(Henrik Montgomery/TT News Agency via AP)

Dobitnici Nobelove nagrade za mir Aleš Beljacki, aktivista iz Belorusije, ruska organizacija za ljudska prava Memorijal i ukrajinska organizacija Centar za civilne slobode.

Švedski genetičar Svante Pebo dobitnik je Nobelove nagrade za psihologiju ili medicinu zbog njegovih otkrića u vezi sa genomima izumrlih hominina i ljudskom evolucijom, objavljeno je u Stokholmu.

Nagradu je dodelila Nobelova skupština švedskog Instituta Karolinska i novčani iznos je 10 miliona švedskih kruna, što je više od 900.000 dolara.

Nobelov komitet je saopštio da je Pebo „postigao nešto naizgled nemoguće“, kada je sekvencirao prvi genom neandertalca i otkrio da se Homo sapiens ukrštao sa neandertalcima, preneo je Si-En-En.

Dokazi za njegovo otkriće prvi put su se pojavili 2010. godine, kada je Pebo pronašao metode kako da izdvoji, sekvencira i analizira drevni DNK iz kostiju neandertalca.

Zahvaljujući njegovom radu, naučnici sada mogu da uporede genome neandertalaca sa genetskim zapisima današnjeg čoveka.

„Pebovo osnovno istraživanje dovelo je do potpuno nove naučne discipline – paleogenomike“, naveo je komitet.

Dodaje se da otkrivajući genetske razlike koje razlikuju sve žive ljude od izumrlih hominina, njegova otkrića pružaju osnovu za istraživanje onoga što nas čini jedinstvenim ljudima.

Pebo je radio kao direktor Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu u Nemačkoj od 1997. godine i počasni je naučni saradnik u londonskom Prirodnjačkom muzeju.

Nagrada za medicinu otvara sedmicu objavljivanja Nobelovih nagrada – sutra će biti za fiziku, u sredu za hemiju i u četvrtak za književnost.

Ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir biće objavljeno u petak, a za ekonomiju 10. oktobra.

Nobelova nagrada ustanovljena je da bi se odalo priznanje istaknutim ličnostima za akademska, kulturna i naučna dostignuća, a prvi put je dodeljena 1901. godine.

Prošlogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu su Dejvid DŽulijus i Ardem Patapoutian koji su otkrili receptore za temperaturu i dodir.

Dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su Alen Aspekt, Džon Klauzer, Anton Cajlinger.

Oni su dobili nagradu za eksperimente sa upletenim fotonima, pionirska istraživanja u nauci o kvantnim informacijama i uspostavljanju kršenja Belovih nejednakosti, prenosi Rojters.

Novčani iznos Nobelove nagrade je 902.000 dolara, a biće uručena 10. decembra.

Nobelovu nagradu za hemiju dele troje naučnika

Naučnici Kerolin Bertoci, Morten Meldal i Beri Šarples dobitnici su Nobelove nagrade za hemiju za 2022, prenosi Rojters.

Amerikanci Bertoci i Šarples i Danac Meldal nagrađeni su danas „za razvoj klik hemije i bioortogonalne hemije“.

Nagradu je dodelila Kraljevska švedska akademija nauka, a novčani iznos Nobelove nagrade je 915.072 dolara, navodi Rojters.

Amerikanci Bertoci i Šarples i Danac Meldal, nagrađeni su „za razvoj klik hemije i bioortogonalne hemije“.

Švedska kraljevska akademija je istakla da su ovi naučnici postigli „revoluciju u povezivanju molekula“ navodi Rojters.

Nagradu je dodelila Kraljevska švedska akademija nauka i vredna je 10 miliona švedskih kruna (915.072 dolara), prenosi Rojters.

Nobelova nagrada za hemiju prati one za medicinu i fiziku koje su objavljene ranije ove nedelje.

Ovogodišnja Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je švedskom genetičaru Svanteu Pabou, za otkrića u polju genoma izumrlih hominina i evolucije čoveka.

Nobelovu nagradu za fiziku dobili su francuski profesor Univerziteta Pari-Sakle i Politehničke škole Alen Aspekt, teoretski i eksperimentalni fizičar iz SAD DŽon F. Klauser i Austrijanac Anton Cajlinger, profesor univerziteta u Beču.

Francuskinja Ani Erno dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2022. godinu „za hrabrost i kliničku oštrinu kojom otkriva korene otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja“, saopštila je danas Švedska akademija.

Ani Erno (82) se smatra jednim od najboljih savremenih francuskih pisaca, a njen opus u najvećoj meri je autobiografskog karaktera.

Njoj je dodeljena i nagrada u iznosu od 10 miliona švedskih kruna (914.704 dolara), prenosi Rojters.

Među njenim najpoznatijim delima su „Nisam izašla iz svoje noći“, „Mesto pod suncem“, „Jednostavna strast“.

Ani Erno je bila gost Beograda 1997. godine.

Nagrade za dostignuća u nauci, književnosti i za mir ustanovljene su testamentom švedskog hemičara i inženjera Alfreda Nobela, koga je pronalazak dinamita učinio bogatim i slavnim, a dodeljuju se od 1901. godine.

Dobitinici Nobelove nagrade za ekonomiju za 2022. godinu su Amerikanci Ben Bernanke, Daglas Dajmon i Filip Dajbvig.

Trojica američkih ekonomista – Ben Bernanke, Daglas Dajmond i Filip Dibvig dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju „za istraživanje bankarstvo i finansijska kriza“, saopštila je švedska Kraljevska akademija nauka.

Nagrada, formalno poznata pod nazivom Sveriges Riksbank nagrada za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela, poslednja je od ovogodišnji Nbelovih nagrada, a dobitnici dele sumu od 10 miliona švedskih kruna.

Ben Bernanke, bivši predsednik američkih Federalnih rezervi, „pokazao je u radu iz 1983. godine na bazi statističke analize i istorijskih izvora da je upravljanje bankama dovelo do propadanja banaka što je bio mehanizam koji je relativno običnu recesiju pretvorio u depresiju tridesetih godina prošlog veka, najdramatičniju i najozbiljniju krizu na svetu koja je viđena u modernoj istoriji“, rekao je DŽon Hasler, član komiteta za Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Ovaj američki trio se tako pridružuje zvezdama kao što su Pol Krugma i Milton Fridman, koji su prethodni dobitnici ove prestižne nagrade.

Većina prethodnih laureata je takođe bila iz Sjedinjenih Država. Samo dve žene su u istoriji dobile Nobelovu nagradu za ekonomiju – Elinor Ostrom 2009. i Ester Duflo 2019. godine.

Nagrada za ekonomiju nije bila ustanovljena kao jedna od pet nagrada u zaveštanju industrijalca i pronalazača dinamita Alfreda Nobela iz 1895. godine.

Ovo priznanje je osnovala centralna banka Švedske i ono je prvi put dodeljeno 1969. godine.