Odluka o iznosu minimalne cene rade u Srbiji za sledeću godinu biće doneta na sednici Vlade Srbije 14. septembra, a predlog vlade jeste da se minimalac poveća za 17,8 odsto i iznosi 47.154 dinara, odnosno 401 evro, izjavio je ministar finansija Siniša Mali. On je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije rekao da će cena radnog sata od 1. janaura biti povećana sa 230 na 271 dinar i da će biti povećan neoporezvi deo zarade sa sadašnjih 21. 712 na 25.000 dinara.

„Sa tim povećanjem će se zarade rasteretiti i imaćemo rekordno nisko opterećenja na zarade. Ono je recimo 2018. godine bilo 64 odsto, a sa rasterećenjem od 1. januara biće manje od 60 odsto i iznositi 59,9 odsto. To će motivisati poslodavce da zapošljavaju nove radnike i da one iz tzv. sive zone prebace u belu zonu“, rekao je Mali Prema njegovim rečima, minimalac će sledeće godine, kada se uzmu u obzir kretanja i projekcije inflacije, realno vredeti 13 odsto više. Uz ocenu da su vremena teška i da je u svetu na delu najveća ekonomska kriza od Drugog svetskog rata, Mali je naveo da se Vlada Srbije u donošenju odluka najviše vodi time da se očuva životni standard građana. „Bruto domaći proizvod nam raste, u prvom kvartalu je porastao za 0,9 odsto, a u drugom za 1,7 odsto, dok recimo jedna Nemačka beleži pad. Udeo javnog duga u BDP na današnji dan iznosi 50,8 odsto, a prosek u evrozoni je 91 procenat“, naveo je Mali. Kao posebno važna, izneo je dva podatka. Prvi da je u Srbiji u junu bilo zaposleno 2.310.000 radnika, a da je prosečna plata bila za 1,2 odsto veća nego pre godinu dana i iznosila je 729 evra. „Stopa zaposlenosti nam je 50,4 odsto stopa a nezaposlenosti samo 9,6 odsto. Očekujemo da ćemo u decembru dostići prosečnu platu od 840 evra, godinu dana kasnije 955, a 2025. godine prosečna plata bi trebalo da iznosi 1.000 evra, a prosečna penzija 430 do 450 evra“, rekao je Mali. Podsetio je da je juče u Skupštini Srbije usvojen rebalans budžeta za ovu godinu i da je njime, osim za povećanje plata i penzija, za kapitalne investicije, poljoprivredu, obezbeđen i novac za isplatu pomoći majkama dece do 16 godina, za šta se do sada prijavilo oko 970.000 roditelja. Predsednik Saveza sindikata Srbije i predsedavajući SES-a Ljubisav Orbović je istakao da su sindikati nezadovoljni iznosom minimalca koji je predložila Vlada Srbije, jer su se zalagali da se izjednači sa iznosom minimalne potrošačke korpe. „Ovo obećanje koje smo dobili jeste veliko, ali nismo zadovoljni njime i što nismo uspeli da izjednačimo minimalac sa minimalnom korpom. Dva sindikata koja su danas bila na sednici su to jasno rekla“, naveo je on. Predsednica UGS-a „Nezavisnost“ Čedanka Andrić je istakla da se povećanjem minimalca stalno približavamo iznosu minimalne potrošačke korpe, ali da nikako da se on i dostigne. „Mislili smo da je ova godina prava prilika za to, ali to se ipak nije desilo. Dobro je što je smanjen broj ljudi koji primaju minimalac, ali njegova isplata bi trebalo da se više kontroliše i da se minimalac plaća samo kada je firma u teškoćama, a ne da ga isplaćuju i firme koje dobro stoje, kao što se dešava“, rekla je ona. Dodale je da ponuđeni iznos povećanja nije dovoljno veliki da radniku obezbedi dostojanstven život. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković je istakao da Srbija nikada nije imala veći nivo zaposlenosti nego sada i da je recimo 2017. pokrivenost minimalne potrošačke korpe bila 62,1 odst,o a sa najnovijim povećanjem od 17,8 odsto pokrivenost će biti 89 odsto. Prema njegovim rečima, Srbija se sigurno približava tome da se minimalna zarada i minimalna korpa izjednače. „Jutros smo pre sednice Socijalno-ekonomskog saveta imali poseban sastanak koji se odnosi na zdravstvo, kome je prisustvovala i resorna ministarka Danica Grujičić. Imaćemo, verujem već početkom naredne nedelje, sastanke u Vladi Srbije na najvišem nivou na teme koje su od posebnog interesa za stanje u zdravstvu i uveren sam da ćemo imati ozbiljnije pomake i rezultate“, istakao je Selaković. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je ocenio da nikada među poslodavcima nisu bile veće nedoumice koliko povećati minimalac, nego ove godine. Prema njegovim rečima, povećanje od 17,8 odsto će imati negativne implikacije, pre svega na male preduzetnike i zanatlije, posebno u unutrašnjosti, ali činjenica je da i oni žele da imaju zadovoljne radnike. „Puno nam znači povećanje neoporezivog dela zarade. To je za nas veliko rasterećenje“, rekao je Nenezić i dodao da su poslodavci generalno zadovoljni što je kurs dinara u zemlji stabilan i što im se brzo vraća PDV.