(Jacques Demarthon/Pool Photo via AP)Tanjug

On je naglasio da može da se napravi događaj koji će da ima ujednačen stav prema žrtvama na strani agresora i žrtvama koje su pale braneći se od agresora, ali da to ne može da se nazove Dan pobede, već može da se zove Dan pomirenja.

„Predstavnica Nemačke je bila u boljem položaju nego naš predsednik, a Srbija je zemlja koja je bila pobednik i podnela najveće žrtve“, rekao je Kojčić gostujući na TV Prva.

On kaže da je trebalo istaći ko je pobednik u Prvom svetskom ratu, jer je to putokaz za dalje, a da relativizacija ne vodi ničemu.

Član Krunskog saveta Dragomir Acović smatra da je raspored sedenja na ceremoiniji obeležavanja Dana pobede bila uvreda za Srbiju i da ona nije naneta slučajno.

„Sve što se dešava u okviru državnog protokola, a posebno u zemljama kao što su Francuska, Velika Britanija, nema omaški i ništa nije slučajno. U državnom protokolu ne postoje slučajnosti, on se reguliše na osnovu političkih naloga i presedana“, naglasio je on.

Makron nije ponizio Srbiju,poručio je da nismo privilegovani

Cilj Francuske nije bio da ponizi Srbiju, već da joj poruči da kao saveznica iz Prvog svetskog rata nema privilegovan položaj, već da treba da se izbori za današnju poziciju u Evropi, ocenjuje analitičar Vladimir Vuletić dan nakon ceremonije u Parizu.

““Francuska nije poručila da je Srbija ne zanima ili da želi da je marginalizuje, već da stara savezništva danas nisu privilegija““, rekao je Vuletić za Tanjug.

Pogrešno bi bilo, kaže Vuletić, ako bi Srbija tu poruka čitala kao neprijateljsku.

Smatra da je Francuska protokolom i rasporedom sedenja lidera pokazala da ne pravi podelu na poražene i pobednike i poručila da su u Prvom svetskom ratu svi bili poraženi, kao i da je taj događaj bio posledica nacionalizma koji ponovo preti da ugrozi Evropu.

Mimo toga, smatra, događaj je bio obečežen i dnevnom politikom.

Naime, na pitanje kako Srbija treba da čita poziciju koja je data Prištini u okviru obeležavanja 100 godina od kraja Velikog rata, Vuletić primećuje da je ceremonija bila obojena dnevnom politikom i da kosovski predsednik Hašim Tači nije slučajno postavljen u blizini vodećih svetskih lidera, nije bila slučajno.

““Ne znamo da li je to bila politička provokacija ili propust u protokolu, ali Tači se nije tamo našao slučajno““, kaže Vuletić i napominje da činjenica da je kraj Makrona sedela nemačka kancelarka Angela Merkel svedoči da je akcenat stavljen na to da Evropa gleda u budućnost, te da je Prvi svetski rat za Francuze i većinu evropskih zemalja duboka prošlost.

On podseća da su ključne zapadne zemlje, Francuska, Nemačka i SAD, odavno priznale Kosovo, a da su to na jučerašnjoj ceremoniji dodatno potvrdile i to u trenutku kada se, kako primećuje, na izvestan način pozicija Kosova relativizuje.

““Pokušano je da se na neki način isprovocira određena reakcija Beograda, jer bi svaka nesmotrena i suviše emotivna reakcija bila štetna za nas. Možda je neko i o tome razmišljao, kada je pravio jučerašnji scenario““, naveo je Vuletić.

Na konstataciju da je Makron jedini evropski lider koji se nije izjasnio o ideji o razgraničenju kao rešenju za KiM i pitanje da li Srbiju treba da zabrinjava njegov stav u kontekstu traganja za kompromisnim rešenjem, sagovornik Tanjuga ocenjuje da Srbija sada može samo nešto da dobije, budući da je 1999. i 2008.godine, kako kaže, izgubila sve što je mogla da izgubi.

Vuletić, međutim, smatra da treba biti oprezan kada je reč o budućim koracima u pravcu osamostaljivanja Kosova, pre svega kada je reč o formiranju vojske Kosova, ali i o ekonomskim merama koje preduzima Priština, a koje ne doprinese daljem toku pregovora.

““Pregovori oko KiM su zapali u krizu koja se ne rešava, već se čini suprotno. Ako značajnije evropske zemlje ne budu reagovale, možemo da očekujemo da će albanska strana pokušati da iskoristi formiranje vojske kao korak u potvrđivanju svoje nezavisnosti““, ocenjuje Vuletić.

Iako je nezavisnost Kosova iz ugla Pariza, Berlina i Vašingtona gotova stvar, Srbija otvara pitanje koje na globalnom nivou nije rešeno, a što, prema Vuletićevim rečima, potvrđuje činjenica da Kosovo nisu priznale Kina i Rusija i članice EU, kao što su Španija, Rumunija i Slovačka.

““Stav SAD je pragmatičan i pokušavaju da dobiju pristanak i Beograda i Prištine za sporazum kojim bi se rešilo pitanje KiM, dok ključne evropske zemlje učitavaju ideološku dimenziju u taj proces.

““Evropa se zalaže za multikulturni i multietnički obrazac, ali je problem što su se tek sada setile da razmišljaju na taj način, dok su 90-ih podržale nacionalističke tendencije na KiM, pravdajući to agresijom Srbije““, ukazuje Vuletić.

Na pitanje može li Srbija u današnjoj Evropi, zaokupljenom sobom, da ostvari svoje interese, budući da Makron kao pretend za novog evropskog lidera, a koji nije za trenutno proširenje EU dok se ne reformiše iznutra, Vuletić navodi da je za Srbiju ključno da jasno definiše svoje ciljeve i pridobije što više saveznika kako bi ih realizovala.

Za Vuletića su strateški ciljevi Srbije blagostanje njenih građana i zaštita interesa srpskog naroda, ali ističe da se nijedan od njih ne može postići ako je država ekonomski slaba.

““Treba da tražimo saveznike koji će nam pomoći, pre svega, u ekonomskom razvoju jer tek kada se ekonomski stabilizujete, možete da se okrenete i zaštiti svog naroda u međunarodno prihvatljivim okvirima““, kaže Vuletić.

Ističe da saveznike treba tražiti u vodećim zemljama EU, ali da Srbija treba da uzme u obzir i promene na globalnom planu i činjenicu da Kina postaje ekonomski lider sveta, kao i da su SAD još uvek vojni lider od čije reči mnogo toga zavisi.