Koks: Igram u blokbasterima da bih snimio nezavisni film Tanjug

Objavljeno: 17.07.2018. 12:35 Izmenjeno: 18.07.2018. 07:42

Škotski glumac Brajan Koks, koji se proslavio ulogama u blokbasterima “Troja”, “X-Men”, “Hrabro srce”, “Bornova nadmoć”, “Planeta majmuna”, spojio je tokom svoje karijere američki film i Šekspirovo pozorište, a kaže da mu je najteže bilo da tumači Hermana Geringa, a najveća odgovornost uloga Vinston Čerčil.

Koks je gost Festivala evropskog filma Palić, a sinoć mu je uručena nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, priznanje koje, prema njegovim rečima, vrednuje čitavo njegovo putovanje tokom karijere.

“Oskar i slične nagrade ne dodeljuju se za trajanje, za sve što ste u jednom dužem periodu ostvarili. Prelazite iz projekta u projekat, neki projekti budu odlični, drugi i ne baš, ali i u njima ima nešto posebno, a ova nagrada pokriva sve to, celo moje putovanje”, rekao je Koks.

Od 1971. i uloge Lava Trockog u biografskoj drami “Nikolaj i Aleksandra” Frenklina Šefnera do 2017. i naslovne role u ostvarenju “Čerčil”Džonatana Teplickog, Koks je ostvario više od 200 uloga na filmu i televiziji.

Prvi je tumačio ulogu Hanibala Lektora u filmu “Lovac na ljude” Majkla Mana, a igrao je i u rediteljskom debiju Rejfa Fajnsa “Koriolan”, koji je sniman u Srbiji, te je Koks mesec dana proveo u Beogradu kojim je oduševljen.

Sa 14 godina pridružio se pozorištu u svom rodnom Dandiju, a osamdesetih i devedesetih igrao je Šeksprivoj kraljevskoj kompaniji i Nacionalnom teatru u Londonu, nagrađivan za uloge u komadima “Kralj Lir” i “Tit Andronik”

Kaže da je uvek bio između dve kulture, odgajan na američkom filmu i posvećen najvećem piscu engleskog jezika -Šekspiru.

“Potičem iz radničke klase. Odgajan sam na američkom filmu, jer sam bio Škot, a ne Englez, i uživali smo u američkom filmu, moji roditelji su uživali u američkom filmu. A kada se odlučite da se posvetite glumačkoj profesiji, onda počnete da obraćate pažnju na dela, na reči i bilo je neminovno da se okrenem Šekspiru”, objasnio je Koks u intervjuu Tanjugu.

Veruje da Šekspir nije bio mnogo drugačiji od njega – rođen siromašan i onda postao veliki pisac.

“Šekspira je teško zaobići i zato sam krenuo od filmske kulture pa preko Šekspirovog pozorišta, povezao ih i došao do ovoga što jesam”, istakao je Koks.

Od Trockog, preko Agamemnona u “Troji” i Germana Geringa u seriji “Nirnberg”, do Vinstona Čerčila, njegovu karijeru su obeležile uloge istorijskih ličnosti.

“Nije stvar u tome šta mene privlači kod istorijskih tema, nego kako ja privlačim istoriju. Često su mi tražili da igram istorijske ličnosti. Možda jednostavno odgovaram takvim ulogama, mislim da postoji samo nekoliko nas koji odgovaraju ulogama istorijskih ličnosti”, smatra Koks.

Priznaje da mu je najveći izazov bio Gering, jer sve što znamo o njemu obično je bilo pogrešno shvaćeno.

“Morate da stavite lika u istorijski kontekst i kada to učinite sa Geringom, odmah imate bolju predstavu o njegovu motivaciji. Na najveće poteškoće nailazite kada je holokaust u pitanju. On nije bio prisutan kada se razgovaralo o konačnom rešenju. Bilo je ljudi koji su zaista bili deo toga, dok je on više bio šoumen, ali istovremeno je kreirao koncentracione logore, što je opet zapravo britanska ideja. Koncentracioni logori su potekli iz onoga što se dešavalo u Burskom ratu, on je samo tu ideju doneo u Nemačku”, objasnio je Koks.

