On je, prilikom potpisivanja ugovora sa predstavnicima republičkih i pokrajinskih saveza OSI, čiji projekti su podržani na konkursu za unapređenje položaja OSI, istakao da je ove godine povećan i budžet u te svrhe za 44 miliona dinara, koji će, kako smatra, značajno pomoći da OSI više mogu da koriste sve što treba da im bude na raspolaganju.

„Prošle godine, preko NSZ zaposleno je 5.860 OSI, što je daleko najbolji rezultat od kako NSZ postoji, zapošljava i posebno vodi evidenciju OSI. Verujemo da ćemo ove godine biti i bolji i uspešniji“, tvrdi ministar.

Napominjući da Ministarstvo ove godine hoće da se pozabavi i jednim, „pomalo zaboravljenim segmentom“, odnosno obrazovanjem osoba sa invaliditetom, posebno obrazovanjem dece sa invaliditetom, Vulin kaže da se, zajedno sa Ministarstvom prosvete, moraju obezbediti materijalni uslovi, odgovarajući programi, udžbenici, odnosno prilika da, nakon završetka školovanja, deca dobiju priliku i da se zaposle.

„Najčešće su OSI zapošljavane u oblasti koje traže srednju stručnu spremu. Veliki je nedostatak, pri zapošljavanju OSI, sa fakultetskim obrazovanjem. Poslodavci ih traže, ali nažalost, nemamo ih dovoljan broj i zato smo tu, da vršimo doobuke i prekvalifikacije, ali i da se, kroz sistem školovanja, od samog početka usmerimo na ono što OSI mogu da rade, a za šta je potrebno obrazovanje“, rekao je Vulin.

Direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom (NOOSI) Ivanka Jovanović istakla je da za njenu organizaciju potpisivanje Ugovora o finansiranju programskih aktivnosti sa Ministarstvom rada predstavlja jako važan događaj, pre svega, jer se tim sredstvima obezbeđuje redovno finansiranje programskih aktivnosti, koje sprovode na nacionalnom i na lokalnom nivou.

Objašnjava da je to čitav set različitih grupa aktivnosti namenjenih OSI različitih kategorija- fizičkog, senzornog, ili intelektualnog invaliditeta, koji se odnose i na zastupničke aktivnosti, poput uticanja na donosioce odluka za određene propise, koji su u skladu sa evropskim standardima poštovanja ljudskih prava.

„Tu su i aktivnosti koje podižu vidljivost OSI, prisustvo u javnosti, omogućuju veću pristupačnost i ostvarivanje raznih njihovih kreativnih potencijala. Tu je zdravstvo, obrazovanje, uklanjanje svih prepreka, pitanje pristupačnosti, zapravo ne postoji nijedna oblast u društvenom životu koja se ne tiče OSI, jer, sva ljudska prava treba da pripadaju i nama, a ovo je jedan od načina, da kroz te programe, mi radimo upravo na tome“, rekla je Jovanović za Tanjug.

Ističe da se pokušava da se u kontinuitetu unapređuje položaj OSI, jer to, kako smatra, zaista jeste proces, i nikada se ne može reći da je neko pitanje u potpunosti rešeno i da se više nema potrebe baviti njime.