Mali: Direktori zdravstvenih ustanova vode računa o svakom dinaru tanjug

Objavljeno: 11.03.2023. 11:36 Izmenjeno: 11.03.2023. 12:57

Direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić govorila je o dosadašnjim efektima digitalizacije kao i očekivanim pomacima.

foto tanjug

Potpuno smo posvećeni jačanju našeg zdravstvenog sistema, ali očekujemo da direktori zdravstvenih ustanova preuzmu deo odgovornosti na sebe i da naši građani dobiju najbolju moguću negu i uslugu i da vodimo računa o svakom dinaru, izjavio je ministar finansija Siniša Mali. On se direktorima bolnica i kliničkih centara obratio na edukativnom skupu Digitalizacija u zdravstvu koji se održava u Beogradu. Mali je istakao da se za zdravstvo ove godine izdvaja 4,5 milijardi evra i da budžet nikad nije bilo veći, a uključuje ulaganja u opremu, domove zdravlja, bolnice, povećanje plata lekarima i medicinskim sestrama. Upozorio je da s druge strane postoje u zdravstvu problemi u visini zaliha i razlike u utrošcima kod zdravstvenih ustanova koje imaju isti broj pruženih usluga. „Sada imamo sistem koji vodi računa o svakom dinaru. Ranije možda nismo bili sigurni kakvo je robno materijalno knjivodostvo, da li postoje i kako se troše zalihe, kako se troše neki lekovi i materijal, sada sve to imamo. To sam predstavio direktorima, da vide da država vodi računa i prati šta rade. Želim da im kažem da preuzmu deo odgovornosti na sebe. Da se bave svojim poslom“, izjavio je Mali. Dodao je da je uz negu pacijenata, posao direktora da vode računa o svakom dinaru građana Srbije koji se izdvaja za zdravstvo. Podsetio se da su cene igala do uvođenja centralizovanih javnih nabavki bile razlike u ceni i po 30 puta. „Kad je erecept u pitanju, očekujem da svaki lekar prati preporuke sistema, jer se tu uštedi preko 10 miliona evra godišnje. Svaki tako ostvaren dinar niko ne traži nazad u budžet, ostaje u zdravstvu. Zbog tih ušteda imali smo mogućnost da nabavimo nove inovativne lekove, i veću količinu opreme“, rekao je on. Mali je rekao da digitalizacija u zdravatvu napreduje, kao i u drugim oblastima. „Dobro idemo, važno da i direktori bolnica i kliničkih centara razumeju svoju obavezu i odogovornost u procesu“, rekao je on. Dodao je da je posle seminara sa direktorima domova zdravlja, kojij je održan na istu temu pre više od mesec dana, postignut pomak. „Svaki od direktora i domova zdravlja je sada deo sistema. Nije im trebalo puno, mesec do mesec i po dana da se usklade i razumeju, da njihovi sektori finansija razumeju šta treba da rade i postali su deo sistema. Očekujem to sada i od tercijara i sekundara, kliničkih centara i opštih bolnica“, rekao je Mali. Dodao je da se pokušava da svaki dinar koji je bačen, koji se neracionalno koristi, bude iskorišćen racionalno u svrhu podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Direktorima bolnica i kliničkih centara obratila se i ministarka zdravlja Danica Grujičić koja je govorila o načinima racionalizacije i dizanja efikasnosti kroz digitalizaciju. „Zadatak Ministarstva je popis kompletne opreme, starost i održavanje opreme, nabavka novih aparata, i planiranje da ne dolazimo u situaciju kada jedan aparat potpuno otkaže da pacijenti moraju da idu u druge centre nego ćemo nabavljati aparate na vreme“, rekla je ministarka. Najavila da će Ministarstvo striktno voditi računa kako se aparati održavaju te da će proizvođače obaveštavati o zastupnicima i serviserima koji sporo obavljaju svoj posao. „Jako je važno da svi aparati uvek rade, da se naši pacijenti ne nerviraju. I da ne budu odlagani zato što se ne zna kada će aparat biti popravljen“, izjavila je ona. Poručila je da organizacija mora biti takva da rukovodioci za pacijenta koji se odlaže zbog toga što aparat ne radi moraju naći termine u najbližim bolnicama ili kliničkim centrima. „Opet dolazimo do toga da moramo biti umreženi. Da lekar iz primarne zdravstvene zaštite ima direktan kontakt sa kolegom u sekundarnoj i tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti“, rekla je ona. Istakla je značaj zaštite podataka za šta je preduaslov da država bude vlasnik svih softvera koji se koriste u zdravstvenim ustanovama. „To je jedini garant sigurnosti podataka“, dodala je. Grujičić kaže da su podatke za popis već prikupili od najvećeg broja zdravstvenih ustanova kao što je ranije tražen i presek starosti kadrova. „Ako imate 10 odsto ljudi koji će u penziju u narednih pet godina morate sada primiti mlade ljude i pripremiti ih. Mladima treba pružiti šansu, ko ima uslove treba da ode u penziju, ali nije svuda ista situacija. Ima gde jednostavno nema lekara, a kolege hoće da ostanu da rade u zdravstvenom sistemu, a ne privatno i to im treba omogućiti“, rekla je ona. Dodala je da se mora raditi na animiranju mladih kolega da idu da rade u unutrašnjost. Grujičić je rekla da Srbiju čekaju promena Zakona o zdravstvenom osiguranju, zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i zdravstvenoj zaštiti i različitih podzakonskih akata. „Posla ima puno, otprilike znamo kojim pravcem da idemo, jedino što moramo redefinisati rokove. Mislim da jedan deo digitalizacije moramo da završimo do kraja godine ako hoćemo dobru zaštitu podataka“, rekla je ona. Direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić govorila je o dosadašnjim efektima digitalizacije kao i očekivanim pomacima. „Nakon tri godine od početka reformi i digitalizacije smo na više od pola puta. Tek sada imamo pregled zaliha, centralizacijom nabavki rešena dugovanja zdravstvenih ustanova koja su na početku iznosila 4,9 milijardi dinara“, rekla je ona i istakla da je sada nivo dugovanja nula. Naglasila je da je efekat dosadašnjih reformi i ušteda po ereceptu iznosi milion evra mesečno, a navela je da su sprečene i nestašice pa ih nije bilo ni tokom kovida. „Sav ovaj sačuvani novac, jer nisu stvarana dugovanja, ulagao se u zdravstvo. Prošle godine na listu lekova stavljen je 81 inovativni lek što je istorijski rezultat“, rekla je ona i dodala da sve što se pravilno uštedi biće ulagano u inovativne metode i inovativne lekove. Škodrić je rekla da će ići ka tome da dnevnom nivou i postoji podatak o potrošnji po pacijentu što će biti realizovano do kraja 2024. godine. „Tada ćemo imati i na nivo republičkog fonda odnosno Ministarstva finansija, ali i na nivou svake ustanove potpuni pregled. Cilj je da onda i naši građani imaju tačan cenovnik koliko je potrošeno za sve njihove usluge na šta imaju pravo“, rekla je ona. Navela je da je jedan od glavnih preduslova paralelno formiranje i ekartona što će značiti i struci jer će na jednom mestu imati podatke o pacijentu od prevencije, preko dijagnostike do terapije. Istakla je i značaj normativa lekara i ocenila da najveće budžetiranje Fonda koje je ove godine 363 milijarde dinara nije u korelaciji i efikasnošću zdravstvenih usluga. „Cilj robno materijalnog knjigovostva je upravo da se za novac dobije najbolji kvalitet i najveća efikasnost zdravstvene zaštite što ćemo završavanjem digitalizacije u tom knjigovodstvu i uspeti do kraja 2024. godine“, rekla je ona. Kao sadašnju anomaliju navela je fakturisanje na istu osobu iste usluge analiza po više puta tokom istog dana u pojedinim zdravstvenim ustanovama. „To se neće dešavati završetkom ove digitalizacije robno-materijalnog knjigovodstva“, poručila je ona.

