Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da početak grejne sezone neće kasniti i da su obezbeđene dovoljne količine energenata, kao i da je država spremna da reaguje ako dođe do problema u snabdevanju u Evropi, kao posledica krize i rata u Ukrajini.

„U ovom trenutku ima svega dovoljno, beogradske elektrane imaju dovoljno gasa i mazuta, kao što su i sve druge toplane u Srbiji obezbedile energente, a dodatno postoje i rezerve mazuta u slučaju da bude potrebna supstitucija drugih energenata“, rekla je Mihajlovićeva.

Ono što može da se eventualno pojavi kao problem, to je da ne dobijamo dovoljne količine gasa dnevno iz Balkanskog toka, u kom slučaju se kreće u sprovođenje kriznih planova i supstituciju drugim energentima“, navela je Mihajlovića za Hepi, saopštilo je ministarstvo.

Kako kaže, drugi mogući problem je da količine električne energije u Evropi ne budu dovoljne, s obzirom na to da ćemo tokom zime sigurno morati da uvozimo 15-25 odsto svojih potreba za električnom energijom.

„Tu postoje stvari na koje ne možemo da utičemo, kao što je uništavanje elektro-energetskog sistema Ukrajine koje vodi celu Evropu u dodatnu nesigurnost ne samo kad je pitanje cena električne energije, nego i u moguće nestašice”, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je dodala da će manjoj potrošnji električne energije tokom zime doprineti i sprovođenje mera ušteda u zimskom periodu.

„Najrevnosnije su bile lokalne samouprave, koje su napravile planove da do marta uštede oko 15 odsto potrošnje energije u odnosu na period od pre godinu dana, uglavnom kroz uštede na javnom osvetljenju i potrošnji u javnim zgradama. Slične su procene i kod državne uprave, dok su javna preduzeća predvidela uštede od oko sedam odsto, EPS oko 3,5 odsto, i sa njima planiramo još da razgovaramo jer verujemo da mogu da uštede i više“, navela je Mihajlovićeva.

Govoreći o snabdevanju gasom, Mihajlovićeva je rekla da je skladište u Banatskom Dvoru napunjeno u srpskom delu i prilično napunjeno u delu kojim upravlja ruski Gasprom.

„Takođe, u Mađarskoj je do sada uskladišteno oko 380 miliona kubnih metara gasa, a očekuje se da uskoro bude i punih 500 miliona kubnih metara. Balkanskim tokom smo do 1. oktobra dobijali tri do četiri miliona kubnih metara gasa dnevno, sada dobijamo oko šest miliona kubnih metara, a u dogovoru sa ruskom stranom ići ćemo i na osam miliona kubnih metara gasa, u zavisnosti od potreba TE-TO“, rekla je potpredsednica vlade.

Ona je dodala da su ukupne rezerve ostalih energenata trenutno na nivou od oko dva meseca, da je mazut obezbeđen do kraja grejne sezone, kao i da je plan da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata dodatno povećaju tako da mogu da pokriju i 90 dana.

Mihajlovićeva je rekla da nije ugroženo snabdevanje sirovom naftom Jadranskim nafotovodom, s tim da će se u skladu sa sankcijama EU prema Ruskoj Federaciji uskoro preći samo na uvoz nafte koja nije poreklom iz Rusije.

„Može da bude problema na svetskom tržištu, da dođe do pada količine nafte koja je u ponudi zbog odluke OPEK, a time i do viših cena, ali kad je reč o uvozu nafte u Srbiju, on u ovom trenutku nije ugrožen“, naglasila je potpredsednica vlade.

Srbija da se opredeli za pet ili šest ključnih projekata

Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da Srbija za dugoročnu energetsku stabilnost treba da se opredeli za pet do šest ključnih investicionih projekata koje će postaviti kao prioritet.

„Jedini veliki energetski kapacitet koji je Srbija izgradila u proteklih 30 godina je gasovod Balkanski tok, a drugi će biti gasovod Niš-Dimitrovgrad, koji će omogućiti da gas kupujemo od različitih snabdevača“, rekla je Mihajlovićeva.

Kaže da iako mnogo novca odlazi na obezbeđivanje energetske sigurnosti i sada u krizi, moramo da razmišljamo i o projektima koji će nam obezbediti energetsku sigurnost u narednih 30 godina.

To se odnosi i na diverzifikaciju snabdevanja gasom i naftom, ali je pre svega važno za elektroenergetski sektor, gde za razliku od gasa i nafte možemo biti energetski nezavisni, ali samo uz nove investicije, rekla je Mihajlovićeva gostujući na Hepiju, saopštilo je ministarstvo.

„Pored gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, koja će biti završena naredne godine, u narednom periodu pokušaćemo da obezbedimo i alternativne rute za snabdevanje sirovom naftom. Jedna mogućnost je priključivanje na naftovod Družba preko Mađarske, kojim se transporuje samo ruska nafta, a postoji i opcija koja je skuplja, ali koja daje mogućnost da nabavljamo sve vrste nafte, a to je gradnja naftovoda kojim bi se rafinerija u Pančevu povezala sa lukom Drač, a preko Severne Makedonije“, rekla je ministarka.

Govoreći o elektroeneretskom sektoru, potpredsednica vlade je rekla da se najbrže do novih kapacita može doći gradnjom solarnih elektrana i vetroelektrana, koje EPS može da gradi zajedno sa strateškim partnerima, tako da bude većinski vlasnik projekta i da se struja koja se proizvede prvo iskoristi za potrebe Srbije, a da se višak izvozi.

Mihajlovićeva je rekla da postoji zainteresovanost američkih kompanija i za gradnju RHE Ðerdap 3, koja će biti prva hibridna reverzibilna hidroelektrana.

„Ukupni kapacitet te elektrane bi mogao da ide do 2.400 megavata, tako da oko 2.000 megavata bude hidroelektrana, a po 200 megavata da budu solarne elektrane i vetroelektrane. Ako projekat bude napredovao, verujem da je moguće da iduće godine imamo određene ugovore, tehničku dokumentaciju i da počnemo radove kako bismo deo kapaciteta imali na mreži do 2025. godine“, rekla je potpredsednica vlade.

Ona je dodala da je važno da se više ulaže i u prenosnu i distributivnu mrežu kako bi se njihov razvoj uskladio sa gradnjom novih elektrana, kao i zbog veće pouzdanosti u snabdevanju i smanjenja gubitaka u distributivnom sistemu.