Ministar finansija Siniša Mali najavio je strategiju za razvoj EPS-a do kraja maja i rekao da nema govora o privatizaciji Elektroprivrede Srbije (EPS), jer on mora da bude prava lokomotiva razvoja Srbije. Ministar je ukazao je da je rat u Ukrajini pokazao sve manjkavosti energetskog sistema u Evropi. Nakon dvonedeljnih razgovora sa predstavnicima MMF-a u okviru prve revizije aktuelnog Stend-baj aranžmana sa Srbijom, koji se sprovodi od decembra 2022. ocenjeno je da je srpska privreda pokazala otpornost u vrlo nepovoljnim uslovima, da su makroekonomski rezultati u okviru programa odlični a da program strukturnih reformi dobro napreduje, prenosi RTS. Takve ocene su i uslov da Odbor direktora MMF-a u junu odobri prvu reviziju aranžmana. Kako se navodi, fond je sugerisao da je i u narednom periodu neophodna kombinacija politika za obuzdavanje inflacije, rezervi za krizu, restrukturiranje javnih preduzeća kao i fiskalni prostor za dodatne javne investicije. Važan deo aranžmana sa fondom ali i prioritet Vlade je restrukturiranje energetskog sektora. Gostujući u Dnevniku RTS-a ministar finansija Siniša Mali rekao je da je strategija važna. „Prošle godine kad je krenuo sukob u Ukrajini videlo se koliko je bitan jak energetski sektor. Izlazimo sa projektom do kraja maja šta treba da uložimo“, istakao je Mali. Kako je rekao, do 2030. godine veliki deo proizvodnje energije treba da bude iz obnovljivih izvora. „Nema govora o privatizaciji EPS-a. On mora da bude prava lokomotiva razvoja Srbije“, istakao je ministar Mali.
Nakon dvonedeljnih analiza svih aspekata naše ekonomije, rezultata i planova koje imamo, Srbija je od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila pozitivne ocene reformi i reformske politike koju sprovodimo, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, saopštilo je resorno ministarstvo. „Naša ekonomija je ocenjena kao otpornija na krizu čak i od većih ekonomija. Rat u Ukrajini ima užasne posledice na ekonomiju čitavog sveta, ali naša ekonomija i dalje raste i to je rezultat koji je video i MMF“, rekao je Mali gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a. Istakao je da je bruto domaći proizvod u Srbiji lane porastao za 2,3 odsto, te da je u godini pre toga, ne računajući Irsku, srpska ekonomija bila najbrže rastuća ekonomija Evrope. To, kako je rekao, pokazuje i podatak da nam je BDP dostigao 60 milijardi evra, dok je on 2012. godine iznosio 33 milijarde. „BDP je duplo povećan uprkos sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji, krizi, svetskim problemima“, naglasio je Mali. Dodao je i da je MMF pohvalio udeo javnog duga Srbije u BDP-u od 51,5 odsto, što je daleko ispod Mastrihtske granice od 60 odsto, te da je prosek javnog duga zemalja Evropske unije oko 95 odsto BDP-a. „Ovakav rezultat imamo uprkos krizi, merama pomoći ukupne vrednosti od devet milijardi evra, ogromnim ulaganjima u energetiku prošle godine. To je MMF ocenio veoma pozitivno i to je još jedan pokazatelj da odgovorno vodimo ekonomsku politiku“, poručio je ministar. Osvrnuo se na trend rasta zaposlenosti na tržištu rada i ukazao da trenutno ima 436.000 zaposlenih više nego 2012. godine, kao i da je nezaposlenost od 9,4 odsto rekordno niska. „Nikada nismo imali nižu stopu nezaposlenosti, sećamo se odlično kada je 2012. godine bilo 25,9 odsto nezaposlenih“, rekao je Mali. Prema njegovim rečima, na sve ove parametre za ukupan ekonomski razvoj važne su investicije, a i tu Srbija beleži rekorde, te je prošle godine postignut nivo od 4,4 milijardi evra stranih investicija, 3,9 milijardi u godini pre nje, kao i 3,8 milijardi evra u 2020. godini. To, kako je rekao, znači, da se otvaraju nove fabrike, nova radna mesta, kao što je u nedavno otvorenoj fabrici „Kontinental“, čemu je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gde je otvoreno oko 1.400 novih radnih mesta. Istakao je da ohrabruju i ekonomski rezultati za prvi kvartal ove godine, kada je umesto planiranog deficita od 74,9 milijardi, ostvaren deficit od 26,8 milijardi, što je za oko 45 milijardi bolji rezultat od projektovanog. „To je rezultat bolje naplate prihoda, bolje kontrole troškova. Sve je to MMF analizirao, a izuzetno nam je bitna ova dobra ocena najvažnije međunarodne finansijske institucije jer nam daje kredibilitet za dalje reforme“, rekao je Mali i poručio da se Srbija u krizi odgovorno ponašala i vodila odgovornu ekonomsku politiku. On je istakao da i narednih godina očekuje ekonomski rast, ali da je sada na agendi transformacija energetskog sektora. Kako je najavio, do kraja maja će se završiti analiza energetskog sektora, tako da će se znati kolike su tačno investicije neophodne i gde. „Važno je da imamo jasnu strategiju. EPS je svakako najvažniji deo energetskog sektora, hoćemo da na pravi način rešimo sve probleme, da ovaj sistem bude bolji. To su milijarde koje treba da uložimo da budemo još efikasniji, nema govora o privatizaciji, želimo kroz transformaciju EPS-a da ceo energetski sektor reformišemo, da imamo stabilno snabdevanje energentima, da ovo preduzeće bude lokomotiva ekonomije, da doprinese rastu“, rekao je ministar. Dodao je da je cilj da 45 odsto proizvodnje EPS-a do 2030. godine bude iz obnovljivih izvora energije. Naveo je da je dogovor sa MMF-om da javne investiicje ne staju, te da nijedan projekat do sada i nije zaustavljen. Govoreći o primanjima građana, rekao je da su penzije kumulativno povećane za 20,8 odsto, minimalna zarada za 14,3 odsto, plate u javnom sektoru za 12,5 odsto. „Rast životnog standarda građana je prioritet. Cilj je da do 2025. godine prosečna plata iznosi 1.000 evra, penzija 450 evra, a mi svako obećanje ispunjavamo“, rekao je Mali.