Kada glumac igra takvog čoveka, naglašava, ne mora da nađe simpatiju za njega, ali mora da oseti empatiju, da razume ko je bila ta osoba i korene iz kojih je potekao, jer u krajnjem slučaju on je bio ljudsko biće.

Čerčil je s druge strane bio, kako kaže, velika odgovornost.

“Čerčil je za mene bio neko sa kim sam još kao dete bio jako povezan. Slušao sam priče o njemu tokom odrastanja, jer je bio predstavnik mog grada u parlamentu 20-25 godina pre mog rođenja, ljudi su ga jedno vreme obožavali ali irski ogranak, čiji sam deo bio, osećao se izdanim zbog njegovih veza sa “Black and Tans progonom Iraca pre 1922”, rekao je škotski glumac.

Bio je, ističe Koks, krajnje kontradiktorna ličnost, čas liberal, čas konzervativac, ni njegova partija mu nije verovala, njegova supruga Klementina je zapravo bila “snaga iza trona”, koja mu je pomagala da prebrodi kritične trenutke i manijakalnu depresiju sa kojom se suočavao.

“Radi se isključivo o njegovim principima i onome u šta je verovao. Nije da su to i moja uverenja, veoma sam kritičan prema njemu, ali čak je i moj ujak rekao nešto što se ne sme prenepregnuti: “On nas je spasio”. I to je istina”, istakao je.

Koks živi u Njujorku i bez obzira što su njegovu karijeru obeležili holivudski blokbasteri, voli nezavistan film i primećuje “mračnu stranu filmske umetnosti” koja danas ugrožava autore. “Danas sve ima veze sa novcem i to ponekad ide u takvu krajnost da postaje smešno. Koliko zapravo košta film, a koliko se to vrednuje posle i vrati? U Francsukoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i definitvno Americi, imate multuplekse sa, recimo, pet sala. U četiri sele se prikazuje isti blokbaster, a svi ostali filmovi bore se za to jedno preostalo platno i nezavisnim autorima je postalo vrlo teško da se izbore za svoj film”, skreće pažnju poznati glumac.

“Snimite film i onda je velika borba da taj film dođe do publike i sam sam bio žrtva toga. Mnogi filmovi ne stignu nikad do gledalaca. Skoro mi je neko rekao kako ga je oduševio film koji sam snimio. Ja sam mu rekao: Super, ali ja sam to snimio pre deset godina”, dodao je Koks.

Ispričao je i kako mu je pre više godina Žerar Depardje rekao: “Otišao sam i tražio pare za film, dobio sam i snimio film i šta sad da radim sa njim? Ko to uzima, gde to ide. To je problem”.

Koks kaže da jo se krećemo ka novim formama filma, da televizija forsira serije kao produženu verziju filma, što pruža mogućnost za dužu priču što je iz ugla glumca i pisca bolje, ali film je uvek imao nešto posebno.

„Obožavam klasične filmove i stalno ih gledam, ne prođe dan da ne pogledam neki crno-beli film”. Priznaje da je snimao blokbastere i tako sponzorišae sebe.

„Sada sam u prilici da snimam nekoliko nezavisnih filmova samo zahvaljujući televizijskoj seriji koju sam radio za HBO . Ali ako gledate kreativnost, veštinu i umetnost, onda uviđate značaj festivala, jer oni daju priliku filmskim umetnicima da njihove filmove publika vidi”, zaključio je Koks.

Koks: Svi smo postali žrtve dolara

Škotski glumac Brajan Koks, gost Festivala evropskog filma Palić, čiju karijeru su obeležile uloge značajnih istorijskih ličnosti i Šekspirova dela, primetio je da danas u svetu nedostaje političko vođstvo i hrabrost.

