Milatović:Došao je kraj mračnog režima, vreme je napretka tanjug

Objavljeno: 30.03.2023. 11:32 Izmenjeno: 31.03.2023. 15:46

Svim srcem želim da vidim uspešan Bar i celu Crnu Goru i znam da ćemo zajedno uspeti u tome”, zaključio je Milatović.

Ko je Jakov Milatović koji će u nedelju stati na crtu Milu Đukanoviću

Predsednički kandidat Pokreta Evropa sad u drugom izbornom krugu u Crnoj Gori Jakov Milatović pripada plejadi mlađih crnogorskih političara, koji je u žizu političke javnosti došao ulalskom u vladu premijera Zdravka Krivokapića na mesto ministra za ekonomski razvoj. Po izglasavanju nepoverenja toj vladi, Milatović je zajedno sa bivšim ministrom finansija Milojkom Spajićem osnovao Pokret Evropa sad(PES), juna prošle godine. Rođen je u Podgorici 7. decembra 1986. godine. Oženjen je Milenom i ima troje dece – ćerke Saru i Anu, te sina Davida. Po nacionalnosti je Crnogorac, a po veroispovesti pravoslavac. Na lokalnim izborima u Crnoj Gori oktobra prošle godine PES je osvojio najveću podršku u Podgorici i najavio formiranje vlasti sa strankama pobednicama parlamentarnih izbora u avgustu 2020., a Milatović je bio viđen za gradonačelnika Glavnog grada. PES je Milatovića kandidovao za predsednika Crne Gore nakon što je Državna izborna komisija odbacila kandidaturu njegovog partijskog kolege Spajića i u prvom izbornom krugu je osvojio 28.9 odsto glasova, čime se plasirao za drugi krug. U drugom izbornom krugu će stati na crtu kandidatu DPS i aktuelnom šefu države koji se nadmeće za još jedan predsednički mandat Milu Đukanoviću. Osnovnu, srednju školu i fakultet završio je Podgorici. Bio je student generacije sa prosečnom ocenom 10, što mu je omogućilo da dobije razne stipendije za nastavak školovanja u inostranstvu. Kao stipendista američke vlade jednu studijsku godinu je proveo na Državnom univerzitetu Ilinoisa (Illinois State Universiti). Posle toga je jedan semestar slušao na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Beču (WU Wien), ovog puta kao stipendista Vlade Austrije. Evropska komisija mu je omogućila da jednu studijsku godinu provede na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza). Kao stipendista britanske vlade magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu Oksford (Oxford University). Pored formalnog obrazovanja, Milatović je pohađao i programe u organizaciji Ujedinjenih nacija u Njujorku, nemačke Fondacije Konrad Adenauer, Ambasade Crne Gore u Rimu i Kancelarije za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta u Podgorici. Pored toga, prošao je i program „Oxbridge Academic“ na Oksfordu, te brojne programe Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Londonu, Londonske škole ekonomije (LCE) i drugih. Usavršavao se i na Univerzitetu u Pekingu, Liderskoj akademiji Univerziteta Standford i Univerziteta u Beogradu. Dobitnik je brojnih priznanja, govori engleski, italijanski i španski jezik. Radio je u bankarskom sektoru u zemlji i inostranstvu, bio je deo tima za ekonomsku i političku analizu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), bavio se ekonomskom analizom regiona Jugoistočne Evrope, a potom analizom zemalja Zapadnog Balkana. Od 2018. do 2020. godine je u Bukureštu radio kao glavni ekonomski analitičar EBRD-a za Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju u Bugarsku. Autor je više stručnih radova i koautor dve knjige. Milatović i Spajić su javnosti predstavili program „Evropa sad!“ koji podrazumeva set reformiskih zakona s ciljem poboljšanja standarda građana Crne Gore, a, između ostalog, povećanje minimalne plate sa 250 na 450 evra, ukidanje doprinosa za zdravstvo, uvođenje neoporezivog dela zarade do 700 evra i progresivno oporezivanje kada je u pitanju porez na dohodak fizičkih lica i porez na profit preduzeća. Program PES-a predviđa prosečnu platu od hiljadu evra i minimalnu penziju od 450 evra, zatim nultu stopu nezaposlenosti, te insistiranje na vladavini prava i evropskim integracijama. Milatovića su u drugom krugu podržale stranke Demokratskog fronta, Demokrate Crne Gore, GP Ura, Prava Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora…

