Obeležavanje 27 godina od zločina u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici i ove godine, u organizacii Odbora Vlade RS, održano je u mestu Mijevići, u Istočnom srpskom delu Sarajeva.
Godinama već predstavnici Republike Srpske ovaj dan ne obeležavaju na mestu gde se zločin dogodio da bi se izbegle provokacije pripadnika bošnjačkih udruženja- paravojnih formacije BiH, “Zelene beretke” i ponižavanje žrtava i njihovih potomaka.
Obeležavanje, u organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, počelo je služenjem parastosa u crkvi Svetog velikomučenika Đorđa u Miljevićima.
Posle parastosa, položeni su venci kod centralnog Spomen-krsta.
U napadu paravojnih muslimanskih naoružanih formacija na pripadnike JNA 2. i 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu ubijena su 42 pripadnika JNA prilikom dogovorenog povlačenja iz zgrade komande vojne oblasti, dok je 71 ranjen, a 207 pripadnika JNA je zarobljeno.
Od 42 poginula vojnika JNA, njih 32 bili su Srbi, šestorica Hrvati, po dva Bošnjaka i Albanca.
Napadom na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj, koja se mirno povlačila iz Sarajeva, prema sporazumu i uz garanciju mirovnih snaga UN, rukovodili su tadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić i ostatak tadašnjeg rukovodstva,a bezbednost vojnika garantovao je i tadašnji predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović.
Zločin u Dobrovoljačkoj sramota je i počinilaca i političkog Sarajeva, izjavio je povodom obeležavanja ovog događaja predsednik Skupštine Republike Srpske Nedeljejko Čubrilović.
“ Nažalost, ni posle toliko godina, zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici nije doživeo sudski epilog “, rekao je Čubrilović za Srnu, a prenela je RTRS.
A na mestu na kojem se sve dogodilo u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, okupili su se pripadnici Udruženja „Zelene beretke“, koji ovaj zločin obeležavaju kao “jedan od najvažnijih dana u odbrani Sarajeva i BiH”.
Linta: Dobrovoljačka – osmišljeni ratni zločin
Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta izjavio je danas da se pre 27 godina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu desio osmišljen ratni zločin nad pripadnicima JNA.
Linta podseća da su muslimanske paravojne formacije izvršile 2. i 3. maja 1992. godine napade na Dom JNA i kolonu JNA koja se, u skladu sa dogovorom, mirno povlačila iz Sarajeva.
„Tokom mučkog i brutalnog napada na kolonu stradali su nevini vojnici JNA iako su imali čvrsto obećanje da im se ništa neće desiti. Za ovaj stravični zločin nije odgovarao niko od visokih političkih, vojnih i policijskih funkcionera tadašnje BiH iako postoje brojni materijalni dokazi“, navodi Linta u pisanoj izjavi.
To je, kaže, jedan u nizu primera da pravosudne insitucije BiH ne poštuju načela nepristrasnosti, nezavisnosti i profesionalizma već su u funkciji opravdavanja lažne i besmislne priče da su Srbi agresori, a Bošnjaci žrtve.
Linta je pozvao srpsko Tužilaštvo za ratne zločine da ponovo otvori istragu i podigne optužnice protiv nalogodavaca i izvršioca zločina u Dobrovoljačkoj ulici, jer, bez kažnjavanja odgovornih za ovaj, kao i za brojne druge ratne zločine nad Srbima, nije moguće govoriti o dobrosuđedskim odnosima između Srbije i BiH i uspostavljanju poverenja između Srba i Bošnjaka.
On dodaje da značajnu ulogu u amnestiranju zločina koje su počinile muslimanske paravojne formacije ima i Haški tribunal koji je 2003. godine odbacio slučaj „Dobrovoljačka“, jer je, kaže, netačno ocenio da je kolona JNA bila legitiman vojni cilj.
„Haški tribunal nije uzeo u obzir ključnu stvar da je postignut dogovor Komande JNA, predsednika tadašnje BiH Alije Izetbegovića, tzv. Teritorijalne odbrane BiH i predstavnika međunarodne zajednice o njihovom mirnom izlasku iz grada“, naveo je Linta.
