protivnici Hortijeve strahovlade zatvarani su, mučeni i pogubljeni u Čurugu, Gospođincima, Šajkašu, Ðurđevu, Mošorinu, Titelu, Loku, Gardinovcima, Vilovu, Žablju, kao i u Bečeju, Srbobranu, Temerinu i Novom Sadu.