 

Zamenik predsednika i kandidat Pokreta Evropa sad Jakov Milatović je na predizbornim konvencijama u Baru i Ulcinju, uoči predsedničkih izbora u nedelju, poručio da Crna Gora ima buducnost, da je došao kraj mračnog doba režima Mila Đukanovića i da sledi vreme napretka. „Kada dođu ljudi koji će shvatiti važnost luke, poziciju, širinu i povezanost, ovaj grad će procvetati. Do sada je cvetao šverc, a učinićemo sve da procveta ekonomija“, rekao je Milatović na konvenciji u Baru. Ako je, kazao je, ovo grad sa toliko sunca, sa planinama u zaleđu, sa dve obale, sa bogatom istorijom i kulturom koja jedva čeka da bude svetu prikazana, zaista ne vidim razloga da tako i ne bude. „Želim i uradiću sve da Bar bude grad otvorenih vrata”, naveo je predsednički kandidat PES. On je rekao da je u Baru dobio podršku, što od pokreta i partija, uz naglasak koliko ceni i podršku svakog slobodnog pojedinca. Rekao je i da zna da to u Crnoj Gori nije lako, ali mu upravo ta podrška znači i govori da je ljudima dosta i da ne žele više da slušaju laži. Za svog protivkandidata Mila Đukanovića je rekao da prepoznatljivim metodama “plaši građane, plaši ljude s Jakovom Milatovićem” “Ali Crnoj Gori je dosta lažnih branitelja, jer dok su takvi na braniku Crne Gore, gorih neprijatelja Crnoj Gori ne treba”, poručio jej Milatović. Oslobođeni od straha i pritiska, kazao je, celom zemljom proneli smo zdravu viziju o Crnoj Gori. „Onu viziju u kojoj su svi njeni građani i građanke najveće bogatstvo, onu u kojoj svi jednako uživaju privilegije života u ovako lepoj zemlji“, rekao je Milatović u Ulčinju i zahvalio svima koji su, kako je kazao, odabrali ideju o opštem dobru i ponosan na istoriju koju stvaramo zajedno. “U toku predsedničkog mandata uvešću Crnu Goru u EU, a snažan ekonomski razvoj biće podstaknut i kroz valorizaciju svih potencijala ove opštine. Drago mi je da u Ulcinju znaju koliko je značajan 2. april i što ćemo ga zajednički učiniti datumom kada je režim konačno pao”, naveo je Milatović. Govoreći o promenama koje će uslediti odmah nakon 2. aprila rekao je da “gde ima nade, ima i napretka”. “Ja vidim svetlo na kraju ovog Đukanovićevog mračnog doba, vidim svetlo jer vidim ljude ispred sebe. Vidim na vašim licima nadu, a gde ima nade, sigurno da ima i napretka”, kazao je Milatović. Pozivajući građane Bara i Ulcinja da izađu na izbore u nedelju, Milatović je rekao da Crna Gora bez Đukanovića na čelu ima čemu da se nada. „Do sada verujem da sam se dokazao kao porodičan, a ne poročan čovek. Kao radan i posvećen i kao čovek koji svaki posao obavlja odgovorno i do kraja. Tako će biti i kad postanem predsednik i slobodno me držite za reč. Svim srcem želim da vidim uspešan Bar i celu Crnu Goru i znam da ćemo zajedno uspeti u tome”, zaključio je Milatović.

U Crnoj Gori će u nedelju, 2. aprila, biti održan drugi krug predsedničkih izbora u kome će se nadmetati aktuelni šef crnogorske države i kandidat DPS za još jedan mandat Milo Đukanović i kandidat Pokreta Evropa sad (PES) Jakov Milatović. Đukanović je u prvom izbornom krugu osvojio 119.673 glasova (35,37 odsto), a Jakov Milatović 97.858 glasova (28,92 odsto) glasova birača koji su izašli na izbore. Izlaznost je bila 64,06 odsto. Mandat predsednika je pet godina. Opredeljenjem između dva kandidata građani će birati između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ako pobedi, Đukanoviću će ovo biti treći mandat na poziciji predsednika Crne Gore. Kampanja uoči drugog izbornog kruga protiče u nešto oštrijem tonu u odnosu na onu uoči prvog kruga, ali za razliku od prethodne u ovoj incidenata nema. Đukanović (61) je od izborne noći nakon prvog izbornog kruga „apsolutno ubeđen“ u svoju pobedu, smatra da mu niko nije ravan, a građanima je obećao bolji standard na realnim osnovama, očuvanje građanske države i članstvo u EU u narednih pet godina. Dobar deo Đukanovićevih obraćanja u kampanji bio je posvećen Srbiji, njenom navodnom uticaju na sve što se događa u Crnoj Gori s ciljem da je destabilizuje, širenju tzv. „srpskog sveta“ i pokušajima, kako je kazao, da vlada zemljama regiona – Crnom Gorom, BiH, Severnom Makedonijom i tzv. Kosovom. Smatra da je međunarodna zajednica blagonaklona prema zvaničnom Beogradu, posebno u dijalogu sa Prištinom. Rekao je i da Srbija ne bi mogla da podnese ulazak Crne Gore u Evropsku uniju. Svog protivkandidata je okarakterisao kao kandidata druge države, odnosno Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Kandidaturu Đukanovića su podržale stranke, tradicionalni partneri njegovog DPS – SDP, LP, članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Denis Bećirović, kao grupa intelektualaca iz regiona među kojima su Sonja Biserko, Nenad Čanak, Davor Đenero, Veljko Bulajić… Milatović (36), kandidat PES-a, je kao i Đukanović ekonomista, bio je ministar ekonomskog razvoja u vladi Zdravka Krivokapića, kada je i počeo da se bavi politikom, posle 30. avgusta 2020. godine, kada je pobedila koalicija stranaka na vlasti u Crnoj Gori, a Đukanovićev DPS prvi put prešao u opoziciju. U izbornoj noći nakon prvog izbornog kruga rekao je da su predsednički izbori prekretnica i da će u drugom krugu Đukanovića poslati u političku penziju. Građane je u kampanji pitao „da li žele još pet Milovih godina“. Obećao im je izlazak iz mraka Đukanovićevog režima, obračun sa kriminalom i korupcijom i prosperitet Crne Gore. Dok Đukanović u drugom krugu tipuje na glasove iz dijaspore, Milatović je u otvorenom pismu dijaspori poručio da treba da glasaju, ali da pritom imaju na umu razloge koji su ih tokom Đukanovićeve vlasti, kao i njega u jednom trenutku, primorali da napustili Crnu Goru. Za razliku od Đukanovića sa Srbijom želi da razvija najbolje susedske odnose. Milatovića su podržale sve stranke pobedničke koalicije iz avgusta 2020.:Demokratski front, Demokrate, Prava, kao i Ujedinjena Crna Gora i koalicija Crno na bijelo koju čine stranke okupljene oko GP Ura. Đukanovićev poraz u nedelju značio bi konačan kraj DPS, koji je na čelu sa njim vladao u kontinuitetu duže od tri decenije, jer nakon poraza na parlamentarnim izborima 2020., ova stranka je poražena i u 20 od 25 crnogorskih gradova i opština na oktobarskim lokalnim izborima. Đukanović je na vlast došao 1989. godine na krilima tzv. Antibirokratske revolucije i srpskog nacionalizma koji je predvodio Slobodan Milošević, čiji je potom bio jedan od najpouzdanijih saradnika. Analitičari u regionu u velikom broju smatraju, da će se odlaskom Đukanovića otvoriti put ka bržem približavanju Crne Gore ka članstvu u EU, pošto je trenutno zaustavljen i blokiran upravo zbog poteza koje je povlačio aktuelni šef države. Smatraju i da od 2. aprila u Crnoj Gori otpočinje post-Đukanovićevska era.

