foto tanjug
Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković obišla je radove na obnovi Centralne kule u okviru Memorijalnog centra „Staro sajmište“, povodom prve godišnjice postojanja i rada te ustanove. Gojković je čestitala predstavnicima ove ustanove kulture od neprocenjivog značaja prvu godišnjicu postojanja i rada. Istakla je da je više od sedam i po decenija ovo stratište Jevreja, Srba i Roma, mesto nedužno stradalih, mučilište i gubilište, bilo prepušteno zaboravu i zanemarivanju. Osnivanjem ustanove kulture Memorijalni centar „Staro sajmište“ i početkom radova na obnovi ovog stratišta, nakon decenija zanemarivanja Srbija je pokazala da je danas posvećena negovanju kulture sećanja. „Zahvaljujući odlučnoj inicijativi predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića učinjen je istorijski iskorak da se donošenjem Zakona o Memorijalnom centru i osnivanjem ustanove kulture, Staro Sajmište učvrsti u naše kolektivno sećanje i time oda dužno poštovanje svim žrtvama“, navela je ministarka. Ona je dodala da će Ministarstvo kulture, zalažući se za negovanje kulture sećanja, nastaviti da pruža punu podršku obnovi Centralne kule, kao simbola tog logora smrti i ukupnog Memorijalnog centra. „Pred nama su novi zadaci i odgovornosti da zajedničkim radom, znanjem i posvećenošću prostor nekadašnjeg logora pretvorimo u savremeni izložbeni, obrazovni i naučno – istraživački Centar po ugledu na najbolje primere u Evropi i svetu. To je pouzdan putokaz i čvrst dokaz našeg kolektivnog opredeljenja da se borimo protiv zaborava, diskriminacije i mržnje i da ovaj kompleks ostane opomena budućim generacijama da takvi užasi nikada ne smeju da se ponove“, naglasila je ministarka. Radovi na obnovi Centralne kule započeli su krajem jula 2022. godine, na inicijativu i u prisustvu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Prva faza radova, koja obuhvata arhitektonsko-građevinske radove na Centralnoj kuli, u vrednosti od 186 miliona dinara, završena je u skladu sa planiranim rokovima, krajem 2022. godine. Druga faza radova na obnovi Centralne kule Memorijalnog centra „Staro sajmište“ podrazumeva kompletnu obnovu objekta za šta je predviđeno 306 miliona dinara, sa rokom završetka do kraja 2023. godine, kao i nastavak radova na adaptaciji upravne zgrade ustanove u vrednosti od 30 miliona dinara. Nakon završetka rekonstrukcije Centralne kule, predviđeno je uređenje enterijera i izrada stalne postavke kao i početak radova na rekonstrukciji Italijanskog paviljona koji se takođe nalazi u ovom kompleksu. U subotu, 8.aprila vraćanje tornja na Centralnoj kuli koji je zbog radova bio demontiran u avgustu 2022. godine.
Deo tornja montiran je na Centralnoj kuli Memorijalnog centra Staro Sajmište u Beogradu. U avgustu ove godine u dva dana, tokom 24 radna sata, s dve dizalice, jedne teške 50, a druge 200 tona, kao i jedne sa korpom omogućava rad na visini 48 metara, demontiran je dotrajali toranj sa Centralne kule Starog sajmišta, težak oko 50 tona. Krinka Vidović Petrov direktorka memorijalnog centra Staro Sajmište u susretu sa novinarima objasnila je da rekonstrukcija Centralne kule teče u predviđenom roku. Ona je komentarisala navode iz peticije Nikole Radića Lucatija iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu. „Navedeno je u toj peticiji da mi rušimo Centralnu kulu Starog sajmišta radi ugradnje panoramskog lifta. Moram da na naglasim da je demontiranje tornja bilo neophodno samo iz građevinskih razloga. Nije bilo načina da se toranj sanira i sada smo došli u situaciju da montiramo potpuno nove segmente tornja koji su izrađeni na osnovu originala koji su demontirani. Na vrh tornja biće postavljen i originalni jarbol koji smo sačuvali“ kazala je Vidović Petrov. Prema njenim rrečima u celoj priči oko Memorijalnog centra Staro sajmište postoji jedna politička manifestacija koja se tiče lifta u Centralnoj kuli. „U objektu u njegovom izvornom obliku postojao je lift uz koje ide uzano stepenište. Mi ćemo u Centralnu kulu lift. Namera nam je da centralna kula postane javni izložbeni prostor i neophodno je da zbog posetilaca sa posebnim potrebama postoji taj lift kako bi oni mogli da idu sa prizemlja na gornji sprat. takođe potreban je lift i nama kako bi prenosili elemente izložbe iz prizemlja gore u izložbeni prostor i nazad. Mi smo rešili da taj lift ide do osmouganog platoa na Centralnoj kuli koji zovemo „Zvezda“. Naši posetioci će biti u prilici da izađu na taj plato i vide okolinu: Kalemegdansku tvrđavu, Muzej savremene umetnosti…Dakle nije reč o panorasmkom liftu, već o liftu u koji može da stane 5 ljudi. Nema mistifikacije“ kazala je Vidović Petrov. Za nju nema dileme da je Nemački pavliljon izgrađen naknadno u odnosu na objekte u Memorijalnom centru Staro Sajmište. „Nemačka je izgradila svoj paviljon na susednom placu i on je izgrađen 1939. godine na perifernoj lokaciji gde je 1940. godine započet i Sovjetski paviljon. Rat i bombardovanje su zaustavili izgradnju tog paviljona. U takozvanom Nemačkom paviljonu nikada nisu bili zatočeni logoraši, niti su tamo mučeni logoraši. To se dešavalo u drugim paviljonima memorijanog centra. Već 1992. godine postojao je plan da se na tom mestu spoje dve saobraćajnice, tako da nema spornih detalja u tom delu uređenja Memorijalnog centra Staro Sajmište“ kazala je Vidović Petrov. Prema njenim rečima svi memorijalni centri na svetu su državni projekti od Izraela do Poljske i SAD i Švedske. „I naš centar je državni projekat i mi imamo izuzetnu saradnju sa dve manjinske zajednice: romskom i jevrejskom“ kazala je Vidović Petrov.
