. (AP Photo/Fred Sierakowski)

U Deklaraciji o nestalim osobama koja je usvojena na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija u Briselu, navodi se da su se dve strane obavezale da će blisko sarađivati na identifikaciji mesta sahranjivanja i u praćenju iskopavanja, kako bi se obezbedila puna implementacija odgovarajućih obaveza u oblasti nestalih lica, kao i da će obezbediti potpun pristup pouzdanim i tačnim informacijama. U tekstu dokumenta objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) se ističe da će strane obezbediti potpun pristup pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu da se lociraju i identifikuju preostale nestale osobe u vremenskom periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. „Ovo uključuje sve materijale, beleške, naređenja, dokumenta, video zapise, audio snimke i sve druge dokumente uključujući i one sa statusom poverljivosti, u posedu institucija obe strane, relevantne za ovaj kontekst“, navodi se u Deklaraciji. Dodaje se da će strane na raspolaganje staviti svu domaću i međunarodnu dokumentaciju od značaja za utvrđivanje sudbine preostalih nestalih lica, te da će koristiti satelitske podatke, LIDAR i drugu naprednu tehnologiju u otkrivanju masovnih grobnica. Istovremeno, strane će omogućiti i podstaći aktivno angažovanje porodica nestalih lica u procesu identifikovanja njihovih sudbina i adekvatno će poštovati prava porodica nestalih osoba. U Deklaraciji se navodi da će biti osnovana Zajednička komisija kojoj predsedava Evropska unija, uz Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) kao posmatrača, „sa ciljem da se podrže napori za rešavanje sudbine preostalih nestalih osoba“. Dodaje se da je predviđeno da strane prate i podržavaju napredak koji je ostvarila Radna grupa za nestala lica preko Zajedničke komisije. „U tom kontekstu, strane će razmotriti i ažurirati Projektni zadatak i Opšti okvir Radne grupe“, navodi se u tekstu Deklaracije o nestalim osobama. Dodaje se da će operativni detalji biti dogovoreni na sledećem sastanku u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, uz posredstvo Evropske unije. U tekstu deklaracije navodi se da su se strane zajednički obavezale na navedene tacke „ističući važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih osoba, kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i podstaklo trajno pomirenje i mir“. Kako se dodaje, strane su obaveze preuzele „imajući u vidu da ova Deklaracija sledi shvatanje MKCK o nestalim licima, koje uključuje lica koja su prinudno nestala; podsećajući da će sve kategorije nestalih lica biti tretirane sa jednakim prioritetom; uvažavajući važan posao koji je obavila Radna grupa za nestala lica, kojoj predsedava MKCK; podsticanje saradnje sa drugim relevantnim akterima u oblasti nestalih lica, posebno Međunarodnom komisijom za nestala lica (ICMP); prepoznajući pitanje nestalih osoba kao humanitarno i konstatujući hitnu potrebu za dodatnim naporima da se ublaži ljudska patnja porodica“.

Direktor kancelarije za KiM Petar Petković izjavio jeu Briselu da su se Priština i Beograd usaglasili o terminu „nestali pod prinudom“ koja se tiče Deklaracije o nestalim licima, nakon dve godine opstrukcije sa prištinske strane. On je rekao da je pored teksta deklaracije priložena i potpisana izjava predsednika Srbije Aleksadnra Vučića gde su razjašnjene važne stvari u vezi sa terminom „enforced disappearance“ u deklaraciji. „Izjava potvrđuje da smo zaštitili interese Srbije. Više od dve godine Srbija insistira na usvajanju ove deklaracije, Priština vrši opstrukciju zbog termina ‘enforced disappearance’ koji je termin koji je definisan po tački dva Međunarodnom konkvencijom o prisilnom nestanku. Priština je insistirala na terminu da bi mogla da traži odgovornost Beograda kada se radi o prisilinom nestanku, mi nismo pristali, već smo se usaglasali pod terminom ‘nestali pod prinudom“, rekao je Petković novinarima u Briselu. Dodao je da to nije pravni konstrukt, već ukazuje na okolnosti pod kojima je osoba nestala. Rekao je da se 1.621 osoba, od kojih su 568 Srbi, vodi kao nestalo posle konflikta na KiM.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u priloženoj potpisanoj izjavi uz Deklaraciju o nestalim licima koja je  usvojena u Briselu naveo da termin „prinudno nestali“, koji se inače koristi u deklaraciji, nije striktno pravni termin, već da naglašava okolnosti pod kojima je neko lice nestalo, bez obzira na različite pravne kvalifikacije prema međunarodnim i nacionalnim zakonima. „Ovo pojašnjenje je dato kako bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi ili tumačenje termina ‘prinudnog nestanaka’ kao ‘prisilnog nestanaka’ koji ima jasno pravno značenje definisano Međunarodnom konvencijom za zaštitu svih lica od prisilnog nestanka (2006)“, navodi se u izjavi koju je potpisao Vučić. Dodao je da osoba može „prinudno nestati“ kao posledica dela koje je počinio pojedinac, vojska, paravojna, politička ili druga grupa ili organizacija povezana sa sukobom. Direktor kancelarije za KiM Petar Petković rekao je večeras u obraćanju medijima u Briselu da je uz Deklaraciju o nestalim osobama priloženo i pismo koje je potpisao Vučić i kojim je zaštićena država Srbija.