TANJUG/ BEOINFO/ PREDRAG MITIC/bs

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da smo mi narod koji ne pamti puno one koji su to zaslužili, ali da se u slučaju Marka Popovića dogodilo sasvim drugačije jer je on, dodao je, imao puno prijatelja i svojim radom zadužio i Srbiju i njen glavni grad.

„Iz svakog susreta sa njim naučio sam nešto novo i mislim da su svi koji su ga poznavali i radili sa njim učili od njega“, rekao je Vesić.

Naveo je da je Popović čitav svoj život utkao u istoriju Beograda i dodao da, da nije bilo njega, mnogo toga ne bismo znali pre svega o Beogradskoj tvrđavi, ali i drugim našim utvrđenjima, gradovima i manastirima.

„On je za života sebi podigao spomenik jer ono što je uradio i napisao je njegov spomenik. Na nama je da ga se sećamo i da mu se odužimo onako kako je zaslužio“, rekao je Vesić.

Dodao da će Popović kada prođe tri godine od njegove smrti, jer je tako predviđeno zakonom, dobiti ulicu u Beogradu.

„Ali, mnogo ćemo ga se više sećati kroz ovakve knjige i nagrade koje možda možemo da ustanovimo jer Marko Popović treba da bude uzor nekim drugim, mladim stručnjacima kako treba da se radi, kako se voli ova zemlja i njena istorija“, rekao je Vesić.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Olivera Vučković je rekla da je od dolaska u Zavod do februara 1976. godine Marko Popović sistematski radio na istraživanju, valorizaciji, iskopavanjima i prezentaciji fortifikacije Beogradske tvrđave, a kruna je bila doktorat i prvo izdanje monografije Beogradske tvrđave objavljene 1982. godine u izdanju Arehološkog instituta.

Dodala je da je Popović, po odlasku iz Zavoda, opet bio vezan za njega kao predsednik Upravnog odbora, član mnogobrojnih komisija i radnih tela i aktivni konsultant u Odeljenju za Beogradsku tvrđavu koje od osnivanja postoji u Zavodu.

„Zajedno smo uradili niz izložbi, realizovali niz projekata i uvek iznova i iznova učili, naravno od Marka. Svi mi koji smo znali da ga slušano, shvatali smo da se iza ponekad povišenog tona krije čovek znanja, zaljubljenik u tvrđave, utvrđenja i manastire i celokupno kulturno nasleđe Beograda i naše zemlje“, rekla je Vučković.

Knjigu „Svet srednjovekovnih utvrđenja, gradova i manastira“ uredili su Vujadin Ivanišević, Vesna Bikić i Ivan Bugarski, a izdata je u saradnji Arheološkog instituta i Omladinskog pozorišta Dadov.

„Izlazak ove knjige dočekujemo sa pomešanim osećanjima. Tužni smo jer Marko nije tu da je vidi, a sa druge strane i radosni jer ona ostaje kao svedočanstvo velikog traga koji je on ostavio u poslu kojim se bavio i koji je voleo i u nama koji smo radosti i teškoće tog posla sa njim delili“, rekla je Bikić, koja je naučni savetnik Arheološkog instituta i rukovodilac naučno-istraživačkog projekta za Beogradsku tvrđavu.

Na promociji je, između ostalih, govorila i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Smilja Marjanović Dušanić.

„Teško je govoriti o prijatelju koji nas je prerano napustio, o dragocenom znalcu srpske istorije koji je otišao u času u kojem su njegove kreativne snage, istrazivačke i misaone mogućnosti bile nesmanjene…Marko je ispod robusne spoljašnjosti koja se nikada nije mirila sa prosečnošću i banalnošću bio plemenita ličnost spremna da pomogne, pruži oslonac i savet i nesebično podeli sa drugima svoja retka i mnogobrojna znanja“, rekla je Marjanović Dušanić.