Koks je na konferenciji za novinare istakao da je Šekspir pisac za sva vremena, čija dela su i danas aktuelna, i pomenuo HBO seriju “Naslednici” o čoveku koji vodi carstvo medija i predaje ga, da bi ga kasnije povratio, u čemu vidi elemente Šekspirovog komada “Kralj Lir”.

“Mislim da jedan od velikih problema danas jeste nedostatak političkog vođstva i hrabrosti. Lir ima jednu rečenicu “Premalo sam mario za to” i to je ono što odgovara trenutnoj klimi koja vlada u svetu”, ocenio je Koks.

Poznati glumac igrao je i u filmu “Koriolan” Rejfa Fajnsa i Čerčila u istoimenom ostvarenju Džonatana Teplickog, a na pitanje kakvi su nam lideri danas potrebni, kaže nekorumpirani i sa vizijom, što takođe danas fali svetu.

“Rusiju i Ameriku vode ljudi koji su sami sebi primarna briga i koji brinu samo o svojim finansijama. Ideja da Putin predstavlja socijalniu demokratiju potpuno je besmisleno, jer je on suviše daleko od toga. A lider takozvanog slobodnog sveta, Amerike, beba Tramp, koga ja zovem fetus Tramp, jer mislim da se još nije razvio u bebu, on bi trebalo da bude vođa egalitarnog sveta koji više ne postoji, iako je u osnovi američkog ustava”, ocenio je Koks.

On kaže da nije sve samo Trampova krivica i da možemo da krivimo i Obamu i druge predsednike koji su stvorili uslove da do današnje situacije dođe.

Koks je podsetio da je Čerčil bio veoma kompleksna ličnost, da je patio od manikalne depresije, bio alkoholičar, ali je bio čovek sa vizijom, snažnih principa i usamljeni glas protiv Hitlera.

“Čerčil je bio predstavnik mog rodnog grada Dendija u parlamentu i kada su ga doveli na gradski trg, bio je u fotelji zbog bolesti. Četvorica su ga nosila, a moj ujak ih je pitao koliko im je platio. Rekli su funtu. Moj ujak je rekao: Daću vam dve ako ga ispustite. Na kraju je moj ujak priznao da ne bismo dobili rat da nije bilo Čerčila”, ispričao je Koks.

Kaže da se u Britaniji i dalje snimaju nezavisni filmovi o malim ljudima, ali da je teško održati takve filmove i sačuvati kulturu koju ugrožava elitizacija društva.

“Svi smo postali žrtve dolara, a izgleda da ćemo postati i žrtve rublje”, dodao je Koks, skrenuvši pažnju na dominaciju holivudskih blokbastera u sinepleksima.

Poznati glumac se osvrnuo i na svoju saradnju sa rediteljima poput Kena Louča, Mela Gibsona, Spajka Lija, Majkla Mena, naglasivši da najviše voli da radi sa rediteljima koji razumeju tekst, koji su bili pisci pa postali režiseri, ili sa glumcima koji su se poduhvatili režije i koji razumeju naraciju, likove i kako da izgrade emocionalni naboj tokom filma.

Takođe primećuje da mladi glumci danas žele brzo da postanu zvezde, ne shvatajući suštinu svoje profesije i značaja obrazovanja.

“Ja sam obrazovan kao pozorišni glumac, lekcije koje sam stekao još u svom rodnom gradu, u pozorištu, znače mi i danas. Alen Rikmen, Helen Miren, Rejf Fajns su odlični glumci upravo zbog škole koju su prošli”, istakao je Koks.

Koksu je sinoć uručena nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, a večeras će razgovarati sa publikom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
-

Trenutna temperatura 22°C

-

Petak
Pretežno sunčano

Max: 29°C
Min: 19°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana