„Šta god ko govorio, žene danas nisu ravnopravne i potrebno je da i kroz ovaj zakon stvaramo uslove da u našem društvu i žene i muškarci imaju jednake šanse. Žene u većem broju završe fakultet, sa višim prosecima, a teže se zapošljavaju. Žene koje žive na selu praktično rade da bi jele i spavale jer se uglavnom bave neplaćenim radom i svaka treća žena u ruralnim područjima nema pravo na penziju“, ukazala je Mihailović gostujući na Studiju B.

Dodaje da su žene mnogo više bile opterećene i zbog pandemije kovid-19, kako zbog toga što žene čine većinu zaposlenih u zdravstvu, tako i zbog većih obaveza u domaćinstvu i nezi članova porodice.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti treba da omogući da niko više ne može da uz biografiju za posao traži i sliku, niti da je pita da li planira brak ili rađanje dece, navodi ministarka.

Takođe, kompanije će imati obavezu da imaju određeni procenat žena u upravljačkim telima, kvote su neophodne, barem u početku, kako bi tu situacija počela da se menja, jer bi trebalo da imamo više žena i tamo gde se odlučuje o novcu, ističe ministarka.

Mihajlović je kazala da o svemu što je urađeno prethodnih godina u oblasti rodne ravnopravnosti govori i to što se veći broj žena odlučuje da prijavi nasilje.

„Naši zakoni su zaista dobri u ovoj oblasti i to ne tvrdimo samo mi, već kažu i u svetu, urađene su dodatne obuke za zaposlene u policiji i socijalnim službama kako bi se senzibilisali za problem porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Ipak, i dalje imamo problem s tim da mnogo ljudi i dalje okreće glavu kad se susretnu sa nasiljem, umesto da ga prijave i to je ono na čemu mora više da se radi”, zaključila je Mihajlović.