Vlada Srbije obrazovala je Koordinaciono telo za digitalizaciju u zdravstvenom sistemu čiji je predsednik premijerka Ana Brnabić, a potpredsednik ministarka zdravlja Danica Grujičić. U dokumentu objavljenom u Službenom glasniku navodi se da će Koordinaciono telo razmatrati pitanja, davati predloge i usmeravati rad državnih organa u domenu digitalizacije zdravstvenog sistema u Republici Srbiji. Cilj je postizanje kvalitetnije i efikasnije zdravstvene zaštite u državnom i privatnom sektoru zdravstva, kao i stvaranja povoljnih uslova za inovacije, istraživanje i razvoj u državnom i privatnom sektoru. Zadaci Koordinacionog tela su praćenje sprovođenja Programa digitalizacije zdravstva i akcionog plana, podrška stvaranju regulatornih i institucionalnih uslova za sistemski razvoj i unapređenje zdravstvenog sistema putem digitalizacije procesa rada i upravljanja. Članovi Koordinacionog tela su i ministar finansija Siniša Mali, ministarka nauke Jelena Begović, ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović te vd direktorka RFZO Sanja Škodrić, kao i vd direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Milan Latinović. Stručnu podršku Koordinacionom telu davaće Stručni tim u kome je i direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 32°C

Pretežno vedro

Petak
Sunčano

Max: 34°C
Min: 22°C

Sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana