Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan kao i situacija na severu Kosova i Metohije biche tema sutrašnjeg sastanka u Briselu ministara EU za evropska pitanja. „S obzirom na ovo što se dešava na Kosovu, jasno je da će ova situacija biti deo diskusije sutra na sastanku ministara za evropske poslove. Ova situacija je zabrinjavajuća za sve nas“, rekao je jedan zvaničnik EU na brifingu za novinare. On nije hteo da odgovori na pitanje da li je prisustvo kosovskih snaga na severu KiM kršenje Briselskog sporazuma. Taj zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan, takođe je dodao da situacija na terenu „malo komplikuje organizaciju događaja o želji“ Prištine da bude deo EU, ali nije izneo više pojedinosti o tome. Priština je najavila da će podneti zahtev za članstvo u Uniji 15. decembra, Evropska komisija je u oktobru objavila redovni godišnji izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana na njihovom evropskom putu i ministri će sutra doneti zaključke na osnovu ovih izveštaja. Češko predsedništvo Unijom će primiti zahtev Prištine za članstvo u EU. Izvor dodaje da se radi o dugoj proceduri i da će naredno švedsko predsedništvo Unijom da radi na tome. Zahtev za članstvo će od Prištine primiti češki ministar za evropske poslove Mikulaš Bek, objasnio je izvor Tanjuga. U nacrt dokumenta o Zapadnom Balkanu koji će ministri usvojiti na sutrašnjem sastanku, a u koji je Tanjug imao uvid, tačka posvećena dijalogu između Beograda i Prištine je prazna i biće popunjena pre samog početka ministarskog susreta, najverovatnije večeras kada se sastaju ambasadori EU a možda tek pred samit EU lidera 15 i 16 decembra, u zavisnosti od razvoja događaja na severu KiM. Visoki evropski funkcioner je izjavio da su zaključci o proširenju „ključan strateški instrument EU“, da je važno da se održi stabilnost u Evropi u novoj geopolitičkoj realnosti i izrazio nadu da će ministri EU pružiti svoju potpunu podršku politici proširenja.
Ministri EU za evropska pitanja će sutra usvojiti zaključke o proširenju na Zapadni Balkan i preporučiti Srbiji da pojača usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednom politikom EU i restriktivnim merama prema Rusiji kao „pitanje od najvećeg prioriteta“. U nacrtu zaključaka o Srbiji u koji je Tanjug imao uvid navodi se da che EU poslati poruku Srbiji da Unija „duboko žali“ što Beograd nije uveo sankcije Rusiji i „ispunio svoju obavezu“ usklađivanja sa restriktivnim merama EU. Savet EU očekuje da „Srbija ispuni svoju obavezu preuzetu u okviru pregovaračkog okvira i da pojača svoje usklađivanje sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama kao pitanje od najvećeg prioriteta“. Evropska komisija je u oktobru objavila redovni godišnji izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana na njihovom putu ka članstvu u EU i ministri će sutra doneti zaključke o svim zemljama Zapadnog Balkana na osnovu ovih izveštaja. U nacrt zaključaka, EU uzima u obzir „podršku Srbije rezolucijama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usvojenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, kao i druge relevantne korake“, ali „duboko žali zbog nazadovanja Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno neusklađivanja sa sankcijama EU protiv Rusije i Belorusije, kao i zbog njene spoljnopolitičke akcije suprotne zajedničkom pristupu EU“. Pozdravljeni su „pozitivni koraci“ Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU. „Savet naglašava potrebu da Srbija ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU. Pozdravljajući pozitivne korake koje je Srbija preduzela u ispunjavanju ove obaveze, Savet naglašava potrebu za kontinuiranim naporima u ovoj oblasti, posebno u pogledu trećih zemalja koje predstavljaju neregularnu migraciju ili bezbednosni rizik za EU“, stoji u nacrt dokumenta Da bi Srbija mogla da napreduje ka EU, Savet „podvlači da je napredak u ovim oblastima, kao i u normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom, kako je navedeno u pregovaračkom okviru, i dalje od suštinskog značaja i da će odrediti tempo pristupnih pregovora u celini“, stoji u dokumentu. U nacrtu je tačka posvećena dijalogu između Beograda i Prištine prazna i biće popunjena pre samo početka ministarskog sastanka a možda tek pred samit EU lidera 15 i 16 decembra, u zavisnosti od razvoja događaja. EU traži od Srbije da stavi fokus na „ ispunjavanje privremenih merila za poglavlja 23 i 24, uključujući sprovođenje revidiranih akcionih planova za ova poglavlja“, „poboljšati nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosuđa“, veća „politička volja i pojačani napori u borbi protiv korupcije“ i „ opipljivi i ubedljivi rezultati sa efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama, zamrzavanjem i konfiskacijom imovine stečene kriminalom, posebno u slučajevima teškog i organizovanog kriminala“. „Savet poziva Srbiju da prioritetno efikasno sprovodi svoj akcioni plan medijske strategije, poštujući slovo i duh ciljeva medijske strategije“, naglašava nacrt zaključak i dodaje da je Savet „ozbiljno zabrinut zbog nedostatka napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnosti medija, što takođe utiče na mogućnosti birača da donesu potpuno informisane izborne odluke“.