Predsednički kandidat Pokreta „Evropa sad“ Jakov Milatović poručio je da građani Crne Gore na izborima 2. aprila odlučuju između prošlosti „sa podelama i siromaštvom“ i budućnosti sa „novim, ekonomskim i evropskim razvojem zemlje“. Jedan od glavnih ciljeva, prema Milatoviću, treba da bude ulazak Crne Gore u Evropsku uniju, a naglasio je i da sve veze za zemljama Zapadnog Balkana treba snažno unapređivati. „Moramo da postanemo članica Evropske unije i da, umesto ovih 30-40 miliona evra godišnje, imamo pristup 200-300 miliona evra godišnje. Za Crnu Goru 2. april je istorijski dan, kada ćemo svi zajedno u prošlost poslati politike podela, siromašta i svih stvari koje su bile loše proteklih 30 godina, a otvoriti vrata novom, ekonomskom i evropskom razvoju Crne Gore“, istakao je Milatović tokom gostovanja na RTCG. On je ocenio da je njegov rezultat iz prvog kruga bio „izvanredan“ i “ posledica dobre kampanje, dobrih poruka okrenutih budućnosti“ kao i da očekuje pobedu u drugom krugu. Milatović je izjavio da će građani koji su podržali kandidate parlamentarne većine u prvom krugu, u drugom podržati zajedničku „borbu proziv dosadašnjeg režima“. Naglasio je da je aktuelni predsednik i njegov protivkandidat Milo Đukanović 30 godina upravljao zemljom, a da „ništa nije uradio, osim raubovanja državnog i društvenog, i stavljanja u privatne džepove svoje i jedne male grupe oko sebe“. „Neverovatno je licemerno da čovek koji je svojim pogubnim politikama naterao preko 100.000 ljudi iz Crne Gore da postanu dijaspora, da sad te iste ljude trenira kao rezervoare glasova“, poručio je Milatović. Na pitanje o eventualnom mešanju drugih zemalja u izborne procese u Crnoj Gori, Milatović je naveo da primećuje „da Đukanoviću dolazi podrška od određenih ljudi iz regiona“. On je rekao i da građani Crne Gore „znaju šta im najbolje treba“, kao i da su „neke podele i trzavice između zemalja u regionu prevaziđene“ i da su potrebne „pomirljive poruke i infrastrukturni projekti na zajedničkom putu ka EU.“ Kandidat „Evrope sad“ rekao je da njegov protivkandidat u drugom krugu priča „samo o svetovima“. „Ja o platama i ekonomiji, Đukanović o svetovima, ne ume o ničem drugom da priča. Upravo zbog njega smo 13 godina zemlja koja pregovara sa EU, zemlje koje su veličine Crne Gore, poput Slovačke, završavale su EU proces za par godina. Đukanoviću nije bilo u interesu da Crna Gora postane deo EU. Taj čovek nas 30 godina vraća u neke svetove i stalno pravi neke podele, prvo je proterivao iz zemlje Bošnjake. Jesam li ja sa tri godine proterivao iz Bukovice? Pa je na red došla diskriminacija liberala, pa Albanaca, pa na kraju Srba.“ Poručio je da se mora završiti auto-put ka Srbiji, Jadransko-jonski put, kao i da Crna Gora mora da postane članica EU i da godišnje ima pristup 200-300 miliona evra, kako bi „dostigla barem životni standard koji je trenutno u Hrvatskoj “ Kao najvažniji prioritet istakao je spoljno-politički i naglasio da sve veze za zemljama Zapadnog Balkana treba snažno unapređivati. „Mislim na Ceftu, Berlinski proces, pozdravljam i inicijative koje dolaze od zemalja Zapadnog Balkana. Imamo granice koje vrlo često uz trošenje vremena i novca stvaraju problem građanima, posebno u pograničnim mestima. Nemamo više vremena za gubljenje, nas su vodli ljudi koji su fakultet završavali sa šesticama, previše krali. Crna Gora više nema vremena za to“, poručio je Milatović.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Vedro

Trenutna temperatura 21°C

Vedro

Sreda
Pretežno sunčano

Max: 27°C
Min: 15°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana